Prošlonedeljnu odluku Opek plus da smanji proizvodnju nafte Bela kuća posmatra kao stavljanje Saudijske Arabije na stranu Moskve. Zbog toga američki predsednik Džozef Bajden putem medija preti pustinjskoj kraljevini.
„Biće nekih posledica zbog onoga što su uradili sa Rusijom. Neću da ulazim u detalje onoga što razmatram i što mi je na umu. Ali, posledica će biti”, rekao je Bajden u intervjuu televizijskoj stanici Si En En.
Izjava je došla nekoliko sati nakon što je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi izjavio da Bajden veruje da bi SAD trebalo da „razmotre bilateralne odnose sa Saudijskom Arabijom i vide da li su ti odnosi onakvi kakvi bi trebalo da budu i služe li našim nacionalnim interesima”.
Kirbi je dodao da se ponovna procena odnosa dve zemlje vrši „u svetlu nedavne odluke Opeka i rukovodstva Saudijske Arabije”.
Podsećamo, prošle nedelje, kartel proizvođača nafte Opek plus, predvođen Saudijskom Arabijom, odlučio je da smanji obim proizvodnje nafte. Ova odluka verovatno će uticati i na povećanje cene gasa.
Zbog takvog stava Rijada, prenose zapadni mediji, Bela kuća je „iznervirana”, a Bajden je „lično uvređen”, s obzirom da je, tokom posete kraljevini u julu pokušao da obnovi nekada dobre i srdačne odnose. Odluka o smanjenju obima proizvodnje nafte posmatra se kao Bajdenov neuspeh da izgladi odnos sa de fakto šefom saudijske države, prestolonaslednikom princom Muhamedom bin Salmanom.
Među ostalim opcijama, Džon Kirbi je nagovestio da bi Bajden mogao da razgovara sa visokim funkcionerima Demokratske stranke koji su i ranije pozivali da Vašington smanji saradnju sa Rijadom. Sada se odluka princa Muhameda posmatra kao stavljanje na stranu Moskve, pogotovo što Ameriku u novembru očekuju izbori za Kongres, te bi poskupljenje goriva moglo da značajno da utiče na opredeljenje birača.
Kirbi je naveo da će razgovori američkog predsednika i najuticajnijih ljudi u Demokratskoj stranci početi nakon novembarskih izbora.
Ono što mediji navode kao jednu od najrealnijih mogućnosti za kažnjavanje Saudijske Arabije jeste zakon koji je predložio demokratski senator Ričard Blumental, kojim bi se prodaja oružja pustinjskoj kraljevini odložila na godinu dana.
Ukoliko bi zakon bio usvojen, takođe bi bila obustavljena i prodaja rezervnih delova za već kupljenu opremu i oružje, kao i logistička podrška. Ali, navode mediji, pitanje je koliko bi daleko predsednik Bajden bio spreman da ide u kažnjavanju države koja je do sada bila vitalni američki saveznik na Bliskom istoku.
Blumental i njegov kolega, kongresmen Ro Kana, u zajedničkom tekstu za američki Politiko optužili su Rijad da podriva američke napore i pomaže „Putinovu invaziju na Ukrajinu”.
„Saudijska odluka (misli se da odluku o smanjenju proizvodnje nafte) bila je snažan udarac za SAD, ali SAD imaju načina da odgovore – mogu da zaustave transfer američke tehnologije u ruke Saudijaca”, napisali su oni.
Osim Blumentala i Kane, na Rijad je besan i šef senatskog Komiteta za spoljne poslove, senator Robert Menendez, koji je takođe zapretio zamrzavanjem prodaje oružja Saudijskoj Arabiji, ali ju je i optužio da „pomaže da se pokrije Putinov rat kroz Opek plus”. Prema njegovim rečima, za Saudijsku Arabiju nema mogućnosti za „sedenje na dve stolice”.
„Neću dati zeleno svetlo za saradnju sa Rijadom dok kraljevina ne preispita svoj stav u vezi sa ratom u Ukrajini. Dosta je bilo”, besno je zaključio on.
Međutim, Menendez, kao i Kirbi, ne žele potpuni prekid saradnje. Senator napominje da bi trebalo blokirati svaku prodaju oružja i bezbednosnu saradnju „izvan onoga što je apsolutno neophodno za odbranu američkog osoblja i interesa”.
Kirbi je, pak, sugerisao da revizija američke politike prema Saudijskoj Arabiji neće uticati na trenutnu saradnju, kao i na saradnju sa drugim saveznicima u regionu; takođe ni na poboljšanje onoga što se u Vašingtonu naziva vazdušnom odbranom regiona.
„Ništa se nije promenilo u vezi sa našim uverenjem da je integrisana arhitektura strukture mreže za vazdušnu i protivraketnu odbranu na Bliskom istoku od pomoći, ne samo za naše nacionalne bezbednosne interese – trenutno u Saudijskoj Arabiji živi 70.000 Amerikanaca, a da ne spominjemo sve ostale trupe koje imamo širom regiona. Dakle, nije samo u našem interesu da protivraketna odbrana u regionu postane integrisanija i kooperativnija. To je i u interesu naših saveznika i partnera u tom delu sveta”, istakao je on.