SRAMNO: Albanija posle 12 godina pokušava da sruši rezoluciju Saveta Evrope o trgovini organima (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Pokušaj Albanije da obori rezoluciju Saveta Evrope i izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, punih 12 godina pošto je ovaj dokument izglasan u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, povezan je sa predstojećim lokalnim izborima u Albaniji.
Na dan kada je pred Specijalnim sudom u Hagu počelo suđenje bivšim liderima OVK, 3. aprila, albanski premijer Edi Rama saopštio je da je Albanija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) prikupila potpise za novu rezoluciju, koja bi osporila rezoluciju Dika Martija iz 2011. godine. Rama tvrdi da su u rezoluciji Martija "bez ikakvih činjenica, iznete strašne optužbe na račun OVK za trgovinu ljudskim organima".
Iako poznavaoci prakse PSSE kažu da se nikada ranije nije dogodilo da ovo telo SE preispita svoju rezoluciju i da bi bio presedan kada bi se to desilo, svakako se nameće pitanje zbog čega je Tirana baš u ovom trenutku, posle više od decenije pokrenula inicijativu.
Direktor Međunarodnog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES Zijad Bećirović smatra da to što je Edi Rama sada krenuo sa osporavanjima izveštaja Dika Martija prvenstveno ima veze sa lokalnim izborima koji će se u Albaniji održati 14. maja.
Dik Marti
Kako Bećirović kaže, Rama se nalazi u poprilično teškoj situaciji sa "brojnim hipotekama", a kao rivale ima veterane albanske politike Saljija Berišu i Iljira Metu.
"Rezultat lokalnih izbora odrediće Raminu budućnost. Pobeda opozicije na lokalnim izborima dovela bi do prevremenih parlamentarnih izbora i po svemu sudeći do odlaska Rame sa vlasti", navodi Bećirović.
Naglašava da bi Edi Rama želeo da bude svealbanski lider, kao i da je Kosovo deo tog projekta. Podsećajući na nedavnu Raminu posetu Prizrenu i tada izrečene izjave, Bećirović kaže da Rami Kosovo postaje platforma za njegov patriotizam, posebno što je Salji Beriša daleko popularniji na Kosovu i kod Albanaca izvan Albanije od samog Rame.
Na pitanje da li pokušaji Albanije da ospori Martijev izveštaj mogu da utiču na suđenje u Hagu, Bećirović kaže da Specijalna veća, odnosno sud i tužilaštvo rade svoj posao.
"Pozicija procesuiranih čelnika OVK je teža od dosadašnjih procesa u Hagu jer sud ima tridesetogodišnju bogatu pravnu praksu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i dokumentaciju sa brojnim dokazima i pravosnažno osuđujućim presudama. Zato je tolika zabrinutost za ishod tih suđenja čelnicima OVK", zaključuje Bećirović.
Nekadašnjeg diplomatu i ministra spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislava Jovanovića ne čudi što se Ramina akcija poklopila sa suđenjem bivšim čelnicima OVK jer su, kako kaže, svi Albanci kao jedna porodica. Navodi da se Albanci međusobno ispomažu i to naročito u odnosima sa stranim faktorima jer svi imaju isti san, a to je da stvore jednu Albaniju, ujedinjenu.
"U tom smislu Rama je u najboljem položaju da deluje prema inostranstvu jer se Albanija integrisala u vodeće organizacije, ima veliki strategijski značaj na Mediteranu i može kroz demantije o postojanju žute kuće da pojača utisak koji drugi stvaraju da je Marti otišao malo predaleko i da stvari ne stoje baš tako. To su argumenti koji advokati vođa OVK na Sudu uveliko koriste, a to se koristi i na Kosovu kada se to negira", kaže Jovanović.
Edi Rama
Navodi da je problem u tome što su bitni dokazi o postajanju "žute kuće", čak i protiv Albanije, a ne samo Kosova i OVK, poprilično nestali. Jovanović smatra da za nestajanje tih dokaza svoj deo odgovornosti snosi i Sud u Hagu jer se nije postarao da se oni sačuvaju.
