Gorbačov krivac za raspad SSSR? Danas veruje da bi svet OVAKO IZGLEDAO da su SOVJETI OPSTALI!

Sovjetski savez (SSSR) je formiran kulminacijom Oktobarske revolucije, to je bila prva socijalistička država nastala 1922. godine i ’’trajala je’’ punih osam decenija.

Nakon Drugog svetskog rata 

SSSR je ostvario veliku pobedu u Drugom svetskom ratu, u kratkom posleratnom periodu, Sovjetski Savez je prvo obnovio, a onda proširio svoju privredu, kontrolisanu isključivo iz Moskve. Sovjetski Savez je konsolidovao svoj uticaj u istočnoj Evropi, pružao pomoć komunistima u Kini i težio da proširi svoj uticaj svuda u svetu. Ovako aktivna spoljna politika je bila jedan od razloga što su ratni saveznici Sovjetskog Saveza (SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo) postali njegovi neprijatelji (vidi Hladni rat). Sovjetski Savez 29. avgusta 1949. je testirao svoju prvu atomsku bombu, test je uspeo i SSSR je postao druga svetska nuklearna sila.

Hladni rat 

Pojam Hladni rat vezuje se za britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je skovao krilaticu o gvozdenoj zavesi koju su komunisti spustili između svog i slobodnog sveta. On je marta 1946. godine u Fultonu (SAD) pozvao na krstaški rat protiv komunizma, podsećajući na obavezu odbrane atlantske zajednice i vojnog zbližavanja ugroženih država. Ta istupanja bila su znak da svet ulazi u Hladni rat. Svet se podelio na Komuniste i Liberale, Istok i Zapad. Tenzije su bile konstantno u vazduhu, a dva glavna neprijatelja su SAD i SSSR.

Na pomolu raspad SSSR- Da li je Gorbačov kriv?

Ne treba se varati, loši ekonomski pokazatelji i porast nacionalizma svakako su bili od velikog značaja za raspad Sovjetskog saveza, ali glavni faktor koji je zaista izazvao krah „Crvene imperije“ bili su potezi njenog rukovodstva počev od sredine 1980-ih i Gorbačovljeve Perestrojke. U Rusiji je popularna teorija zavere po kojoj je Gorbačov svesno težio da uništi socijalizam i Sovjetski Savez. Ali, nema dokaza da je on zaista želeo da ukine sopstvenu vlast.

Naprotiv, Perestrojka je bio pokušaj da se reformiše sovjetski sistem koji je tada već pokazivao znake degradacije. Prve Gorbačovljeve reforme (takozvano „ubrzavanje“ ekonomije) imale su zadatak da oslobode potencijal „modernizovanog socijalizma“. Gore spomenuti Šljapentoh je te reforme okarakterisao kao „neostaljinističke“ jer su sprovođene u istoj paradigmi kao i politika Gorbačovljevog surovog prethodnika.

I pored dobrih namera sovjetskog lidera, ekonomija nije mogla da se „ubrza“. Naprotiv, Gorbačovljeva neefikasna politika je dovela do ubrzanog pada ekonomije, tako da je i sama država postala slabija. Sovjetski sistem je pre Gorbačova loše funkcionisao i imao dosta oscilacija, a posle reformi je prestao i da funkcioniše. Po rečima pomenutog sociologa, „u očajničkoj potrazi za putevima modernizacije eknomije ... Gorbačov je pokrenuo radikalan proces demokratizacije u kome je propast sovjetskog sistema i sovjetske imperije bila neizbežna“. Zato su se pojavili novi akteri, a među njima i Boris Jeljcin koji je želeo da stvori „nezavisnu Rusiju“. Upravo u tome se i sastojao „neizbežan raspad SSSR-a“.

Gorbačov je nedavno priznao da su greške postojale G: zakasnela reforma stranke, decentralizacija SSSR-a, nedovoljno smele ekonomske reforme. Među realnim rezultatima ove politike on navodi okončanje Hladnog rata, sporazume o nuklearnom razoružanju, slobodu govora, okupljanja, veroispovesti, slobodu izlaska iz zemlje, alternativne izbore i višepartijski sistem.

Mihail Gorbačov danas: 'Sadašnjost bi bila bolja da je opstao Sovjetski savez'

-Kako bi svet izgledao da je Sovjetski Savez sačuvan – treba se rukovoditi činjenicama, istorija ne prihvata nagađanja. Međutim, smatram da bi svet bio bolji. Bio bi stabilniji, bezbedniji, pravedniji-, navodi se u intervjuu Gorbačova

Dodao je da ''raspad Sovjetskog Saveza nije bio „krajnji rezultat“ perestrojke.''

„Nema šanse. I naravno da to nismo želeli“, završio je Gorbačov.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU