multipolaran svet,
jačanje slovenske duhovne i kulturne saradnje,
očuvanje tradicionalnih vrednosti,
povezivanje slovenskih naroda u otporu globalnim pritiscima.
Zato je njen život presečen eksplozivom, u trenutku kada je bila tek na početku svoje intelektualne zrelosti.
Imala je glas koji se nadaleko čuo ,
Imala je sposobnost oblikovanja mišljenja naroda,
Potpuno svesna rizika izazivala je moćne strukture,
Bila je graditelj slovenske saradnje.
Njena smrt je poruka – poruka svima nama koji podižemo glas u cilju slovenske integracije: " Niste bezbedni"...
Koreni mržnje prema slovenima sežu duboko u prošlost, ali svoju pravnu formulaciju i konkretizaciju doživljava neposredno pred drugi svetski rat. U kancelarijama RSHA , Glavnog ureda bezbednosti Rajha, sačinjen je Generalplan Ost, plan za istok. Ovim planom predviđeno je da Sloveni, a pogotovo oni pravoslavne veroispovesti – Rusi, Poljaci, Ukrajinci, Belorusi, Srbi, Česi, Slovaci, Slovenci i drugi – budu „prepreka“, narodi koji se moraju raseliti, smanjiti ili u potpunosti nestati.
Cilj nije bio samo vojna pobeda. Cilj je bio uništiti sposobnost slovenskih naroda da se organizuju, misle, razvijaju – uništiti njihovu elitu, njihovu inteligenciju, njihove nosioce identiteta.
To nije bila samo ratna strategija; to je bila duboko ukorenjena ideologija dehumanizacije Slovena. "Generalplan Ost“, tajni program koji je predviđao etničko prestrukturiranje čitave Istočne Evrope, činio je čitav set dokumenata, i prema tim dokumentima, Sloveni su bili označeni kao narod „nižeg ranga“, namenjen za deportacije, prisilan rad, masovne likvidacije i germanizaciju, a za pravoslavne srbe hrvatizaciju kroz pokatoličavanje, gradnja veštačke bošnjačke nacije kroz islamizaciju, ali i albanizacija,mađarizacija, romanizacija, asimilacija u grčko stanovništvo... Ovaj plan nije bio teorija, već zvanična politika najmoćnije totalitarne sile svog vremena, a njegovo sprovođenje povereno je specijalnim jedinicama SS-a i operativnim grupama SD-a.
Istovremeno na Balkanu, raste Ustaški pokret i ekstremistička struktura NDH. Ustaše su polu-tajna ekstremistička organizacija koja je već pre Drugog svetskog rata delovala ilegalno i teroristički, a stvorena je pod okriljem Vatikana. Nakon osnivanja NDH, ovaj pokret je sprovodio politiku direktnog terora nad Srbima, jednim od najvećih slovenskih naroda.
Njihova ideologija je bila kombinacija rasne mržnje, političkog ekstremizma i verskog fanatizma, rezultujući masovnim zločinima čija je priroda bila otvoreno genocidna. Politički cilj bio je „čišćenje teritorije“, što ih jasno svrstava u organizacije koje su delovale protiv slovenskog stanovništva. Što nisu ostvarili u drugom svetskom ratu realizovali su u ratu devedesetih godina. Danas su pravoslavni srbi u hrvatskoj statistička greška.
Istovremeo, na teritoriji Ukrajine formira se OUN–B , Organizacija Ukrajinskih Nacionalista, Stepana Bandere, i kasnije UPA, Ukrajinska Patriotska Armija, koje su tokom 1940-ih i dalje tokom velikog rata, sprovodile nasilje nad Poljacima, Rusima i proruskim Ukrajincima.
Iako im primarni cilj nije bio „uništenje Slovena kao rase“, već etničko i političko preuređenje teritorije radi stvaranja etnički homogene države, posledica njihovog delovanja bilo je masovno stradanje slovenskih civilnih populacija.
Vezano za istoriju terorizma prema slovenskim narodima, moramo pomenuti i delovanje tajnih službi i to pre svega jakih kolonijalnih sila.
Britanska obaveštajna služba SOE tokom Drugog svetskog rata vodila je svojevrsni „tajni rat“ na Balkanu. Cilj njihovih operacija nije bio etnički, već geopolitički — ali su njihove akcije, infiltracije, sabotaže i likvidacije ponekad bile usmerene na slovenske intelektualce, vođe pokreta otpora ili političke predstavnike, u zavisnosti od toga ko je bio prepreka britanskim interesima.
Ovo je primer da slovenski narodi ne moraju biti meta mržnje — da bi bili meta delovanja.
Moram pomenuti i delovanje američke CIA, pogotovo tokom Hladnog rata, ali i drugih zapadnih službi, koje su sprovodile operacije usmerene protiv političara, novinara, naučnika i intelektualaca u slovenskim zemljama.
Važno je ponovo naglasiti: ovde nije postojala etnička namera, već ideološka — cilj je bio suzbijanje sovjetskog uticaja.
Ipak, rezultat je ponekad uključivao eliminaciju ili sabotažu istaknutih ličnosti slovenskog porekla, posebno onih koji su zagovarali slovensko jedinstvo ili saradnju.
Konačno, mnoge manje, polu-tajne strukture koje su delovale pod kišobranom nacističkih službi — od specijalnih komandosa do lokalnih kolaboracionističkih milicija — učestvovale su u sistematskom nasilju nad slovenskim narodima u Poljskoj, Belorusiji, Ukrajini, Srbiji i Rusiji.
One nisu imale status tajnih organizacija u mitološkom smislu, ali su činjenice i dokumenti neumoljivi: delovale su koordinisano, sa jasnim ciljem da se slomi otpor slovenskih društava.
Dakle, iz svega ovoga zaključujemo da, kada govorimo o terorizmu usmerenom protiv slovenskih naroda, ne možemo ga posmatrati izolovano od šire istorijske slike. Tokom 20. veka postojale su konkretne organizacije, državni aparati i ideološki pokreti čiji su planovi, rečima samih njihovih lidera i dokumentima koje danas imamo, bili usmereni na sistemsko slabljenje, potčinjavanje ili uništenje slovenskih naroda.
Istorija slovenskih naroda nije istorija borbe protiv „mističnih tajnih loža“, već borba protiv konkretnih, dokumentovanih i organizovanih struktura — od nacističkih planera genocida, preko ekstremističkih pokreta poput ustaša i banderovaca, pa do tajnih službi koje su u raznim epohama pokušavale da utiču na političku sudbinu slovenskog prostora.
Razumevanje ovih istorijskih organizacija važno je ne zato da bismo tražili neprijatelje tamo gde ih nema, već da bismo prepoznali da je terorizam protiv slovenskih naroda u prošlosti bio deo širih ideologija i državnih politika, a ne delo izolovanih pojedinaca.
Savremeni politički terorizam vuče korenje od operacije Ost. Ima daleko sofisticiranije metode od nacističke Nemačke.
Današnji terorizam – bilo državni, paradržavni ili organizovani – u velikoj meri ima istu funkciju koju je imala Operacija „Ost“: prekinuti kontinuitet slovenske misli, razbiti veze između slovenskih naroda, ugasiti svetionike duha, slobode i identiteta
Danas Umesto tenkova imamo bombe.
Umesto logora – atentate.
Umesto masovnih planova – precizne udare na simbole.
Nosioci savremenog političkog terorizma jesu upravo oni nacisti koji su preživeli drugi svetski rat, koji su tzv Pacovskim kanalima uz pomoć rimokatoličke crkve evakuisani u bezbedne zone sveta, gde su integrisani u bezbednosne i humanitarne strukture matičnih država.
Zato mi danas moramo imati osnove podozrenja u dobre namere OUN, jer su svojevremeno na mesto generalnog svog sekretara, postavile Kurta Valdhajma, dokazanog ratnog zločinca i organizatora genocida i egzodusa naroda Kozare.
Mi moramo imati sumnju u dobre namere Evropske unije, jer je jedan od jedanaest njenih osnivača Valter Holštajn, dokazani nacistički oficir iz drugog svetskog rata.
Mi moramo biti nepoverljivi prema NATO alijansi, jer je ista 60-tih godina na čelo službe za odabir kadrova postavila Adolfa Horna, dokazanog glavnokomandujućeg oficira nacističke armije.
Mi moramo imati osnove podozrenja prema USA, jer je ista na čelo svog svemirskog programa NASA postavila Vernera Fon Brauna, dokazanog esesovca i nacističkig oficira. Takođe, USA je odobrila da se u njihovoj državi bez ikakvih problema registruje nacistička partija. O operaciji paperclip- spajalica da i ne govorimo, na hiljade nacističkih oficira udomilo se u državni aparat USA, upravo oni, koji su bili zaduženi na realizaciji operacije OST.
Da bi se slovenski narodi oduprli savremenim izazovima, i preživeli takvi kakvi zaista jesu, i pri tom ostali verni svojim kotenima, moramo učiniti tri stvari:
1. Čuvati one koji misle i govore kvalitetno u interesu svih nas. Moramo ih štititi – zakonom, bezbednošću, solidarnošću, podrškom.
2. Jačati saradnju slovenskih naroda
3. Ne dozvoliti da se prekine naš istorijski kontinuitet, u smislu da svaki ubijen mislilac mora biti zapamćen. Njihove ideje moraju nastaviti da žive kroz nas.
I na kraju da zaključim: Terorizam prema slovenskim narodima nikada nije samo čin nasilja. On je poruka straha svima nama: "Bezvredni ste. Nedostojni ste života. Nestanite."
Naš je zadatak da tu poruku odbacimo, jer ako smo išta naučili iz istorije – od Operacije „Ost“ do savremenih atentata – to je da slovenski narod može biti oslabljen samo onda kada se odrekne svojih mislilaca.
Zato smo mi danas ovde. Mi se sećamo njene smrti. Mi pamtimo njeno životno delo. Mi pamtimo njenu poruku, i zavet da je ta poruka daleko veća i dugovečnija od onih koji bi tu poruku želeli da uguše.
Hvala vam.
TERORIZAM U SLUŽBI UNIŠTENJA SLOVENSKIH NARODA – SLUČAJ DARJA DUGINA
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
U čast tragično stradale Darje Dugine i njenog 33 rođendana, u skupštini grada Beograda je 15.12.2025 godine održana tribina pod Aristotelovim konstatacijom: "U ovom svetu nećemo postići ništa bez hrabrosti. To je najveća vrlina uma pored časti". Ovom prilikom Zdravko Rajević, diplomirani oficir policije, održao je predavanje pod nazivom: „TERORIZAM U SLUŽBI UNIŠTENJA SLOVENSKIH NARODA – SLUČAJ D
"Poštovane dame i gospodo, dragi prijatelji,
hvala vam što ste danas ovde – jer danas govorimo o temi koja se ne tiče samo naše istorije, već i budućnosti. Tiče se identiteta, opstanka i kulture slovenskih naroda. Tiče se onoga što mi jesmo i onoga što možemo postati.
Govoriću o tome kako je terorizam, u svojim starim i modernim oblicima, često korišćen kao sredstvo za slabljenje slovenskih naroda. O tome kako udari na naše mislioce, novinare, filozofe, reformiste i državotvorne ličnosti nisu slučajnost, već deo obrasca.
Atentat u kojem je stradala Darija Dugina nije bio samo napad na jednu ličnost.
Bio je to udar na simbol.
Darija je bila mlada, obrazovana, analitična, jasna u izražavanju, i – što je posebno važno – zalagala se za:
multipolaran svet,
jačanje slovenske duhovne i kulturne saradnje,
očuvanje tradicionalnih vrednosti,
povezivanje slovenskih naroda u otporu globalnim pritiscima.
Zato je njen život presečen eksplozivom, u trenutku kada je bila tek na početku svoje intelektualne zrelosti.
Imala je glas koji se nadaleko čuo ,
Imala je sposobnost oblikovanja mišljenja naroda,
Potpuno svesna rizika izazivala je moćne strukture,
Bila je graditelj slovenske saradnje.
Njena smrt je poruka – poruka svima nama koji podižemo glas u cilju slovenske integracije: " Niste bezbedni"...
Koreni mržnje prema slovenima sežu duboko u prošlost, ali svoju pravnu formulaciju i konkretizaciju doživljava neposredno pred drugi svetski rat. U kancelarijama RSHA , Glavnog ureda bezbednosti Rajha, sačinjen je Generalplan Ost, plan za istok. Ovim planom predviđeno je da Sloveni, a pogotovo oni pravoslavne veroispovesti – Rusi, Poljaci, Ukrajinci, Belorusi, Srbi, Česi, Slovaci, Slovenci i drugi – budu „prepreka“, narodi koji se moraju raseliti, smanjiti ili u potpunosti nestati.
Cilj nije bio samo vojna pobeda. Cilj je bio uništiti sposobnost slovenskih naroda da se organizuju, misle, razvijaju – uništiti njihovu elitu, njihovu inteligenciju, njihove nosioce identiteta.
