REZOLUCIJA 1244 VRAĆA SE U CENTAR DIPLOMATSKE OFANZIVE SRBIJE: U iščekivanju odgovora Kfora, Beograd najavio buduće korake
Autor: Glas javnosti/Kurir
Iako se očekuje negativan odgovor Kfora, iz Beograda je, pred novu fazu dijaloga s Prištinom, poslata važna poruka da naša država nema nameru da odustane od osporavanja kosovske državnosti, ocenjuju analitičari
Srbija je, prvi put od usvajanja Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN, uputila zahtev Kforu da odobri povratak srpskih vojnih i policijskih snaga na Kosovo i Metohiju. Iako se očekuje negativan odgovor, Srbija je ovim potezom nagovestila da će upravo Rezolucija 1244 biti okosnica njene političke i diplomatske borbe za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ocenjuju analitičari.
Crvene linije
Bivši diplomata Zoran Milivojević objašnjava zašto je bilo važno odlučiti se na ovaj korak i poslati poruku da Srbija nema nameru da odustane od osporavanja kosovske državnosti.
- Ukoliko odgovor Kfora bude negativan, Srbija će nastaviti angažovanje političkim i diplomatskim sredstvima da afirmiše Rezoluciju 1244. Jedan od ciljeva pozivanja na taj dokument je bio da se rezolucija aktivira i da se otkloni pokušaj zapadnih centara moći da se ona skloni u stranu i zanemari. Srbija će delovati u skladu i s Rezolucijom 1244 i s međunarodnim pravom zato što je to najvažniji instrument političkog i diplomatskog karaktera. Sigurno je i da će Srbija delovati diplomatskim sredstvima da Kfor i Unmik vrše svoj mandat i ono na šta su obavezni i dužni u zaštiti mira i bezbednosti. Sigurno je i da će aktivirati i one zemlje koje nisu priznale nezavisno Kosovo i nastaviti politiku otpriznavanja, odnosno delovaće da spreči napore Kosova i onih koji ga podržavaju da se kosovska državnost potvrdi i afirmiše na globalnom planu - ocenjuje naš sagovornik.
Kada je reč o pregovorima o normalizaciji, Milivojević naglašava da Srbija jeste za nastavak dijaloga, ali da crvene linije ostaju.
- O evropskom planu može da se razgovara, ali nikako na način koji podrazumeva platformu u kojoj bi bila kosovska nezavisnost, ni eksplicitno ni implicitno, niti kroz priznanje realnosti i slično. Nijedan način koji sugeriše da Srbija prihvata priznanje i pristup Kosova UN ne dolazi u obzir. Dijalog može da se nastavi samo na platformi koja podrazumeva ispunjavanje Briselskog sporazuma, dakle Zajednica srpskih opština, pa nastavak dijaloga o normalizaciji - napominje on.
Međunarodno pravo
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Krstić smatra da je Srbija imala pravo da podnese zahtev Kforu, ali da će odgovor izvesno biti negativan. Zbog toga, kako kaže, preostaje diplomatija.
- To je saopštio naš predsednik kada je problematizovano zbog čega se u ovom trenutku podnosi takav zahtev, ali mislim da je logika zapravo taktičke prirode, da se podseti međunarodna javnost na to da ovakva odredba postoji i da nije ispunjena od 1999. godine do danas - izjavio je on za RTS i naveo šta sledi:
- Pozivanje na međunarodno pravo, na Rezoluciju 1244, Kumanovski sporazum i diplomatska borba koja podrazumeva čitav niz sredstava. Koristili smo razna sredstva od 1999, odnosno od 2000. godine, prevashodno nakon promene režima, pa do danas. Neke od njih su podrazumevale borbu protiv proglašenja nezavisnosti, nakon proglašenja nezavisnosti borbu za povlačenje priznanja i sprečavanje novih priznanja, ulazak u pregovore s Prištinom od 2011. godine koji su prvo bili tehnički, a onda su prerasli u političke i statusne. Tu je naš teren na kojem možemo da probamo da ostvarimo neki napredak.
SKINI APLIKACIJU
