ODAKLE POKRAJINSKOM SEKRETARU DVA MILIONA FRANAKA? Švajcarske tajne drmaju i Srbiju, uočene brojne "nepravilnosti"
Autor: Glas javnosti
Dok je bio na funkcijama pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj i potpredsednika Vlade Vojvodine Petrović je imao račun u Švajcarskoj, pokazuju procureli bankovni podaci u međunarodnom istraživanju „Švajcarske tajne“.
Račun je otvoren 2010. godine, a najviše novca na njemu bilo je krajem 2015. godine – 1,9 miliona švajcarskih franaka (1,7 miliona evra). Račun je zatvoren nekoliko meseci kasnije, pokazuju procureli bankovni podaci. U to vreme Petrović više nije bio funkcioner, pošto je sa mesta državnog sekretara sišao 2014. godine.
U kratkom telefonskom razgovoru za KRIK Petrović kaže da nije imao račun i da ne zna ništa o novcu na njemu.
- Nisam imao. Imao sam milion spletki u politici godinama. Šta su mi sve radili u ono vreme, toga sam se otarasio… Ne želim da se vraćam više, objašnjavam ko je kome šta radio, ko je kome podmetao i kako je bilo.
Petrović je deset godina bio pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj – od 2004. do 2014, a poslednje dve godine bio i potpredsednik Vlade Vojvodine. Na ovim funkcijama bio je dok je na vlasti bila Demokratska stranka i bio je blizak saradnik tadašnjeg predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića.
Nije poznato poreklo novca na tajnom računu u Švajcarskoj, a sudeći po Petrovićevim primanjima koje je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, on je mogao da zaradi mali deo ove sume i to pod uslovom da nije ništa trošio.
Petrović je mesečno zarađivao, pokazuju podaci koje je prijavio Agenciji, oko 2,500 evra. Osim plate pokrajinskog sekretara, primao je platu i honorare od Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu gde je radio kao profesor.
Osim toga, Petrović Agenciji nijednog trenutka nije prijavio da poseduje ušteđevinu u banci, sudeći po informacijama objavljenim na sajtu ove institucije.
Iako je kao građanin Srbije bio dužan da od Narodne banke zatraži dozvolu kako bi otvorio račun u inostranstvu, prema informacijama koje je Krik dobio od ove institucije, Petrović to nije uradio.
Švajcarska banka "Credit Suisse" nije odgovorila na pitanja novinara o konkretnim računima i klijentima. Samo je saopštila da "posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima".
Sumnje na korupciju
Dok je bio na funkciji protiv Petrovića su predstavnici Srpske napredne stranke u Novom Sadu podneli desetinu krivičnih prijava u kojima su tvrdili da je izvršio zloupotrebe u vezi sa dodeljivanjem sredstava za finansiranje novih tehnologija upravo preko sekretarijata kojim je upravljao. Osim njega, naprednjaci su tvrdili da je za navodne zloupotrebe odgovoran i Bojan Pajtić.
U prijavama se navodi da je su Pajtić i Petrović oštetili budžet pokrajine tako što su zaključivali štetne ugovore sa preduzećima. Oni su, kako se tvrdi u prijavama, vlasnicima tih firmi prebacivali novac i to lažno predstavljali kao podsticaje za otvaranje novih pogona, a zauzvrat su dobijali proviziju. Brojna preduzeća, navodno, nisu ispunila obaveze iz ugovora, a sekretarijat protiv njih nije pokrenuo postupak, tvrdilo se u prijavama.
Na ovaj način, tvrdili su naprednjaci, Pajtić i Petrović oštetili su u periodu of 2006. do 2012. budžet Vojvodine za 35 miliona evra.
Navode krivičnih prijava proveravalo je novosadsko tužilaštvo koje je - nakon što je pregledalo dokumentaciju - utvrdilo da nema osnova za pokretanje postupka protiv nekadašnjih pokrajinskih čelnika.
- Ne može se izvesti zaključak da su osumnjičeni izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja… U spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz koji bi upućivao da su oni sebi pribavili imovinsku korist - zaključilo je tužilaštvo i zatvorilo predmet.
Osim krivičnih prijava, naprednjaci su o Petroviću i Pajtiću 2014. godine na svom sajtu objavljivali uvredljive tekstove i optuživali ih za "zloupotrebu funkcije proneverom velikih novčanih iznosa".
Švajcarske tajne
Istraživanje „Suisse Secrets“ (Švajcarske tajne) zasnovano je na procurelim podacima o računima u švajcarskoj banci koje je izvor dostavio novinarima nemačkog lista „Zidojče cajtung“. U istraživanju su učestvovali novinarska mreža OCCRP i novinari iz 47 redakcija iz 39 država.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
