Bombardovanje 1999. godine: Posledice, promene i položaj Srba na Kosovu i Metohiji

Dvadeset pet godina nakon NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, sećanja na mart i jun 1999. godine i dalje su duboko urezana u kolektivno pamćenje Srbije.

Ovaj period označio je prekretnicu u novijoj istoriji Balkana, ostavivši dugotrajne posledice na politički, ekonomski i društveni razvoj zemlje.

Vulin: NATO agresija na SRJ poslednji veliki nekažnjeni zločin 20. veka

Šta se dogodilo 1999?

Bombardovanje SR Jugoslavije, poznato i kao Operacija "Saveznička sila" (Allied Force), počelo je 24. marta 1999. godine i trajalo 78 dana. NATO je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN pokrenuo vazdušnu kampanju protiv Srbije i Crne Gore, pravdajući akciju pokušajem da spreči humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji.

Prema podacima Ministarstva odbrane, tokom bombardovanja stradalo je oko 2.500 civila, među kojima 89 dece, dok je ranjeno više od 6.000 ljudi. Uništena je infrastruktura, uključujući mostove, bolnice, fabrike, škole i elektroenergetski sistem, a upotreba osiromašenog uranijuma ostavila je dugoročne zdravstvene posledice po stanovništvo.

Bombardovanje je okončano 10. juna 1999. godine potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, nakon čega su srpske snage napustile Kosovo i Metohiju, dok je administrativnu kontrolu nad pokrajinom preuzeo UNMIK, a kasnije i KFOR.

Šta se promenilo od tada?

Od 1999. godine Srbija je prošla kroz velike promene – političke, ekonomske i društvene.

• Politički razvoj: Nakon pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine, Srbija je prošla kroz tranziciju iz autokratskog u demokratski sistem. U poslednje dve decenije Srbija se trudila da balansira između Zapada i Istoka, teži članstvu u Evropskoj uniji, ali i održava bliske odnose sa Rusijom i Kinom. Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, što Srbija ne priznaje, ali je pod pritiskom međunarodne zajednice učestvovala u dijalogu sa Prištinom.

  

  Godišnjica NATO bombardovanja Jugoslavije: Sećanje na 78 dana razaranja

• Ekonomski napredak: Poslednjih godina Srbija je ostvarila značajan ekonomski rast, privlačeći strane investicije, razvijajući industriju i infrastrukturu. Međutim, ekonomski problemi, uključujući niske plate, emigraciju mladih i visok javni dug, i dalje su prisutni.

• Društvene posledice: Sećanje na bombardovanje i dalje je živo. NATO i dalje nije omiljena organizacija u Srbiji, a 24. mart se obeležava kao dan sećanja na žrtve agresije. Mnogi i dalje osećaju posledice rata, kako psihološke, tako i ekonomske. Upotreba osiromašenog uranijuma povezuje se sa povećanom stopom obolevanja od karcinoma, dok je pitanje ratne štete i odštete i dalje otvoreno.

Uništenje na Kosovu i Metohiji

Kosovo i Metohija pretrpeli su ogromna razaranja tokom i nakon bombardovanja. Uništena su mnoga sela, mostovi, bolnice i fabrike, a posebno su stradali verski i kulturni spomenici srpske baštine.

Neki od najznačajnijih primera uništenja uključuju:

• Verski objekti: Više od 150 pravoslavnih crkava i manastira je oštećeno ili uništeno nakon dolaska NATO trupa i KFOR-a, uključujući Pećku patrijaršiju, Devič, Bogorodicu Ljevišku i druge svetinje.

• Ekonomska infrastruktura: Fabrike, rudnici i poljoprivredni kompleksi uništeni su ili napušteni, što je dovelo do ekonomske stagnacije i nezaposlenosti.

• Stanovništvo: Preko 200.000 Srba i drugih nealbanaca bilo je prinuđeno da napusti Kosovo i Metohiju nakon 1999. godine, zbog nasilja i progona.

Kako se živelo pre rata, a kako danas?

Pre rata, Kosovo i Metohija su bili prostor multietničkog suživota, sa tenzijama koje su eskalirale krajem 1990-ih. Srbi su činili značajan deo stanovništva, imali su svoje institucije, škole i crkve, dok je region bio deo ekonomske strukture Srbije.

Dodik: Jedinstven srpski narod niko neće pokoriti – ni bombama ni ucenama

Nakon bombardovanja i dolaska međunarodnih snaga, položaj Srba postao je izuzetno težak:

• Getoizacija: Srbi su danas primorani da žive u izolovanim enklavama, sa ograničenom slobodom kretanja.

• Nesigurnost: Napadi na Srbe, njihovu imovinu i crkve su i dalje prisutni, uz nedostatak odgovora međunarodne zajednice.

• Ekonomski problemi: Zbog nemogućnosti zapošljavanja i kontinuiranog pritiska, mnogi Srbi napuštaju Kosovo, dok oni koji ostaju žive u teškim uslovima.

Gde smo bili, a gde smo sada?

Srbija je 1999. godine bila izolovana, pod sankcijama i pogođena ratovima. Danas, iako je prošla kroz ekonomski oporavak i političku stabilizaciju, i dalje se suočava s izazovima, pre svega u vezi sa statusom Kosova i Metohije.

Međunarodna zajednica i dalje vrši pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, dok srpsko stanovništvo u pokrajini nastavlja da se suočava sa pritiscima i nesigurnošću.

Francuska televizija France 24: Litijum i „rafali“ važniji od demokratije, EU gluva i slepa na proteste u Srbiji

Dok Srbija pokušava da pronađe svoje mesto u modernom svetu, pitanje Kosova i posledice bombardovanja ostaju bolna tema koja definiše nacionalnu svest i buduće pravce politike.




Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU