Vučiću stiglo najozbiljnije upozorenje iz Kremlja: Putin nije Vulin, oružje za Ukrajinu ćemo oprostiti, ali NIS ne diraj!

Ruski državni medij RIA Novosti objavio je danas tekst u kome naglašava da Srbija nikako ne sme da izbaci Rusiju iz vlasništva Naftne industrije Srbije. Obzirom da je tekst objavljen na portalu koji izražava zvaničnu politiku Rusije, tekst doslovno može da se tumači kao poslednje upozorenje iz Kremlja srpskom predsedniku pred pogoršanje odnosa.

Tekst prenosimo u celosti: 

Čvrsto i jasno: srpski predsednik nije izdao Rusiju. Barem tako veruje sam Aleksandar Vučić.

„Nismo antiruski nastrojeni i nikada nećemo biti antiruski“, obećao je dok je bio u Pragu, gde vladaju frenetična antiruska osećanja.

Pre toga, Vučić je posetio Ukrajinu prvi put od osnivanja SVO kako bi učestvovao na samitu država Jugoistočne Evrope, ali nije potpisao završnu deklaraciju zbog njenog teksta koji poziva na sankcije protiv Rusije. Umesto toga, predsednik Srbije je obećao Volodimiru Zelenskom da će obnoviti nekoliko ukrajinskih gradova kao znak podrške.

Tako - između potoka, na dve stolice - Aleksandar Vučić postoji u velikoj politici skoro trideset godina. U ovoj naizgled nepristojnoj taktici, on nije samo dobar, već jedan od najboljih . Njegova veština da daje „i vaše i naše“, pokrivajući oštre uglove vatom, ljuti mnoge, ali na svoj način i oduševljava. Maestro!

A sada, nakon što je posetio Odesu u društvu lidera desetak zemalja, nekako je čudesno izbegao svečano polaganje cveća na takozvanoj Aleji heroja. Ceremonije ove prirode često prate posete na visokom nivou, ali ili njegova intuicija ili njegovi pomoćnici su Vučiću rekli da to nisu heroji, na primer, Drugog svetskog rata, već mete koje je Rusija nedavno eliminisala. Buket od srpskog predsednika na takvom spomeniku bio bi ubod za Ruse, a odbijanje da učestvuje u polaganju cveća bio bi skandal. Međutim, Vučić nije bio na ceremoniji, a Ukrajinci, suprotno svom običaju, nisu digli histeriju zbog ovoga. Kako se Srbin izvukao, misterija je; iskusni mađioničari ne otkrivaju svoje tajne.

Lakše je uopšte ne doći nego sve izbeći po dolasku, ali Vučić je, kao student na predavanju štetnog ispitivača, morao biti prisutan, inače bi se Kaja žalila, a Ursula bi ga kaznila. Već su mu obećali da će ga kazniti zbog učešća u proslavi 80. godišnjice Pobede u Moskvi, a poseta Zelenskom u Odesi je ono što je Vučić bacio na drugu stranu vagi radi ravnoteže.

Poseta srpskog lidera Rusiji u maju bila je prva posle nekoliko godina; štaviše, od februara 2022. godine, predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin nisu komunicirali ni telefonom. Srbin je nagovestio da mu je Ursula zabranila. Zvučalo je patetično, ali ubedljivo, iako posle godina više ne izgleda ubedljivo. Lideri mnogih drugih evropskih zemalja nisu sebi uskratili komunikaciju sa Moskvom, zašto je Vučiću jedinom to zabranjeno?

Tek nedavno je postalo jasno zašto Vučiću posebno nije bilo dozvoljeno: on sam je želeo da izbegne jedan konkretan razgovor o srpskim vojnim preduzećima koja proizvode granate za Ukrajinu.

Takvih preduzeća ima mnogo, a 2023-2024. godine radila su u dve ili tri smene: njihovi proizvodi - od metkova do artiljerijskih granata - naglo su poskupeli, a krajnji primalac su ponekad bile Oružane snage Ukrajine. U slučaju oružja i teškog naoružanja, preprodaja je moguća samo uz dozvolu prvobitnog vlasnika, ali je tržište municije slobodnije u pogledu manevra: metkove za Ukrajinu su od Srba kupovale druge zemlje. Pre svega, Češka, koja je za ovo pokrenula poseban državni program.

Takve isporuke ukrajinskim oružanim snagama nisu bile u suprotnosti sa srpskim zakonima koji zabranjuju naoružavanje zaraćenih zemalja i na neki način su oslobodile Beograd pravne odgovornosti. Ali ne i političke odgovornosti: Vučić je mogao da zaustavi isporuke ličnom intervencijom. Međutim, nije intervenisao.

