Aktivisti objašnjavaju napade na umetnička dela
Autor: Glas javnosti
Da li se sećate da je 2018, pod pretnjom nabujale Sene, zatvoren muzej Luvr? Pamtite li apokaliptične prognoze iz avgusta ove godine koje kažu da je, zbog ogromnih poplava, 33 miliona ljudi u Pakistanu ugroženo?
Ali mora da se sećate vesti da su ekološki aktivisti, ljuti na englesku vladu koja je dala zeleno svetlo za istraživanje nafte i gasa u Severnom moru, prosuli supu od paradajza po Van Gogovim „Suncokretima”. Ova i slične akcije brzinom svetlosti su obišle planetu i izazvale međunarodnu oluju besa. Zašto demonstranti ciljaju umetnost?
– Nakon 14 dana blokade puteva oko Londona i dalje smo bili samo na osmoj ili devetoj strani štampe. Morali smo nešto da promenimo i da iznenadimo medije. Umetnička akcija je bila upravo ona promena koja nam je bila potrebna. To je šokiralo ljude jer je bilo neočekivano, a napadati umetnost je gotovo bogohuljenje. Postavili smo pitanje šta treba da zaštitimo – uslove koji omogućavaju čovečanstvu da stvara umetnost, da bude kreativno ili – remek-dela u koja neće imati ko da se zagleda. Šta je vrednije slike o prirodi ili sama priroda – objašnjavaju iz organizacije „Just stop oil”, britanske koalicije klimatskih organizacija, vezu između čuvenog francuskog impresioniste i klimatskih promena.
Scenario iz Londona viđen je i u muzejima u Potsdamu, Hagu…
– Naše akcija su planirane znajući da su slike propisno zaštićene. Ali opet je bilo negodovanja i ljudi su se pitali – zašto napadati umetnost? Čak i naši saveznici koji su se slagali sa idejom da zbog novih naftnih terminala ometamo saobraćaj, ogorčeni su zbog ovakvih akcija. U Somaliji vlada apokaliptična glad izazvana klimatskim promenama, a zbog toga nema besa. Mi želimo da spasimo budućnost u kojoj je ljudska kreativnost i dalje moguća. Nema umetnosti na mrtvoj planeti – stav je ove ekološke koalicije.
I zaista, supa na remek-delu privukla je mnogo više pažnje nego sve dosadašnje peticije, marševi, lobiranja… Čini se da nema medija koji o ovome nije izvestio, a na društvenim mrežama i u komentarima ispod tekstova vodile su se čitave debate – da li je ovo vandalski čin ili jedini način da vlade i građani počnu da slušaju o strahotama koje donose klimatske promene. Svoja razmišljanja na ovu temu iznosili su i aktivisti i umetnici, kao i oni čije profesije nemaju veze ni s naftom, ni sa štafelajima. Profesor sa Univerziteta Jejl Skot Šapiro napisao je na „Tviteru”: „Sramotno priznanje: Nisam znao da su klimatske promene izazvali francuski impresionisti.”
Na pitanje da li ovakvi protesti mogu da budu kontraproduktivni, u organizaciji „Just stop oil” podsećaju da je umetnost i ranije bila na meti demonstranata. Recimo, sifražetkinja Meri Ričardson je, tražeći da i žene dobiju pravo glasa, sekirom 1904. godine pokušala da iseče Velaskezovu „Veneru ispred ogledala”.
– I ovi i protesti za prava radnika u SAD bili su razorni i nepopularni, ali da li to umanjuje njihovu vrednost – pitaju u ovoj organizaciji.
Posle prosipanja supe po Van Gogovoj mrtvoj prirodi, reflektori medija nisu se okrenuli samo ka njihovim akcijama, već i ka njihovim finansijama. Tako su najžešći kritičari ovakvih akcija podsetili da se koalicija delom finansira iz Fonda za klimatske hitne slučajeve, na čije račune se slivaju petrodolari. Naime, Ejlin Geti, naslednica novca nekada čuvene naftne kompanije „Geti ojl”, dala je ovom fondu grant od pola miliona dolara. Tako se kritike kreću od onih koje se graniče sa teorijom zavere – da „Just stop oil” zapravo želi da uništi reputaciju ekoloških pokreta, pa do zamerki zbog primanje donacija u u kriptovalutama na čije rudarenje odlazi ogromna količina električne energije. A tu su i optužbe da zloupotrebljavaju naivnost mladih aktivista koji su posle performansa u muzeju zadržani u pritvoru. Na to, u organizaciji „Just stop oil” poručuju:
– Sigurni smo da će klimatske promene izazvati više haosa u njihovoj budućnosti nego policijski dosije.
SKINI APLIKACIJU