To nije bila samo ratna strategija; to je bila duboko ukorenjena ideologija dehumanizacije Slovena. "Generalplan Ost“, tajni program koji je predviđao etničko prestrukturiranje čitave Istočne Evrope, činio je čitav set dokumenata, i prema tim dokumentima, Sloveni su bili označeni kao narod „nižeg ranga“, namenjen za deportacije, prisilan rad, masovne likvidacije i germanizaciju, a za pravoslavne srbe hrvatizaciju kroz pokatoličavanje, gradnja veštačke bošnjačke nacije kroz islamizaciju, ali i albanizacija,mađarizacija, romanizacija, asimilacija u grčko stanovništvo... Ovaj plan nije bio teorija, već zvanična politika najmoćnije totalitarne sile svog vremena, a njegovo sprovođenje povereno je specijalnim jedinicama SS-a i operativnim grupama SD-a.
Istovremeno na Balkanu, raste Ustaški pokret i ekstremistička struktura NDH. Ustaše su polu-tajna ekstremistička organizacija koja je već pre Drugog svetskog rata delovala ilegalno i teroristički, a stvorena je pod okriljem Vatikana. Nakon osnivanja NDH, ovaj pokret je sprovodio politiku direktnog terora nad Srbima, jednim od najvećih slovenskih naroda.
Njihova ideologija je bila kombinacija rasne mržnje, političkog ekstremizma i verskog fanatizma, rezultujući masovnim zločinima čija je priroda bila otvoreno genocidna. Politički cilj bio je „čišćenje teritorije“, što ih jasno svrstava u organizacije koje su delovale protiv slovenskog stanovništva. Što nisu ostvarili u drugom svetskom ratu realizovali su u ratu devedesetih godina. Danas su pravoslavni srbi u hrvatskoj statistička greška.
Istovremeo, na teritoriji Ukrajine formira se OUN–B , Organizacija Ukrajinskih Nacionalista, Stepana Bandere, i kasnije UPA, Ukrajinska Patriotska Armija, koje su tokom 1940-ih i dalje tokom velikog rata, sprovodile nasilje nad Poljacima, Rusima i proruskim Ukrajincima.
Iako im primarni cilj nije bio „uništenje Slovena kao rase“, već etničko i političko preuređenje teritorije radi stvaranja etnički homogene države, posledica njihovog delovanja bilo je masovno stradanje slovenskih civilnih populacija.
Vezano za istoriju terorizma prema slovenskim narodima, moramo pomenuti i delovanje tajnih službi i to pre svega jakih kolonijalnih sila.
Britanska obaveštajna služba SOE tokom Drugog svetskog rata vodila je svojevrsni „tajni rat“ na Balkanu. Cilj njihovih operacija nije bio etnički, već geopolitički — ali su njihove akcije, infiltracije, sabotaže i likvidacije ponekad bile usmerene na slovenske intelektualce, vođe pokreta otpora ili političke predstavnike, u zavisnosti od toga ko je bio prepreka britanskim interesima.
Ovo je primer da slovenski narodi ne moraju biti meta mržnje — da bi bili meta delovanja.
Moram pomenuti i delovanje američke CIA, pogotovo tokom Hladnog rata, ali i drugih zapadnih službi, koje su sprovodile operacije usmerene protiv političara, novinara, naučnika i intelektualaca u slovenskim zemljama.
Važno je ponovo naglasiti: ovde nije postojala etnička namera, već ideološka — cilj je bio suzbijanje sovjetskog uticaja.
Ipak, rezultat je ponekad uključivao eliminaciju ili sabotažu istaknutih ličnosti slovenskog porekla, posebno onih koji su zagovarali slovensko jedinstvo ili saradnju.
Konačno, mnoge manje, polu-tajne strukture koje su delovale pod kišobranom nacističkih službi — od specijalnih komandosa do lokalnih kolaboracionističkih milicija — učestvovale su u sistematskom nasilju nad slovenskim narodima u Poljskoj, Belorusiji, Ukrajini, Srbiji i Rusiji.
One nisu imale status tajnih organizacija u mitološkom smislu, ali su činjenice i dokumenti neumoljivi: delovale su koordinisano, sa jasnim ciljem da se slomi otpor slovenskih društava.
