DA LI JE KURTI NOVI ZELENSKI? Autorski TEKST Aleksandra Pavića

U jednom od svojih čestih TV gostovanja, početkom ovog meseca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je citirao jednog albanskog komentatora koji je napisao da „Kurti mašta o ratu“, i hoće da bude Zelenski. Poređenje sa Zelenskim je suštinski tačno. Nebitno je o čemu prištinski psiho mašta – činjenica je da on jeste unapređena verzija Zelenskog. Zelenski 2.0.

Jer postoje tragovi o tome da je Zelenski bar pokušao da dođe do kakvog-takvog mira. O tome je na nedavnom sastanku sa afričkim liderima govorio i predsednik Rusije Vladimir Putin, pokazavši propali Istanbulski sporazum koji je pregovaran u martu i aprilu 2022. godine, piše u autorskom tekstu Aleksandar Pavić.

Ranije ove godine je o tome govorio i bivši izraelski premijer Naftali Benet, koji je za prekid pregovora direktno optužio Zapad. A još su u avgustu 2022. u spoljnopolitičkom glasniku američkog establišmenta, „Forin afersu“, o tome pisale Andžela Stent i Fiona Hil, uz senzacionalno otkriće da je Rusija bila čak spremna da se, u zamenu za ukrajinsko odricanje od NATO članstva i bezbednosne garancije, povuče na pozicije od 23. februara 2022 – odnosno da poništi sve dotadašnje teritorijalne dobitke obezbeđene tokom Specijalne vojne operacije.

Po svoj prilici, Boris Džonson je bio egzekutor zapadne duboke države u miniranju tih pregovora. Benet svedoči da se tadašnji britanski premijer „zalagao za radikalnije mere“, dok neki ukrajinski izvori konkretno tvrde da je on te pregovore sabotirao tokom svoje iznenadne posete Kijevu 9. aprila, 2022.

Naravno, prethodno je Zelenski poslužio toj istoj dubokoj državi za provociranje ruske intervencije, što čini poređenja sa Kurtijem naročito relevantim. Čak je Olaf Šolc pokušao da ga savetuje nedelju dana pre početka SVO da se odrekne ambicija o NATO članstvu i proglasi neutralnost u sklopu šireg rusko-zapadnog dogovora o evropskoj bezbednosti – što je na liniji ruskih mirovnih predloga NATO-u i SAD iz decembra 2021. godine.

Međutim, prema pisanju ”Volstrit džornala”, Zelenski je predlog nemačkog kancelara odbio. Što, ipak, nije ni na koji način uticalo na kasniju punu nemačku podršku njegovim maksimalističkim zahtevima, s obzirom na vazalizaciju EU od strane SAD koja je došla do punog izražaja tokom rata u Ukrajini, o čemu je nedavno pisao tink-tenk evropskog globalističkog establišmenta, Evropski savet za međunarodne odnose.

Kurti je očigledni nastavljač nacističkih saveznika, velikoalbanskih balista. I, kao takav, od izuzetne je koristi zapadnoj dubokoj državi, koja nije nimalo gadljiva na nacizam i koja želi da otvori novo žarište na našem prostoru pošto joj je krenulo po zlu u Ukrajini, kako bi dodatno „razvukla“ Rusiju po receptima ponuđenim u studiji Rand korporacije iz 2019. godine.


Međutim, i prethodno je Kurti igrao po Zapad izuzetnu korisnu ulogu balkanskog Zelenskog. Još od svog prvobitnog dolaska na vlast, Kurti izražava otvoreni prezir prema zapadno sponzorisanom Briselskom sporazumu – baš kao i Zelenski prema Minskom – i jasno daje do znanja da mu ne pada na pamet da sprovede deo koji se tiče formiranja zajednice opština sa srpskom većinom, onako kako je to u Briselu dogovoreno. Iako tzv. ZSO nema ni približna ovlašćenja koja su Srbi na severu KiM imali pre Briselskog sporazuma, kada su bili dobrim delom integrisani u pravni poredak Republike Srbije.

A kakva je reakcija političkog Zapada na Kurtijevo ponašanje? Ukratko: verbalne packe uz sasvim konkretno nagrađivanje. Odnosno – suštinska podrška.

Dobio je viznu liberalizaciju, priznati su mu „izbori“ sa izlaznošću ispod četiri odsto, potpuno se toleriše terorisanje severa KiM od strane njegovog bašibozuka zvanog ROSU. A još je dobio i nedvosmislenu zapadnu podršku za zahtev za puštanje tri „kosovska“ tzv. policajca koji su uhvaćeni sa pogrešne strane administrativne linije.

Svakome je jasno da bi politički Zapad, da to iskreno želi, mogao sitnu štetočinu poput Kurtija da zaustavi za manje od jednog dana. Baš kao i BiH, tzv. Kosovo ne postoji i ne može postojati bez neposrednog zapadnog tutorstva. Oni će ga možda i „zaustaviti“, odnosno odbaciti kad im on ne bude više bio potreban, ili kada bude nanosio više štete nego koristi. Baš kao i Zelenskog. Ili Norijegu.


Ali je sad Kurti veoma pogodan za ulogu agenta haosa, provokatora, izvršioca „strategije napetosti“ po receptima NATO-ove operacije „Gladio“. Britanski istraživački novinar Kit Klarenberg, koji je u maju zadržan i ispitivan pet sati na jednom od londonskih aerodroma zbog svog izveštavanja o „Gladiju“ i raznim drugim nepočinstvima angloameričkih službi, pre nekoliko dana je na beogradskoj televiziji „Hepi“ izjavio da smatra da iza Kurtija stoji britanska obaveštajna služba MI-6, i da je cilj izazivanje haosa, pa i novog sukoba na našim prostorima. (Takođe je, u istoj emisiji, otkrio da britanske službe, preko projekta Integrity Initiative, vode pravi rat protiv Pravoslavne crkve.)

Naravno, ne mora Kurti čak ni da izazove oružanu reakciju Srbije. Sasvim bi mu bilo dovoljno da učini život Srba na severu KiM nepodnošljivim i pokrene novi srpski egzodus. I tu se velikoalbanski i zapadni interesi poklapaju. Uz to, time bi se stavio dodatni pritisak na vlast u Beogradu da u ime zaštite srpskog naroda od Kurtijevog terora interveniše na KiM.

Razume se, intervencijom bi Beograd rizikovao sukob sa KFOR-om, odnosno NATO-om, što bi izazvalo veoma glasno negodovanje prozapadne opozicije i medija u Srbiji. Nečinjenje, odnosno nereagovanje na neko novo etničko čišćenje Srba bi, s druge strane, tu istu vlast temeljno destabilizovalo.


Da Kurtija nema, Zapad bi ga izmislio.

U sadašnjoj situaciji, a pogotovo u svetlu najnovije poruke predsednika Saveta Federacije Rusije Valentine Matvijenko – „spremni smo da priteknemo u pomoć u teškom trenutku“ – čini se da je srpski izbor još jasniji, a i lakši. Jer, sa Zapadom se, to su i Rusi teškom mukom saznali, ne može postići istinski dogovor. Zato što ga Zapad neće. Zapad je zainteresovan isključivo za potčinjavanje drugih.

Da li je to i naš interes – potčinjavanje neo-sodomskoj imperiji duginih boja? Ankete neprestano potvrđuju da ogromna većina Srba smatra da nije. Predaja jednostavno nije opcija.

Glas javnosti