Francuska televizija France 24: Litijum i „rafali“ važniji od demokratije, EU gluva i slepa na proteste u Srbiji

Dok stotine hiljada Srba izlazi na ulice Beograda u znak protesta protiv onoga što opisuju kao raširenu korupciju i kronizam (pristrasnost pri dodeli poslova) dok državom upravlja predsednik Aleksandar Vučić, Evropska unija se ponovo suočava sa optužbama da svoje ekonomske interese stavlja ispred vrednosti koje propoveda. To u svojoj analizi piše francuska TV mreža u državnom vlasništvu France 24

U subotu uveče, 15. marta, dok je stotine hiljada demonstranata u tišini držalo bdenje na ulicama Beograda, nešto neočekivano je prekinulo tišinu. Svedoci kažu da su čuli zvuk kao da je mlazni motor jurio prema njima. Ostaje nejasno šta je to bilo – video snimci koji kruže društvenim mrežama pokazuju kako se gomila iznenada razdvaja, ljudi posrću, padaju jedni preko drugih kao da ih je neka nevidljiva sila oterala sa ulice, navodi France 24.

Šok je ubrzo ustupio mesto optužbama da je policija upotrebila vojni „zvučni top“ na tihu gomilu. Opozicioni političari održali su konferencije za štampu na kojima su prikazane fotografije policijskog vozila parkiranog u blizini Narodne skupštine opremljenog nečim što je izgledalo kao akustični uređaj dugog dometa (LRAD), vojni uređaj dizajniran da projektuje zvuk jačine koja para uho – kao sredstvo javne komunikacije ili, što je još kontroverznije, kontrole mase.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučno je demantovao da je policija koristila takav uređaj, a ministar unutrašnjih poslova je insistirao da ga Vlada nije ni posedovala. Kasnije je povukao svoju izjavu i rekao da su srpske policijske snage ustvari imale u svom posedu određeni broj LRAD-a američke proizvodnje, ali je tvrdio da su korišćeni samo za emitovanje hitnih poruka velikom broju ljudi.

Nije prvi put da demonstranti optužuju vladu da pokušava da uguši proteste silom, piše France 24. Premijer Miloš Vučević najavio je ostavku krajem januara nakon što su grupu demonstranata koji su lepili nalepnice ispred sedišta vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) napali muškarci naoružani bejzbol palicama. Vučić je kasnije potvrdio da su četvorica navodnih napadača, koji su uhapšeni, pripadali vladajućoj stranci.

Studenti traže da Srbija postane drugačije društvo

Pristalice vlasti su u više navrata automobilima naletali na demonstrante, a studenti su hospitalizovani nakon uličnih sukoba sa maskiranim muškarcima za koje opozicione grupe optužuju vlast da ih mobiliše protiv, uglavnom mirnih demonstranata.

Za vlast koja se, kako je tvrdila, posvetila reformama zasnovanim na demokratiji i vladavini zakona u sklopu svoje dugogodišnjeg nastojanja da se pridruži Evropskoj uniji, ovo su teške optužbe, konstatuje France 24.

Ali uprkos pozivima srpskog civilnog društva vodećim organima EU da osude nasilje nad mirnim demonstrantima i zahtevu evropskih poslanika, uglavnom levičarskih orijentacija, da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkaže planirani sastanak sa Vučićem sledeće nedelje, Brisel je uglavnom ćutao.

Savet Evrope, grupa za ljudska prava sa sedištem u Strazburu, pozvala je u četvrtak Srbiju da istraži tvrdnje da je policija upotrebila „zvučni top“ protiv demonstranata. U zajedničkom saopštenju parlamentarnog ogranka Saveta, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, navodi se da je zbog toga „desetinama ljudi“ bila potrebna medicinska pomoć.

Politikolog iz Londona Branislav Radeljić rekao je da ćutanje EU nije prošlo nezapaženo u Srbiji.

„Jasno je – i za mnoge veoma razočaravajuće – da je EU ćutala u vezi sa duboko korumpiranim i sve autoritarnijim Vučićevim režimom“, rekao je.