Dakle, iz svega ovoga zaključujemo da, kada govorimo o terorizmu usmerenom protiv slovenskih naroda, ne možemo ga posmatrati izolovano od šire istorijske slike. Tokom 20. veka postojale su konkretne organizacije, državni aparati i ideološki pokreti čiji su planovi, rečima samih njihovih lidera i dokumentima koje danas imamo, bili usmereni na sistemsko slabljenje, potčinjavanje ili uništenje slovenskih naroda.
Istorija slovenskih naroda nije istorija borbe protiv „mističnih tajnih loža“, već borba protiv konkretnih, dokumentovanih i organizovanih struktura — od nacističkih planera genocida, preko ekstremističkih pokreta poput ustaša i banderovaca, pa do tajnih službi koje su u raznim epohama pokušavale da utiču na političku sudbinu slovenskog prostora.
Razumevanje ovih istorijskih organizacija važno je ne zato da bismo tražili neprijatelje tamo gde ih nema, već da bismo prepoznali da je terorizam protiv slovenskih naroda u prošlosti bio deo širih ideologija i državnih politika, a ne delo izolovanih pojedinaca.
Savremeni politički terorizam vuče korenje od operacije Ost. Ima daleko sofisticiranije metode od nacističke Nemačke.
Današnji terorizam – bilo državni, paradržavni ili organizovani – u velikoj meri ima istu funkciju koju je imala Operacija „Ost“: prekinuti kontinuitet slovenske misli, razbiti veze između slovenskih naroda, ugasiti svetionike duha, slobode i identiteta
Danas Umesto tenkova imamo bombe.
Umesto logora – atentate.
Umesto masovnih planova – precizne udare na simbole.
Nosioci savremenog političkog terorizma jesu upravo oni nacisti koji su preživeli drugi svetski rat, koji su tzv Pacovskim kanalima uz pomoć rimokatoličke crkve evakuisani u bezbedne zone sveta, gde su integrisani u bezbednosne i humanitarne strukture matičnih država.
Zato mi danas moramo imati osnove podozrenja u dobre namere OUN, jer su svojevremeno na mesto generalnog svog sekretara, postavile Kurta Valdhajma, dokazanog ratnog zločinca i organizatora genocida i egzodusa naroda Kozare.
Mi moramo imati sumnju u dobre namere Evropske unije, jer je jedan od jedanaest njenih osnivača Valter Holštajn, dokazani nacistički oficir iz drugog svetskog rata.
Mi moramo biti nepoverljivi prema NATO alijansi, jer je ista 60-tih godina na čelo službe za odabir kadrova postavila Adolfa Horna, dokazanog glavnokomandujućeg oficira nacističke armije.
Mi moramo imati osnove podozrenja prema USA, jer je ista na čelo svog svemirskog programa NASA postavila Vernera Fon Brauna, dokazanog esesovca i nacističkig oficira. Takođe, USA je odobrila da se u njihovoj državi bez ikakvih problema registruje nacistička partija. O operaciji paperclip- spajalica da i ne govorimo, na hiljade nacističkih oficira udomilo se u državni aparat USA, upravo oni, koji su bili zaduženi na realizaciji operacije OST.
Da bi se slovenski narodi oduprli savremenim izazovima, i preživeli takvi kakvi zaista jesu, i pri tom ostali verni svojim kotenima, moramo učiniti tri stvari:
1. Čuvati one koji misle i govore kvalitetno u interesu svih nas. Moramo ih štititi – zakonom, bezbednošću, solidarnošću, podrškom.
2. Jačati saradnju slovenskih naroda
3. Ne dozvoliti da se prekine naš istorijski kontinuitet, u smislu da svaki ubijen mislilac mora biti zapamćen. Njihove ideje moraju nastaviti da žive kroz nas.
I na kraju da zaključim: Terorizam prema slovenskim narodima nikada nije samo čin nasilja. On je poruka straha svima nama: "Bezvredni ste. Nedostojni ste života. Nestanite."
Naš je zadatak da tu poruku odbacimo, jer ako smo išta naučili iz istorije – od Operacije „Ost“ do savremenih atentata – to je da slovenski narod može biti oslabljen samo onda kada se odrekne svojih mislilaca.
Zato smo mi danas ovde. Mi se sećamo njene smrti. Mi pamtimo njeno životno delo. Mi pamtimo njenu poruku, i zavet da je ta poruka daleko veća i dugovečnija od onih koji bi tu poruku želeli da uguše.
Hvala vam.
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
od GGG u 01.01.2026 20:05:30 h
0 0
Ne kaže se u Čast već u Pomen.
