Glas Javnosti

Organizovani kriminal i zemlje u tranziciji: Kad se na izborima menja vlast i podzemlje ima svoje izbore! (9.deo)


Autor: Glas javnosti

MAFIJA - Tajno razbojničko udruženje na ostrvu Sicilija, osnovano 1860; izraz za svaku opasnu družinu

Enciklopedija Prosveta

Mafija, Maffia, ma' fe' a, imenica: duh suprostavljanja zakonu na Siciliji, kao odraz pretpostavljena privatne, nezvanične pravde, onoj koju propisuje slovo zakona, tajno kriminalno udruženje poreklom sa Sicilije koje kontroliše razne ilegalne aktivnosti, npr. kockanje, narkotike i slično, u raznim delovima sveta, a naročito na teritoriji SAD.

 Čejmbersov Rečnik dvadesetog veka V & R Čejmbers LTD, 1977.

Bespoštedna borba protiv organizovanog kriminala, bez nulte tolerancije, osmislio i najavio Aleksandar Vučić!

Opet! Da li je u nas, malenoj Srbiji, došlo dotle - da država mora da upotrebi sve raspoložive snage (legalne?) i da se pored, sad već možemo da kažemo - svetske i epske borbe s planetarnim zlom - koronavirusom i Kovidom 19, istovremeno suočava i sa organizovanim kriminalom. Neće biti lako, ni s Kovidom 19, ali čini se i sa našom, a svetskom mafijom, tim pre što sama definicija organizovanog kriminala pojašnjava da je to borba sa čudovišnom hidrom zla i spregom države i mafije! Jer, da nema te sprege mafije i države, to bi bio "običan" obračun s lopovima, reketašima, vagabundima, pljačkašima, secikesama i ubicama, s kojima svaka, pa i najslabija džava na kraju izađe kao pobednik...Istina, u velikoj akciji "Sablja", kada je uhapšeno, podatak za Riplija, preko 12 hiljada ljudi a podignuto 28 optužnica, to smo vežbali (posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003.), očito ako predsednik države opet mora da najavljuje rat s mafijom  - bezuspešno. Verujemo da efekti borbe države s mafijom neće biti isti kao tada, 2003. i da se neće odlivati milioni evra iz kase budžeta kao odšteta nezakonitim hapšenjima ljudi u "Sablji", koja se, tada, ipak i na žalost, u mnogo slučajeva pretvorila u obračun s neistomišljenicima tadašnjih vlastodržaca...

Šta će učiniti predsednik Aleksandar Vučić, "oročena Vlada" Ane Brnabić i taze ministar policije Aleksandar Vulin, BIA, Vojna bezbednost, tužilaštva i sudovi ostaje da tek vidimo... Ali, otkad je najavljena borba s mafijom, svedoci smo da "bojkot opozicija" mahom i naklonjeni joj mediji, Danas, N1, Nova S, BIRN, CINS...sada za kriminal danima prozivaju vlast i njeno najbliže okruženje?! Mafija, organizovani kriminal, Sicilija, Velika Britanija, SAD, Kolumbija, Italija, sinonimi su - za svetski kriminal.

O mafiji, sprezi države i mafije snimali su se u Holivudu i Britanijama filmovi, sage i serije, sećamo se serijala "KUM" u više nastavaka, ali sve češće i naša filmska produkcija ne prećutkuje tu vruću temu... Ali ranije, nekako ili iz nekog razloga - o kriminalu uopšte, a još više o organizovanom - ćutalo ili samo šaputalo u Istočnom bloku, pogotovo pre pada gvozdene zavese...i raspada Sovjetskog saveza (SSSR).  Ili, ko će ga znati, možda je tada, na tom delu planete Zemlja - kriminala uopšte, a posebno - organizovanog - bilo zaista manje? Sad i danas, naprotiv, problem organizovanog kriminala više nije tabu tema ni na tom delu planete, već se eksponirao i eksponira u dosta dramatičnom obliku. A, koliki je obim tog kriminala, i koliko je stvarno organizovan, možda svedoče, pola u vicu, više u zbilji  reči jednog nemačkog mafijaša:

-Mnogo nam je bilo lakše dok je postojao Berlinski zid, nego sad kada je stigla ruska mafija!"

 Bivše socijalističke republike, posle pada "realsocijalizma", kad je napuštena planska privreda, a politički monizam zamenjen tržišnim  privređivanjem i uvođenjem višepartijskog sistema, mnogo toga je promenjeno, pa i priče o "običnom", ali i o  "organizovanom" kriminalu.

