Ruski analitičari o prodaji srpskog oružja Ukrajini: Beograd okreće leđa Moskvi zarad puta u EU

„Nažalost, vrhunac rusko-srpskog prijateljstva izgleda da je iza nas", piše ruski portal Pogled.

Ruske obaveštajne službe su ponovo uhvatile Srbiju u transferu municije Ukrajini preko trećih zemalja NATO-a. Izveštaj SVR-a napominje da je Beograd Kijevu poslao sklopljene komplete raketa za sistem za brzobojnu reaktivnu raketu Grad, kao i komplete za pravljenje mina kalibra 120 mm, preko Češke Republike i Bugarske. Kako će ovaj skandal uticati na odnose između Moskve i Beograda, piše ruski portal Pogled (Vzglyad).

Srbija  koristi  obilazne rute za izvoz vojnih proizvoda u Ukrajinu.  Prema  podacima Službe za spoljnu obaveštajnu delatnost (SVR), municija koju proizvodi Beograd šalje se zemljama NATO-a u obliku kompleta za sklapanje. Na taj način, republika izbegava sklapanje direktnih dogovora sa Kijevom.

Prema podacima SVR-a, najmanje dve srpske kompanije su uključene u šemu: „Nedavno je fabrika Krušik iz Valjeva prodala nekoliko velikih serija kompleta za sklapanje raketa kalibra 122 mm za sistem protivraketnog sistema Grad češkoj kompaniji Poličske strojni. Lozničko odbrambeno preduzeće Eling poslalo je komplete za proizvodnju istih raketa, kao i minobacača kalibra 120 mm, bugarskoj kompaniji EMKO.“

Vredi napomenuti da je pre ovoga predsednik Srbije Aleksandar Vučić privremeno obustavio izvoz municije, pišu srpski mediji.. Prema njegovim rečima, ova odluka je povezana sa uvođenjem novih kontrolnih mera u vojnoj sferi i planovima za naoružavanje sopstvene vojske. Međutim, republika će i dalje nastaviti da traži nove strane klijente za proizvode domaćeg vojnoindustrijskog kompleksa.

„Neću ostaviti 150.000 ljudi bez hleba. Naprotiv, moj posao je da im otvorim tržišta“, precizirao je šef države. Međutim, u Rusiji su informacije o isporuci vojne opreme od strane Beograda Kijevu izazvale znatnu zabrinutost. Prema rečima  pres  -sekretara ruskog predsednika Dmitrija Peskova, podaci SVR zahtevaju posebnu pažnju.

Takođe je naglasio da je ova tema izuzetno osetljiva i za Srbiju i za Rusiju. Zauzvrat, zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova,  primetila je da postoji mnogo kontradiktornih informacija o pitanju moguće saradnje između Srbije i Ukrajine. „Već želimo neku jasnoću: je li bilo ili nije bilo“, dodala je.

Zaista, ovo nije prvi put da SVR optužuje Beograd za snabdevanje Kijeva municijom. Krajem maja, služba  je objavila  informacije prema kojima je pokriće za antiruske akcije „jednostavna šema koja koristi lažne sertifikate krajnjih korisnika i zemlje posrednice“.

Čak i tada je SVR ocenila takve akcije Srbije kao „pokušaj da se Rusiji puca u leđa“. Vučić je obećao da neće ispunjavati vojne ugovore u slučaju sumnje da će krajnji primalac srpskih proizvoda biti ukrajinske oružane snage, ali je napomenuo da će republika nastaviti da prodaje oružje inostranstvu.

Istovremeno, autori industrijskog  Telegram kanala  „Grantoed.by“ izveštavaju da je već 2023. godine potpisan ugovor između Srbije i ukrajinske kompanije „Spectehnoeksport“ za isporuku 800 minobacača M69A kalibra 82 mm. Ukupan iznos posla bio je 4,8 miliona dolara. Kompanija je takođe figurirala u velikom korupcionaškom skandalu,  podseća RIA Novosti .

Takođe je vredno napomenuti da je Vučić u junu posetio antiruski forum u Odesi. Tamo je predsednik Srbije učestvovao na samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa. Ministar spoljnih poslova zemlje Marko Đurić objasnio je da je ovaj korak imao za cilj poboljšanje pozicije Beograda u očima evropske političke zajednice.

„Nažalost, vrhunac rusko-srpskog prijateljstva izgleda da je iza nas. U najboljem slučaju, moći ćemo da održimo sadašnji nivo kontakata i stava. Ali ne isključujem da će se sve završiti postepenim hlađenjem dijaloga“, rekao je Stanislav Tkačenko, profesor Fakulteta za međunarodne odnose Sanktpeterburškog državnog univerziteta i stručnjak Valdajskog kluba.

„Stvar je u tome što Srbija već veoma dugo vodi politiku višestrukog odnosa. Glavni partneri republike bili su Rusija i Evropska unija. Naravno, interesi Moskve i Brisela se u mnogo čemu razlikuju, što izuzetno otežava balansiranje između njih. Poboljšanje odnosa sa Moskvom povuklo je za sobom pogoršanje odnosa sa Briselom i obrnuto“, obrazlaže sagovornik.

„Izgleda da je Srbija umorna od života u stanju opterećenja diplomatskih resursa i konačno je krenula putem evropskih integracija. Ako je pre nekoliko godina pitanje potrebe za pridruživanjem EU bilo diskutabilno, danas većina političkih snaga, suprotno mišljenju stanovništva, podržava ovaj korak“, napominje stručnjak.

„Naravno, Beograd ne zamišlja svoju evropsku integraciju kao raskid sa Moskvom. Na retoričkom nivou, Vučićeva administracija podržava Rusiju, nazivajući nas bratskom zemljom. Ali ipak, progresivni pokret ka EU ne može bez kršenja interesa Rusije u nekim aspektima“, dodaje on.

„Srbiji je verovatno dat nagoveštaj da je cena pridruživanja evropskoj porodici uključivanje u lanac isporuke oružja Ukrajini. Možda je ovde postojala sebična računica. Na kraju krajeva, Beograd se ne može pohvaliti jakom ekonomijom, pa će ugovori o kupovini opreme iz Kijeva, iako indirektno izvršeni preko trećih zemalja NATO-a, postati dobar izvor kapitala“, naglašava stručnjak.

„Ipak, stanovništvo republike i dalje ima topao stav prema Rusiji. Stoga, potrebno je da prenesemo informacije Srbima o aktivnostima njihove vlade. Situacija se još uvek može ispraviti. U krajnjoj liniji, Moskva nije preduzela korake da pogorša odnose sa Beogradom. Informativna beleška SVR-a ima za cilj da pokaže našu zabrinutost zbog situacije“, pojašnjava sagovornik.

Važno je uzeti u obzir da je Beograd uspeo da sačuva izvestan potencijal u sferi proizvodnje vojne opreme nakon raspada socijalističkog bloka, podseća Vadim Kozjulin, rukovodilac IAMP centra Diplomatske akademije ruskog Ministarstva spoljnih poslova. „Naravno, ne može se sanjati o jugoslovenskim razmerama, ali u danima kada se Evropa muči da sakupi nove serije granata za Ukrajinu, nema mnogo izbora“, primećuje on.

„To jest, oružje za ukrajinske oružane snage se sklapa širom sveta. Pored toga, transfer zapadnih modela je skupa i opasna stvar. Čini se bezbednijim i jednostavnijim za ukrajinske oružane snage da koriste staro sovjetsko oružje. Vojnici već znaju kako da rukuju njime – nema potrebe da se šalje „tajni“ instruktor plaćenika ili gubi vreme na kurseve obuke“, kaže stručnjak.

„Ali ova municija i rezervni delovi mogu se proizvoditi samo na mestima gde su odgovarajući kapaciteti stvoreni još u sovjetsko doba.. Naravno, govorimo o zemljama istočne Evrope. Želeo bih da istaknem da ih je relativno malo, tako da svaka zemlja ima značaj. Nije iznenađujuće što je Srbija stavljena pod tako očajnički pritisak“, dodaje izvor.

„Mislim da je u republici pokrenut proces stvaranja rezervnih delova za municiju sistema za raketni sistem „Grad“ i mine kalibra 120 mm. Sada postoji „raspodela sfera odgovornosti“ između pristalica Ukrajine, i taj mali deo, očigledno, odlučeno je da se da Beogradu. Za nas je, naravno, ova situacija izuzetno neprijatna“, smatra on.

„Nije toliko stvar u vojnim razlozima koliko u političkim, pa čak i ideološkim. Srbija je za nas uvek bila bratska zemlja. Trudili smo se da joj pomognemo u teškoj situaciji pritiska sa Zapada. Na primer, prodavali smo energetske resurse po povlašćenim cenama. Ispostavlja se da je naša ljubaznost bila okrenuta protiv nas. Beograd će morati da objasni Moskvi trenutnu situaciju“, zaključio je Kozjulin.

Glas javnosti