„Još u oktobru, Ursula fon der Lajen je pohvalila ‘dragog Aleksandra’ za ‘reforme – posebno one osnovne, u vladavini prava i demokratije. I pokazali ste da dela prate Vaše reči’. To dovoljno govori, ne samo o tretmanu EU prema Srbiji, već i o moralnoj degradaciji administracije u Briselu“, ocenjuje Radeljić.

„Nisi nadležan“

Masovni protesti predvođeni studentima izbili su u novembru nakon što je 15 ljudi poginulo u urušavanju betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u drugom gradu po veličini u Srbiji, Novom Sadu. Stanica je nedavno renovirana kao deo projekta koji je vodio kineski konzorcijum – koji radi sa lokalnim podizvođačima – u projektu rekonstrukcije loše železničke infrastrukture u zemlji.

Demonstranti kao krivce navode ono što nazivaju raširenom korupcijom i kronizmom u vladi i građevinskoj industriji zemlje.

Držeći distancu od opozicionih partija u zemlji, njihovi zahtevi su bili konkretni i beskompromisni: objavljivanje svih dokumenata u vezi sa promašenim projektom rekonstrukcije, hapšenje i razotkrivanje ljudi koji su napali demonstrante i okončanje krivičnog gonjenja demonstranata koji su uhapšeni.

Dimne bombe u Skupštini

Vučić, koji je svoju političku karijeru započeo u krajnje desničarskoj Srpskoj radikalnoj stranci i bio ministar informisanja u vreme vladavine nacionalističkog diktatora Slobodana Miloševića pre nego što je 2012. postao deo SNS-a i postao javno privržen pristupanju EU.

Uprkos tome, periodični izveštaji pokazuju mali napredak u reformama u vezi sa demokratijom, vladavinom prava i kontinuiranog otvaranja privrede Srbije stranom kapitalu. To nije sprečilo Fon der Lajen da hvali Vučićevu posvećenost članstvu u EU još u oktobru prošle godine, posle višemesečnih protesta protiv kontroverznog rudnika litijuma.

Nebojša Vladisavljević, profesor srpske politike na Univerzitetu u Beogradu, rekao je da je pristup EU Zapadnom Balkanu dugo bio jedan od jačanja statusa kvo.

„EU je imala – zapravo nije bila podrška diktatorima, kako bi neki tvrdili, već je bila potpuna ravnodušnost prema pitanju da li su te države demokratske ili ne“, rekao je.

„EU ima neke prioritete, a to je stabilnost kako je oni vide – a to je kratkoročna stabilnost. Ali mi koji živimo ovde u regionu znamo da autoritarizam može da obezbedi kratkoročnu stabilnost, ali zapravo izaziva nestabilnost na srednji i duži rok“, navodi Vladisavljević.
Iako je put Srbije ka članstvu u EU bio dug, Beograd je već uspostavio bliske ekonomske veze sa 27-članim blokom.

EU je najveći pružalac finansijske pomoći Srbiji i daleko najveći trgovinski partner. Godine 2020. pokrenula je investicioni plan na Zapadnom Balkanu koji je već usmerio više od pet milijardi evra u Beograd. Još 1,5 milijardi evra troši se na postepenu integraciju Srbije u jedinstveno evropsko tržište, podseća France 24.

„Kupovina podrške“

Ovo produbljivanje ekonomskih odnosa nije uvek bilo popularno. U julu prošle godine, EU je potpisala memorandum o razumevanju sa Beogradom kojim je najavljeno „strateško partnerstvo o održivim sirovinama“, što je trebalo da otvori put ka pristupu velikim neiskorišćenim rezervama litijuma u ​​Srbiji. Samo nekoliko dana ranije, vlada je izdala dekret kojim se vraća projekat anglo-australijske rudarske kompanije Rio Tinto za otvaranje najvećeg evropskog rudnika litijuma – projekat koji je zaustavljen dve godine ranije nakon masovnih javnih protesta.