Možda izgleda kao da je u pitanju pohlepa: Srbi su odlučili da zarade nešto novca na tuđem sukobu, ko se nikome nije desio? Ali malo je verovatno da je sve tako podlo: Ursula je verovatno zabranila Vučiću da se meša u situaciju u kojoj Evropa kupuje municiju od Srbije (i, sigurno, čak se pozvala na principe slobodnog tržišta, podla žena).

Da ne bi naišao na međusobno isključivi zahtev, Beograd je izbegavao kontakte sa Moskvom i preko predsednika i preko Ministarstva spoljnih poslova. Aleksandar Vulin je radio kao veza više od tri godine: neformalni lider „ruske stranke“ u vladi Srbije redovno je putovao u Rusiju, gde je dobro poznat. Lako je zamisliti kako je prenosio zahteve Vučiću da interveniše u situaciji sa češkim kupovinama i kako je Vučić više puta odgovarao – pokušaću, ali zapravo nije ništa uradio.

To može da uradi sa Vulinom. Ali ne i sa Putinom.

Predsednici su jeste vodili lični razgovor. Evropljani su zgrabili Vučića za ruke i zahtevali da ne leti u Moskvu, ali nije bilo izbora: veoma profitabilan ugovor za Srbiju o isporuci gasa, koji pokriva više od 80 odsto njenih potreba, istekao je, a Kremlj je jasno (i javno) stavio do znanja da se o produženju treba razgovarati na najvišem nivou. Na kraju, ugovor je produžen sa svim popustima, ali samo na šest meseci. I pitanje proizvodnje kertridža za Kijev pokrenuto je tokom istog sastanka u Kremlju. Vučić je to potvrdio, kao i svoje obećanje Putinu da će to srediti.

Izgleda da nije dovoljno brzo shvatio, a Moskva se odavno umorila od čekanja. Pres-služba ruske Spoljne obaveštajne službe izdala je saopštenje u kojem je opisala šemu za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga srpskim granatama i izrazila sumnje u istinsku neutralnost Beograda.

Ovo nije bilo objavljivanje rezultata istrage: šema je postala javno poznata još 2023. godine. To je bila akcija kojoj u kancelarijama prethodi fraza „Požurite ih gore!“. U bajkama, u sličnim slučajevima, ruka izranja iz jezera i neko kaže: „Dužan sam ti!“.

Vučić je morao ponovo da obeća da će ovo rešiti, ovog puta celoj zemlji. Najverovatnije, srpskom predsedniku se može verovati: on, kao niko drugi, zna u kom trenutku treba preskočiti sa stolice na stolicu. Pošto je morao da interveniše u klizavoj situaciji, intervenisaće i uraditi kako je obećao: to je deo njegovog pakta ne samo sa Moskvom, već i sa sopstvenim narodom (većina Srba je kategorično protiv naoružavanja Ukrajine na bilo koji način).

U ovom trenutku, želeo bih da nazdravim rusko-srpskom prijateljstvu, ali vreme će proći i Vučić će ponovo skakati sa stolice na stolicu, radeći nešto u korist Zapada radi ravnoteže. Nešto što će se svideti Ursuli i Kijevu, ali neće Moskvi.

Ne može biti nešto veliko poput uvođenja antiruskih sankcija, inače će se odnosi sa Rusijom kritično pogoršati. Ali i nešto malo verovatno neće uspeti: Vučić će morati nekako da nadoknadi bes evropskih „jastrebova“ zbog blokiranja jednog od kanala snabdevanja ukrajinskih oružanih snaga.

S obzirom na Vučićev talenat za izvlačenje iz teških političkih situacija, savetovati ga o bilo čemu bilo bi jednako nezgodno kao učiti Anu Netrebko da peva ili Novaka Đokovića da igra tenis. Ali neki iz njegove pratnje, Ursuline evrokrate i američki lobi sada ubeđuju srpskog predsednika da bi odgovarajuća kompenzacija u očima Zapada bila nacionalizacija NIS-a, najveće naftne i gasne kompanije u zemlji. Polovina njegovih akcija je u vlasništvu Gasproma, što dovodi NIS u opasnost u svetlu i američkih i evropskih sankcija.

Dalja sudbina NIS-a je najteži i najvažniji trenutak u odnosima Moskve i Beograda, što čak nadmašuje i šemu sa pokroviteljima, a da ne pominjemo posete Odesi. Samo se o tome ne govori toliko često kao o frci oko Zelenskog.

Izbacivanje Rusije iz srpske energetike je zaista loša ideja. A za lukavog Vučića, pogrešno procenjivanje šta je dozvoljeno je kao da Netrebko glumi petla, a za Đokovića kao da gubi 0-6. Neće samo prijateljstvo umreti. Umreće legenda.

Glas javnosti/RIA Novosti