Odbijanje Kremlja da proglasi državnu sahranu odražava nelagodu oko nasleđa Gorbačova koga pozdravljaju širom sveta zbog rušenja Gvozdene zavese ali ga u Rusiji mnogi krive za raspad Sovjetskog Saveza i nastale ekonomske teškoće u kojima su milioni ljudi zapali u siromaštvo.
Putin je u četvrtak privatno položio cveće kod kovčega u bolnici u Moskvi u kojoj je Gorbačov umro. Kremlj je saopštio da predsednik Putin zbog prethodnih obaveza neće moći da prisustvuje sahrani.
Gorbačov, koji je umro u utorak u 92. godini sahranjen je danas pored svoje supruge Raise na groblju Novodevičje posle oproštajne ceremonije u impozantnom zdanju moskovskog Doma sindikata nedaleko od Kremlja gde se održavaju državne sahrane od sovjetskih vremena. Na tom mestu je bilo izloženo telo Josifa Staljina 1953. godine.
Tokom današnje ceremonije građani su čekali u redu da odaju počast i polože cveće pored otvorenog kovčeva Gorbačeva pored koga je stajala počasna straža. Ćerka Gorbačova Irina i njegove dve unuke sedele su pored kovčega.
Bilo je toliko ljudi da je odavanje počasti produženo dodatna dva sata.
Uprkos izbora prestižnog mesta za oproštajnu ceremoniju Kremlj nije proglasio državnu sahranu za Gorbačova, navodeći da će sahrana imati elemente takve ceremonije, kao što je počasna garda i to što će je organizovati vlada, prenosi N1.
Dmitrij Medvedev, zamenik šefa ruskog Saveta za bezbednost koji je bio ruski predsednik od 2008-2012 pojavio se na ceremoniji.
Mnogi zapadni šefovi država i vlada koji bi prisustvovali sahrani bili su odsutni zbog jaza nastalog od početka rata u Ukrajini.
Jedan od retkih stranih političara koji je prisustvovao sahrani bio je mađarski premijer Viktor Orban koji je često bio kritičan prema zapadnim sankcijama protiv Rusije. Ceremoniji su prisustvovali i ambasadori SAD, Britanije, Nemačke i drugih zapadnih zemalja.
Današnja ceremonija imala je sve odlike državne sahrane sem naziva, uključujući i nacionalnu zastavu preko kovčega Gorbačova, sa ispaljivanjem počasnog plotuna i intoniranjem ruske himne.
Da je sahrana Gorbačova bila proglašena za državnu sahranu, Putin bi morao da prisustvuje i Moskva bi morala da pozove strane vodje a, kako izgleda, ona je bila nevoljna da to učini zbog rastućih tenzije sa Zapadom posle invazije na Ukrajinu.
Relativno skromna ceremonija je u kontrastu sa sahranom Borisa Jeljcina 2007, prvog postsovjetskog lidera Rusije, koji je sahranjen uz najveće državne počasti. Njegov naslednik Putin tada je objavio dan nacionalne žalosti.
Putin koji je nekad žalio za raspadom Sovjetskog Saveza kao za „najvećom geopolitičkom katastrofom veka“ izbegao je otvorenu ličnu kritiku Gorbačova ali ga je više puta krivio što nije dobio pisane obaveze od Zapada kojim bi se isključilo širenje NATO-a ka istoku.
To pitanje je narušavalo odnose Rusije i Zapada decenijama i podstaklo tenzije koje su eksplodirale kada je Rusija poslala trupe u Ukrajinu 24. februara ove godine.