Aleksandar Dugin o Trampovoj "kaubojskoj politici": Prisustvujemo kraju kolektivnog Zapada

Aleksandar Geljevič Dugin, popularni ruski filosof i ideolog savremene ruske političke misli, u novom intervjuu za MultipolarPress, objasnio je svoje gledište Trampove politike u vezi Grenlanda, ali ne samo Grenlanda, već cele njegove ekspanzionističke politike.

Mislim da Tramp svakako ima takav cilj, ali to nije njegov primarni. Pred našim očima se odvija fundamentalna transformacija celokupne globalne arhitekture. U istoriji SAD, pored kupovine Aljaske, bila je i kupovina Luizijane, koja je pripadala potpuno drugom režimu, kao i rat sa Meksikom, nakon kojeg su Sjedinjene Države anektirale dve trećine svoje teritorije. Širenje sfere uticaja je konstanta američke politike, kaže Dugin.

Danas je Tramp proglasio „Monroovu doktrinu“ sa sopstvenim „posledičnim efektom“, što znači tvrdnju Sjedinjenih Država kao jedinog hegemona na zapadnoj hemisferi. To smo videli u slučaju Venecuele: otmica Madura i bacanje zemlje na kolena praktično bez ijednog metka. Sada američki političari tamo vode stvari kao da je to njihovo dvorište, a Tramp slučajno ne piše na društvenim mrežama da je „vršilac dužnosti predsednika Argentine“. U ovoj logici, Grenland je prirodni geografski produžetak severnoameričkog kontinenta.

Međutim, Tramp se tu neće zaustaviti. Trenutni premijer Kanade se već, u stvari, sprema za rat sa Sjedinjenim Državama – Kanada bi trebalo da se pripremi kao sledeća meta. Mislim da će Tramp dobiti ono što želi i sa Grenlandom i sa Kanadom. Iako se problemi mogu i dalje javljati sa Južnom Amerikom, apsorpcija Kanade će jednostavno biti „progutana“ od strane sveta. Neki će reći da smo imali nesreće što smo dobili takvog predsednika; drugi će reći da je on zaista ponovo učinio Ameriku velikom, objašnjava Dugin.

Situacija oko Grenlanda otkriva ključnu činjenicu: potpuni raskol Zapada. Ujedinjeni Zapad više ne postoji. Može da se bori protiv nas, Irana ili Venecuele, ali sada je spreman da se bori i unutar sebe. Videli smo žalosne pokušaje Evropske unije da pošalje nekoliko vojnika na Grenland da ga „zaštite“ od fiktivne pretnje Rusije i Kine. Ali čim je Tramp izdao ultimatum o tarifama, Fridrih Merc je odmah povukao svoju grupu.

Tramp otvoreno govori Evropljanima: „Vi ste moji vazali, radite šta vam naređujem.“ Rečeno mu je da sklopi mir sa Rusima – sklopite mir. Rečeno mu je da preda Grenland – predajte ga. Rečeno im je da podrže Netanjahua – podrže ga. Decenijama je globalističko rukovodstvo Sjedinjenih Država stvaralo iluziju da je Evropa partner sa glasom. Sada su se te iluzije razbile. Tramp im direktno kaže: „Vi ste niko, samo najamnici, dostavljači pice ili migrantski radnici. Ako uzmem Grenland, morate odgovoriti: ‘O, dragi tata Trampe, uzmi ga brzo, spasi nas od zlih Rusa i Kineza sa njihovim podmornicama.’“ To je svet u kojem se nalazimo: Tramp udara pesnicom o sto, a Evropa – nakon što je nakratko pokušala da tvrdi da će braniti Grenland od Amerike – brzo kapitulira, ističe ruski filosof.

Tramp je spreman da demontira NATO, pošto se savez već sastoji od 95 procenata američkih resursa. Ono što se danas dešava nije samo kolosalno poniženje Evrope (emocije će proći), to je kraj nekadašnjeg kolektivnog Zapada. Epizoda sa Grenlandom postala je lakmus test, otkrivajući jedinstvenu sliku: nekada ujedinjeni monolit, sa kojim smo se borili još pre samo godinu dana, raspao se na pet različitih polova.

Prvi Zapad je sam Tramp. On izjavljuje: „Ja sam Zapad, a svi ostali su samo kulisa.“ Ponaša se kao kauboj spreman da „bombarduje“ sve – i neprijatelje i saveznike – ne priznajući nikoga drugog kao suverenog subjekta. Za njega postoji samo predsednik SAD; svi ostali su niko.

Drugi Zapad je Evropska unija. Odjednom je otkrila da više nije ni „mlađi partner“. EU je lišena subjektivnosti, efikasno politički kastrirana. Za evropske elite navikle na barem formalni prijem u „muški klub“, ovo je bio apsolutni šok. Otvoreno im je rečeno: vaše mišljenje o Ukrajini ili Grenlandu nikoga ne zanima.

Treća je Engleska. Našala se u čudnoj poziciji: naizgled blizu Sjedinjenih Država, a ipak pogođena Trampovim tarifama zbog kritike sporazuma sa Grenlandom. Britanija više nije dirigent EU (nakon Bregzita), ali nije ni američka marioneta. Ona je odvojeni, autonomni igrač.

Četvrti se sastoji od globalističkih ostataka. To je „duboka država“ u Sjedinjenim Državama, demokrate, koje sa užasom posmatraju Trampa, shvatajući da su sledeći na redu za čistku. Njihovi predstavnici su i dalje jaki unutar struktura EU i Velike Britanije i nastavljaju da govore o globalnoj dominaciji čak i dok im tlo izmiče pod nogama. Čak i Makron već govori o izlasku iz NATO-a, a Merc razmatra zbližavanje sa Rusijom, shvativši razmere gubitaka, kaže Dugin.

Konačno, peti Zapad je Izrael: mala zemlja koja se ponaša kao da je centar sveta. U mesijanskom besu, Netanjahu gradi „Veliki Izrael“, koristeći izuzetno brutalne metode i prisiljavajući sve da mu pomažu. Ispostavlja se da Izrael nije zapadna ispostava, već sila koja na mnogo načina sama upravlja Amerikom kroz proizraelske mreže.

Na kraju, umesto jednog neprijatelja, suočavamo se sa pet različitih „zapadnih polova“. Naše oči lutaju okolo: sa kim bi trebalo da pravimo dogovore? Ko je ovde zaista suveren, a ko se samo pretvara? Raslojavanje Zapada na ovih pet delova je glavni ishod trenutne krize, ističe Dugin.

Glas javnosti/P03S