Iako se ogroman deo javnosti pobunio i fokusirao na potencijalno ozbiljne uticaje na životnu sredinu u nekim od najbogatijih poljoprivrednih površina u Srbiji, lako je videti zašto EU gura tu priču. Kada bude završen, projekat Jadar bi mogao da zadovolji 90 odsto trenutnih potreba Evrope za litijumom – suštinski korak u obezbeđivanju sopstvenih lanaca snabdevanja u industriji električnih vozila kojom sve više dominira Kina.

„Kao što je često bio slučaj širom sveta, EU je odlučila da prioritet stavi poslovne interese, koji nisu nužno uslovljeni političkom liberalizacijom, u odnosu na slobodu i demokratiju u Srbiji“, rekao je Radeljić.

„I EU i Vučićev režim su pogurali projekat Rio Tinto, iako se 80 odsto lokalnog stanovništva protivi otvaranju rudnika“, kazao je. „EU treba da ima na umu da je protivljenje Rio Tintu bio veliki udarac Vučiću još 2021. godine, a masovni pokret koji je iz toga proizašao od tada oseća da ima EU na suprotnoj strani u vezi sa ovim projektom. To znači da se ne bore samo protiv režima, već i protiv EU“, naglasio je.

Vladisavljević je rekao da se ovaj projekat visokog profila uklapa u dugogodišnju Vučićevu naviku da se udvara podršci evropskih ekonomskih moćnika.

„Za Vučića je to veoma važno iz dva razloga – jedan zato što je veliki projekat, i velike su mogućnosti za korupciju, a videli smo kako to funkcioniše i na drugim velikim projektima“, navodi Vladisavljević.

„A drugo je da se ukaže na korist EU, tačnije Nemačke i evropske automobilske industrije“, dodao je.

Vladisavljević je ukazao i na to da je Srbija 2024. godine kupila 12 borbenih aviona Rafal od francuskog proizvođača Dassault Aviation, što je omogućilo francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da se vrati iz državne posete Beogradu sa ugovorom od 2,7 milijardi evra za francusku tešku industriju.

„Kupujemo najskuplje borbene avione iz Francuske, Rafale, koji Srbiji nisu potrebni – ali Vučiću treba podrška Makrona“, rekao je.

„Zato kupujemo te stvari, koje su oko dve do tri milijarde dolara. Za malu državu kao što je Srbija, to je mnogo. To je previše. Tako da je Vučić veoma uspešno otkupio podršku ključnih članica EU, posebno Nemačke i Francuske, i to je verovatno jedno od pitanja i razloga zašto je EU bila indiferentna prema demokratiji na ovim prostorima“, smatra Vladisavljević.
Ta ravnodušnost sve više ide u oba smera. Regionalna anketa Međunarodnog republikanskog instituta iz 2024. u Srbiji, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji pokazala je većinsku podršku za članstvo u EU u svakoj zemlji Zapadnog Balkana – osim u Srbiji, gde je ostala na 40 odsto.

Iako evropska podrška nezavisnosti Kosova i neugodan istorijski odnos sa Zapadom verovatno doprinose ovoj ambivalenciji, Radeljić je rekao da je sve više mladih Srba razočarano realpolitičkim pristupom EU prema zemlji.

EU je široko percipirana kao transakcioni akter, rekao je on.

„Čak ni proevropski, liberalni deo stanovništva više ne gleda na EU kao na organizaciju zasnovanu na vrednostima. Podržavajući Vučića, EU je otuđila one segmente srpskog društva koji su dugo bili najzastupljeniji zagovornici evropskih integracija“, naglasio je Vladisavljević.

A u očima studenata, EU se vidi kao krajnje licemerna, jer ne podržava vladavinu prava i liberalno-demokratske standarde, kaže Radeljić.

„Kao rezultat toga, meka moć EU među novom generacijom gotovo da i ne postoji“, zaključio je.

Glas javnosti/N01S