Da li je uzrok pad "realsocijalizma", kad je sve manje više bilo pod "kontrolom" - ili je uvođenje tranzicije u zemljama Centralne i Istoične Evrope "kapisla" bujanja kriminaliteta i organizovanog kriminala - predmet je brojnih naučnih rasprava, simpozijuma i (ne)slaganja, ali je evidentan podatak, koji je i zvanično priznat, da je recimo u Rusiji, (i ne samo tamo, možda smo i mi bivši Titovi "Jugovići" od Triglava do Đevđelije dobar primer za to) u samo dve godine (1990.-1992.) životni standard prepolovljen, štednja građana obezvređena ili jednostavnije nestala kao da je nije ni bilo, i da se najveći deo primanja koristio samo za golo prehranjivanje,  a da se, istovremeno, enormno bogatila jedna mala grupa ljudi, najčešće bliska režimu!?

Gledajući, ali i osećajući i na svojoj koži, šta se događalo na ovim našim, nesrećnim prostorima; sankcije, rat, NATO bombardovanje, ratno i posleratno profiterstvo, pokušaćemo da pojasnimo u ovom ekskluzivnom feljtonu Glasa javnosti, bez želje da to naše promišljanje bude "Sveto pismo": podsetićemo na činioce koji su pogodovali da posle raspada i "ukidanja" socijalističkog načina života, eskalria i nabuja organizovani kriminal?

          Ili, da podsetimo na onu staru poslovicu: 

"Daj robu da bude vlast i nadrljao si!"

Rečju, idilična slika o "socijalnoj državi" u kojoj se građanima obezbeđivalo besplatno školstvo, zdravstvo, briga o socijalističkom čoveku, drugu, kamaratu, kad je zdravstvena zaštita bila "džabe", školovanje takođe - jednostavno se "raspukla".

Iako, i danas, istina, ali samo naizgled, ima delova gde to izgleda slično, ali nije (lečenje je svima dostupno, samo više onima koji mogu da to plate!), visoke škole svima otvorene, ali većina mora da plati upisninu, pravosuđe je jednako za sve, ali za neko pčravednije...

Problem - kako da se preživi u dobu nestanka realsocijalizma sa političke scene, izazvao je, naravno i porast kriminala u svim oblastima: na ulici, u privredi, u zdravstvu...

U Beogradu je da podsetimo, svojevremeno jedan hirrurg uhapšen pred TV kamerama, kako je navodno tražio od pacijenta 400 evra da bi ga operisao, ili sećate li se nestvarnog hašenja pred kamerama naše najveće fudbalske legende Dragana Džajića - Džaje!?).

Istina, o korupciji u zdravstvu se oduvek pričalo, ali je potpuno drugo pitanje - zašto se taj hirrurg upustio u traženje 400 evra da bi čoveka operisao!?

Da li, možda zato što su plate u medicinskim institucijama bile bedne (danas je nešto bolje"). Ali da Vas podsetim šta mi je u TV intervjuu rekla jedna od najpoznatijih srpskih lekara, prof. dr Dana Grujučić na prosto pitanje - ko će da nas leči /?/ - direktno, bez dlaka na jeziku, odgovorila:

"Možda neko od migranata lekara, ako hoće da radi za ovakve plate!!"

Svojevremeno je, takođe u Beogradu, jedan poznati lekar - ginekolog, porađajući svog pacijenta, ćerku jedne poznate bankarke - srpske majke (pogađate, Dafine Milanović) kraljice "piramidalne štednje", dobio na poklon - "mercedes", a ostali lekari zlatan nakit!

To je tada, u to vreme, bilo normalno, "ima se može se", ali...

Istovremeno uloga medija "u oslobođenoj Srbiji" svela se na veličanje tuđe demokratije (mnogi mediji su za to debelo plaćeni iz raznih izvora) da nametnu (pro)zapadni način mišljenja (i života), kriminalci su dobijali enormno veliki prostor u novinama, nametao se jedan nov način - života, "živi brzo, živii bogato, živi bahato i živi - kratko!" Nametao se kičeraj, svuda i na svakom mestu, jer "to narod voli da gleda" , što je naravno čista budalaština i glupost, a zapravo je zatupljivanje i zaglupljivanje narodnih masa, ali takvih emisija ima i danas. Tako je nedavno propao blag pokušaj REM-a da rijaliti  programe "premesti" iz dnevnih u kasne noćne termine?!

Kao ilustracija tog načina života mogu da posvedoče brojni spomenici na groblju, gde su uz neviđenu pompu i brojne čitulje u novinama, sahranjivani oni koji su u jednom trenu imali sve, da bi, na kraju - završili na prstoru metar puta dva!

O medijima, kada je rušena naša zemlja, kada se za šaku dolara prodavala domovina, mogu da posvedočim iz prve ruke: jednog dana pozvao me je moj stari drugar i prijatelj Koja, da skonemo do Budimpešte, da dobijemo "zelembaće" bez ikakve obaveze - osim da se pridružim sve brojnijem horu koji je rušio svoju zemlju, svoj način života...

Tada je visoko tiražni nedeljnik "Svedok" bio među vodećim srpskim nedeljnicima, imao veliki tiraž, imali smo solidna primanja i bili svoji na svome.

