ВИСОКО-НАУЧНА ПИТЊА У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ: Посланици „утврђивали” ко је од њих генетски модификован

Скоро два сата трајала је полемика Бошка Обрадовића (Двери) са представницима СНС-а у којој су се помињали кумови, читали текстови из „Нове искре” о Димитрију Љотићу

Расправу у појединостима о еколошким законима, којима се, између осталог, стварају формално-правни услови за конкурисање за добијање средстава из европског фонда ИПАРД, посланици власти и опозиције у Скупштини Србије искористили су јуче и за међусобне обрачуне и „утврђивање”  ко је када и какву политику заступао раније, а какву заступа сада, ко се модификовао и зашто и ко је коме шеф.

Полемику је иницирао Бошко Обрадовић, лидер Двери, који је, образлажући свој амандман којим је тражио да се промени наслов закона у Закон о заштити животне средине – Србија без ГМО за очување природних богатстава, оптужио власт да „жели да уведе либерализацију генетски модификоване хране и семена на нашем тржишту”. Питао је ко је лобиста у влади за то и зашто бисмо довели у питање здравствену безбедност и заштиту животне средине због „наредбе цeнтралног комитета из Брисела”, критиковао је продају РТБ-а Бор, градњу мини- хидроцентрала и питао да ли влада пише нови закон о ГМО, а „знам да пише”.

Ресорни министар Горан Триван казао је да је генетски модификована храна нешто о чему ће се тек разговарати, „она са собом носи велике ризике и апсолутно ћемо се озбиљно позабавити тиме, а једно је производња, друго трговина”. Додао је да има свој став да Србија мора да буде чиста земља и затражио да се „влади не импутира да ради по нечијем наређењу, влада ради у интересу Србије”.

Милимир Вујадиновић (СНС) казао је да „ниједан министар, нити посланик није добио новац од стране амбасаде да би лобирао за нешто, а лидер покрета коме припада Бошко Обрадовић добио је 200.000 евра од катарске амбасаде да би лобирао против своје земље”. Реаговао је и Владимир Орлић (СНС) рекавши да је „овде реч о човеку који је данас за ЕУ, сутра против, прекосутра за, то што сада звучи другачије јесте његова редовна збуњеност”.

Обрадовић је одговорио да је „јасно ко је променио своје ставове –некадашњи представници СРС-а су се преобукли у СНС и од противника ЕУ постали су слуге ЕУ и Брисела”. Орлић је одвратио да је Обрадовић сада, „изгледа, против ЕУ” и додао: „Лидер тајкунско-љотићевског удружења чији је Обрадовић портпарол, некада координатор, па мало није, Драган Ђилас је на некој телевизији, говорећи о евроинтеграцијама, рекао да ће, кад они дођу на власт, спроводити све у том правцу. Ти људи имају само један интерес – власт и новац”. Вјерица Радета (СРС) рекла је да нема никаквог разлога да се „у овом односу о ЕУ помиње СРС, не може о томе да говори неко ко се толико преобразио у свом политичком деловању, од сомотског одела од 50 евра до овог сада од две хиљаде евра, то није нормално”.

Александар Марковић (СНС) поменуо је „писмо Драгана Ђиласа у коме је напао све – стране инвеститоре, Зиђин, Кинезе, ММФ и одмах Бошко Обрадовић овде скаче и понавља Ђиласову причу, је л’ видите шта ради неприродна љубав, неки би рекли противприродни блуд”.  Обрадовић је одвратио да разуме узнемирење у владајућим круговима, пошто „истраживачи јавног мњења показују да је СзС друга највећа политичка снага у Србији, после СНС-а и да представља растућу снагу – толико вам смета СзС да вам се привиђа у скупштини и кад га има и кад га нема”.

Реаговао је Александар Мартиновић (СНС) рекавши да га СзС подсећа на саобраћајни знак – нагиб четири одсто, ето таква су они политичка снага, „само што нас нису победили, али никако да пребаце 3,5, – четири одсто”. Казао је да је СзС „прилично шарено друштво, бивши отпораши, бивши љотићевци, бивши тадићевци, они који су за НАТО и против НАТО, за ЕУ и против ЕУ, нешто је координатор нервозан, нема му посланика, јако је тешко обичном човеку да се ту снађе”. Додао је: „Господин координатор се толико генетски модификовао да сада заступа све супротно од онога што је заступао 2000. године. Ако неко може у Србији да ми каже каква је програмска оријентација СзС-а, сем мрзимо Вучића и СНС, даћу му шта год пожели”.

Скоро два сата трајала је ова полемика у којој су се помињали кумови, читали текстови из „Нове искре” о Димитрију Љотићу... И у наставку расправе посланици су повремено имали потребу, како су истицали, да се осврну на „претходне говорнике”, да би једни другима упутили још по неку увреду.

Глас јавности / ПОЛИТИКА / од 10.10.2018.

SKINI APLIKACIJU