Da li Latinskoj Americi preti novi rat?
Autor: Glas javnosti
Venecuelanci su juče velikom većinom glasova odobrili preuzimanje regije bogate naftom u susednoj Gvajani. Ovo je najnovija eskalacija u dugotrajnom teritorijalnom sporu između dve zemlje, podstaknut nedavnim otkrićem ogromnih energetskih resursa u moru.
Područje o kojem je reč je gusto pošumljeni region Esekibo, zauzima oko dve trećine nacionalne teritorije Gvajane i veličine je otprilike Floride. Na jučerašnjem uglavnom simboličnom referendumu birači su odgovarali da li su saglasni sa stvaranjem venecuelanske države u regionu Esekibo, davanjem venecuelanskog državljanstva njenom stanovništvu i „uvrštavanjem te države na mapu teritorije Venecuele”.
Na konferenciji za novinare na kojoj su saopšteni preliminarni rezultati, Nacionalni izborni savet Venecuele rekao je da su birači izabrali "da", što predstavlja više od 95 odsto slučajeva za svako od pet pitanja na glasačkom listiću. Nejasno je, međutim, koje korake bi vlada Venecuele preduzela da ostvari svoj zahtev.
Venecuela je dugo polagala pravo na zemlju, za koju tvrdi da je bila unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda. Oni odbacuju presudu međunarodnih arbitara iz 1899. godine, koja je postavila sadašnje granice dok je Gvajana još bila britanska kolonija.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro okarakterisao je referendum na društvenim mrežama kao antiimperijalističko osećanje. Gvajana je taj potez nazvala korakom ka aneksiji i „egzistencijalnom pretnjom“. Prošle nedelje, gvajanski predsednik Irfan Ali posetio je trupe u Esekibu i dramatično podigao gvajansku zastavu na planini koja gleda na granicu sa Venecuelom.
Međunarodni sud pravde sa sedištem u Hagu presudio je pre referenduma da „Venecuela treba da se uzdrži od preduzimanja bilo kakvih radnji koje bi promenile situaciju koja trenutno vlada na spornoj teritoriji“. Haški sud planira da na proleće održi suđenje po tom pitanju, posle decenija neuspešnih pregovora. Međutim, Venecuela ne priznaje nadležnost suda u ovoj stvari.
Ovakvi rezultati referenduma bili su naširoko očekivani, iako će njegove praktične implikacije verovatno biti minimalne, smatraju analitičari. Oni predviđaju da je stvaranje venecuelanske države u okviru Esekiba daleka mogućnost. Nejasno je koje bi korake vlada Venecuele preduzela da bi se povinovala rezultatu, a svaki pokušaj da se zahtev sprovede naišao bi na međunarodni otpor.
Ipak, eskalirajuća retorika podstakla je kretanje trupa u regionu i zveckanje oružjem u obe zemlje, što je dovelo do poređenja gvajanskih lidera sa invazijom Rusije na Ukrajinu.
„Dugotrajni spor oko granice između Gvajane i Venecuele dostigao je nivo napetosti bez presedana u odnosima između dve zemalje“, napisao je gvajanski ministar spoljnih poslova Robert Persaud.
Čak i bez sprovođenja rezultata referenduma, koji bi zahtevali dalje ustavne korake i verovatnu upotrebu sile, Maduro bi mogao politički da profitira od glasanja usred izazovne kampanje za reizbor.
U oktobru, venecuelanska opozicija je dobila zamah nakon okupljanja oko Marije Korine Mačado, bivše poslanice desnog centra koja je napala Madura zbog rastuće inflacije i nestašice hrane, na prvim primarnim izborima u zemlji u poslednjih 11 godina.
Autoritarna vlada koja se suočava sa teškom političkom situacijom uvek je u iskušenju da oko sebe traži patriotsko pitanje kako bi se mogla umotati u zastavu i okupiti podršku, i mislim da je to veliki deo onoga što Maduro radi“, zaključio je analitičar Fil Gunson. .
Glas javnosti/I01H
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
