NIKADA NIJE BIO FUNKCIONER, UVEK SAMO INŽENJER! Otišao je obrazovani mangup sa rasnim manirima beogradskog asfalta
Autor: Glas javnosti
Nekadašnji ministar za infrastrukturu i saobraćaj, počasni predsednik SPS-a i poslanik te stranke u Skupštini Srbije, Milutin Mrkonjić, preminuo je u Beogradu u 79. godini.
Mrka je poslednji politički teškaš, starog kova. Obrazovani mangup sa rasnim manirima beogradskog asfalta iz „kruga dvojke“. Bukač i boem. Bivši sportista, košarkaš Radničkog, bokser i večiti fajter. Sa svima na ti – od predsednika države do konobara i taksiste.
Lojalna lafčina i kafanska bitanga sa beogradskog Crvenog krsta, u najlepšem značenju te reči. Govorio je da od nekretnina ima karirane astale u „Trandafiloviću“, „Sokolcu“ i ostalim voljenim kafanama.
Iako je prošao sve strukture u državnoj hijerarhiji, nikad nije bio funkcioner - foteljaš, uvek samo inženjer - građevinac, čak i kad je bio ministar sredinom prve decenije ovog veka.
„Sine, da nije ovih silnih tendera koje je donela ova tvoja demokratija, ja bih davno sve autoputeve kroz državu izgradio“, vikao je često kroz osmeh ministar Mrka podsećajući me kako su Sloba Milošević i on „silovito“ obnavljali Srbiju posle bombardovanja 1999. godine, piše Sputnjik.
Posle tog Petog oktobra, nikad nije rekao ružnu reč o Slobi i Miri Marković, čak i kad se to podrazumevalo i politički nagrađivalo. Viteški je ponavljao da su mu to prijatelji, čak i kad njegove najbliže kolege socijalisti nisu smele ni imena više da im pomenu.
Ali, istina, važila je legenda koju mi je i sam Mrka potvrdio, da je u vreme najjače Miloševićeve vladavine kod njega, svog šefa, u predsedništvo dolazio bez najave, a u kabinet bez kucanja.
Bio je preplanuli ministar sa lakost majicom i u vreme vladavine Demokratske stranke, i nije se odrekao prijateljstva sa Borisom Tadićem ni kad je on izgubio vlast.
Bio je javno u odličnim odnosima sa tadašnjim radikalima Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, kad su oni bili u opoziciji i politički progonjeni od demokratske vlasti.
Nekako je Mrka, jednostavno, bio drugačiji. Voleo je zdravu i mušku političku bitku, ali nije tukao ispod stola, s leđa, podmuklo, kad je rival već na zemlji i kad je poražen. Bio je socijalista do kraja, pa čak i komunista. Isticao je da voli Rusiju, a iznad svega Beograd i Srbiju, piše Predrag Vasiljević za Sputnjik.
Otišao je danas, kad se mnogi njegovi višedecenijski infrastrukturni snovi i planovi postepeno ostvaruju.
Otišao je kao džentlmen, kao fer plej igrač sa brutalnog i nemilosrdnog političkog poprišta.
Otišao je kao gospodin, iako je insistirao da bude samo drug.
Drug Mrka.
SKINI APLIKACIJU
