REŠENJE POSTOJI: Preterana briga o budućnosti dovodi do anksioznosti – kako da se nosimo sa tim?
Autor: Glas javnosti
Preterano razmišljanje o tome šta donosi budućnost zabrinjava mnoge: rast cena, potencijalne nove pandemije, globalno zagrevanje, međunarodni sukobi, ekonomska situacija, nestabilnost radnih mesta...
Sve to izaziva u nama veoma neprijatnu takozvanu anticipirajuću anksioznost jer je budućnost sama po sebi neizvesna.
Pokušaj da se ukrote takve misli i anksioznost je kao rvanje sa nečim amorfnim, zbog čega se čovek lako može osećati nemoćno.
„Sasvim je prirodno da imamo više uticaja na sopstveni život nego na globalnu sliku sveta“, kaže dr Mirijam Pris, specijalista psihosomatske medicine i trener za upravljanje stresom , i dodaje da „postoji više mogućnosti da prevaziđemo određene strahove u našim ličnim životima“.
Na primer, da bi vam pomogao da prevaziđete strah od visine, možete se suočiti sa njim postepeno pokušavajući da se popnete na palubu za posmatranje.
Ali anticipirajuća anksioznost je veoma neprijatna. Međutim, postoje načini da se to ublaži. Prvi korak je bolje razumevanje funkcije straha i anksioznosti.
Doživljavanje i straha i anksioznosti u neizvesnim vremenima je sasvim normalno, jer je to reakcija na situacije koje za nas predstavljaju pretnju, kaže psihijatar i psihoterapeut dr Andreas Hageman, kao i dr Pris, specijalista psihosomatske medicine.
„U ljudskoj evoluciji strah je bio izuzetno važan jer je pomogao pojedincu da se zaštiti od stvarne ili očekivane opasnosti“, dodaje on.
Dr Pris smatra da se „danas se u našem ’unutrašnjem svetu‘ pojavljuju strahovi i anksioznosti, obično kao rezultat nekih negativnih iskustava i na osnovu njih sudimo o spoljašnjim situacijama“.
Na primer, ako ste već ranije u životu dobili otkaz, veća je verovatnoća da ćete biti zabrinuti ako čujete da postoji mogućnost smanjenja broja zaposlenih u kompaniji u kojoj radite.
Ličnost takođe igra ključnu ulogu u sklonosti ove vrste anksioznosti.
„Prve godine našeg života su formativne“, kaže dr Pris i dodaje da „tada doživljavamo prva iskustva u vezama, koja kasnije utiču na naše samopouzdanje“.
Ličnost je važna jer utiče i na to kako ćemo proceniti izazovnu situaciju – da li verujemo da ćemo uspeti da je prevaziđemo ili reagujemo nesigurno i osećamo se nemoćno.
Šta je rešenje u takvim situacijama?Šta možete da uradite ako vam uznemirujuće misli „šta ako“ prolaze kroz glavu i osećate sve veću napetost u telu? Dr Pris savetuje da prihvatite i poštujete svoju anksioznost.
„Zato prihvatite činjenicu da ste uznemireni umesto da pokušavate da potisnete anksioznost, jer će to samo pogoršati stvari“.
Ponekad možete smanjiti osećaj anksioznosti ako uspete da se psihički udaljite od tog neprijatnog osećaja. Pokušajte da kažete sebi: „Osećam anksioznost u sebi, ali to nisam ja, to će proći“, predlaže dr Pris.
Zatim pokušajte da hladne glave procenite situaciju. Šta je tačno u pitanju? Šta vas brine? Koliko je realan negativan scenario koji ste zamislili? Koja su moguća rešenja ako se ostvari?
Drugi način na koji možete da se borite protiv ove vrste anksioznosti je da u svoj život uvedete aktivnosti koje će vam pomoći da se oslobodite stresa, jer je anksioznost, prema Hagemanu, u osnovi samo stres.
Ovo može biti redovno trčanje, druženje sa prijateljima ili vežbanje tehnika opuštanja kao što je autogeni trening.
Ali neke ljude, bez obzira na sve navedeno, u određenim situacijama savladava anksioznost.
„Ako se fokusirate na sopstvenu anksioznost, ona će vas potpuno ‘progutati’, apsorbovati i to je početak poremećaja“, kaže dr Pris i dodaje da može da se manifestuje i napadima panike.
Mnogi ljudi u takvim situacijama reaguju tako što se povlače u sebe i ne suočavaju se sa izvorom anksioznosti, a takvo ponašanje ga, ističe doktorka, samo još više pojačava.
Dr Pris smatra da je rešenje u tome da otvoreno pričate o svojoj anksioznosti, da dobijete podršku porodice ili prijatelja, a po potrebi i stručnu pomoć, umesto da se povlačite u sebe.
Hageman dodaje da se anksiozni poremećaji veoma uspešno leče, na primer kognitivno bihejvioralnom terapijom. Zbog toga, ne bi trebalo da se ustručavate da tražite stručnu pomoć.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