“Ramino osporavanje izveštaja otkriva da se oni pribojavaju da istina koju negiraju i skrivaju ipak ima neka ‘krilca’ i da može da poleti i da izleti iz tih zatvorenih političkih postavki koje nastoje da održe", kaže Jovanović, koji, ipak, smatra da nije izvesno da će intervencija Rame u korist Albanaca i Albanije biti do kraja uspešna.
Jovanović smatra da, ako bi to "izašlo iz boce", onda bi i Albanija mogla da se nađe među okrivljenima i snosi posledice i zato je taj napor koji Rama čini, kako kaže, skoro iznuđen, maltene očajnički.
“Rama će verovatno nastaviti da deluje u tom pravcu kao i drugi prvaci na albanskoj strani”, kaže Jovanović i dodaje da će to činiti jer je to zločin koji oni ne smeju ni po koju cenu da prihvate kao činjenično postojanje i moraju da se bore protiv, čak i ako je ceo svet u uverenju da se to desilo.
"Drugog izlaza nemaju", dodaje.
O mogućem uticaju akcije iz Tirane na suđenje u Hagu, Jovanović kaže da sudije u principu moraju da budu potpuno nezavisne u svojim odlučivanjima, međutim da su i "oni ljudska bića i da je uvek moguće da se na njih utiče na vidljiv ili nevidljiv način".
"Na kraju, sve sudije su iz zapadnog sveta, zapadni svet ima svoje kratkoročne i dugoročne interese u vezi sa Albancima, za njih je to jedan novi perspektivni oslonac na Balkanu i oni će verovatno nastojati da se tog oslonca ne liše, da ga sačuvaju - da li na račun istine ili pravde ili neki drugi, to ne znam. Niko ne može unapred da predvidi šta će sve biti jer pored javnih znakova o postojanju tog zločina postoje i drugi vidljivi i nevidljivi napori da se to ili sakrije ili negira i stavi u drugi plan", smatra Jovanović.
Trgovina organima, ukazuje naš sagovornik, je zločin koji do sada nije bio tretiran u međunarodnom krivičnom postupanju, a narod ili grupa na koju padne sumnja i bude dokazano da je to učinio, zanavek će biti označen u istoriji kriminala.
Da bi se u PSSE razmotrila neka inicijativa, za podnošenje zahteva potrebno je da se prikupi 20 potpisa, i da predlog podrže članovi najmanje nekoliko delegacija, dve političke grupe i pet zemalja. Takav zahtev se šalje Birou PSSE, a naredna sednica Biroa zakazana je za 24. april.
Na osnovu izveštaja Dika Martija, podsetimo, PSSE je u januaru 2011. godine usvojila rezoluciju o nehumanom postupanju prema ljudima i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, za koju je glasalo 169 poslanika iz 47 zemalja, osam poslanika je bilo protiv, dok je 14 bilo uzdržano. Rezolucijom se pozivaju međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani da preduzmu mere, kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu.
Marti je tada rekao da je tokom istrage pronašao pouzdane svedoke, čije izjave predstavljaju temelj tvrdnjama koje iznosi u izveštaju, ali je dodao da se oni plaše i da ne veruju u kosovsko pravosuđe. Takođe je ukazao da je bivša haška tužiteljka Karla del Ponte prikupila mnoštvo dokaza, iako su njeni istražitelji bili suočeni sa brojnim teškoćama.
Pa ipak, šef specijalnog tima za istragu navoda o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Albaniji 1999, Klint Vilijamson saopštio je 2014. godine da njegov tim nije uspeo da dokaže da je bilo trgovine organima, ali da ima dokaze da su počinjeni drugi zločini nad nealbanskim stanovništvom. To je 2015. godine dovelo do formiranja Specijalizovanih veća u Hagu, pred kojima je 3. aprila ove godine počelo suđenje bivšim liderima OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju. Optužnica ih tereti za ratne i zločine protiv čovečnosti, uključujući nelegalno pritvaranje, mučenje, ubistva i nestanke od marta 1998. do septembra 1999. godine, ali ne i za trgovinu organima.
Glas javnosti/Kosovo onjaln
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