Nisam otišao!

Danas kad je SVEDOK uništen, a Kovid 19 ga - ućutkao verujem, privremeno, možda bih i drugačije postupio!

Zašto, da li danas manje volim svoju Srbiju "pod Vučićem", nego tada "pod Slobom"?! Ma, ne! Za razliku od mnogih - nemam rezervnu domovinu, ali i ne nameravam da pod stare dane menjam pamet!

Ipak, da Vam poštovani čitaoci kažem otkud sumnja - u to šta bih danas uradio?!

Prosto, danas su SVETO PISMO srpskog medijskog prostora upravo mnogi od onih koji su TADA za šaku dolara prodavali sebe i domovinu...Oni su danas TI KOJI KAŽU ko je demokrata, a ko desničar, ko je napredan, a ko nazadan, ko EUropejac, a ko prevaziđen, ko voli zemlju, a ko ne. Ko je PRAVI novinar, a ko nije...

A, i danas primaju novac od onih koji su ubijali moju zemlju, ubijajući je dalje, gde god mogu i kad mogu...Do  juče su bili uz Trampa, danas uz Bajdena, a sutra, pa ko da više...Znam nekolicinu novinara, glavnih poluga napredne vlasti, nekad talentovanih novinara, ali i ljudi koji su "prodali" i Raju Rodića, i Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa i Mirjanu Marković, i JUL koji su zdušno podržavali, kao što sad gromoglasno za Aleksandra Vučića.

Znam, to i moj prijatelj Aleksandar Vučić zna da će oni, ti isti, i njega da prodaju - kada procene da odlazi s vlasti i da dolazi novi gazda...ali, šta da se radi...

 Posle pada Berlinskog zida, širom sveta razaslate su "poruke": kriminal enormno raste, i kriminalci se enormno bogate i postaju "biznismeni"...

Kriminal se, dakle isplati, pogotovu onaj bez koga nema zapravo i nema organizovanog kriminala, u kojem je umešan i kriminalizovani deo države.

Kriminalci ostaju, mahom NN, iako im se znaju i imena i prezimena...A posle već, zna se: "ne pitajte me za prvi milion, sve ostalo ću da vam objasnim".

Pravosuđe nije nezavisno, nije imuno na mito i korupciju, na bliske veze s kriminalom i kriminalcima, s onim delom kriminalaca u vlasti i danas - tu smo, gde smo...

Ranije su zatvori bili puni kriminalaca, razbojnika, pljačkaša, ubica, džeparoša... Danas, ne samo kod nas, u Srbiji, zatvorske ćelije zauzimaju "ugledni ljudi": sudije, čak i Vrhovnog suda, Trgovinskog suda, advokati, biznismeni, "junaci tranzicije"...

Uopšte mi, međutim, nije jasno kako tom zlu ne može da se stane na put?

Zar u svakoj normalnoj zemlji ne bi moglo, čini se lako, a nije, da se pogleda gde je neko bio pre devedesetih i gde je danas?

Šta je imao tad, a šta ima sad!?

Znam mnoge, da ne kažem poimenice, koji su devedesetih valjali benzin na "kantice", vozili peglicu, a danas imaju kompanije, avione i kamione, jako i brojno obezbeđenje kao da čuvaju Fort Noks, a ne bivšeg prodavca rumunskog benzina na kanticu i ti i takvi, na neki način, upravljaju državom.

Onda, država (ne)nadano odluči da se obračuna s nekim tajkunom i njemu, u principu, spasa nema, na zadovoljstvo ostalih, u tom času, "dobrih tajkuna", bliskih vladajućoj političkoj opciji koji su, međutim, bezbedni samo do promene političke scene.

Onda, njih hapse oni koje su oni hapsili, oduzimaju im imovinu, TV stanice i sl., do naredne promene vlasti.

Prognanici jedne vlasti postaju gonioci druge, prethodne vlasti, da sve to, jednostavno, čini se nema smisla i potseća na onu naivnu dečju priću "o "lopovima i žandarmima".

Neblagovremeno reagovanje vlasti, policije, istražnih organa i sudova, da se ovde ne upuštamo u razloge, jer su manje više poznati, predstavlja pravi izazov da i "normalni ljudi", koji u biti nisu kriminalci, ali vide šta se događa tu, oko njih" i pokušavaju i oni da (pre)otmu deo kolača onih koji su bili pre toga "uspešni". U otimanju "našeg"!

I tu nastaje problem; ovi što imaju mnogo, žele da imaju još više, a oni što nemaju ništa, a dobro znaju kako su se bogati obogatili, bi da otmu parče kolača.

Bogati se ograđuju, kako to lepo zvuči, bodi-gardom, naoružanim "paravojskama", a ovi koji bi da otmu organizuju se takođe i počinju ratovi, što na asvaltu, što u sačekušama, otmicama, bombama, heklerima, što pritiskom na već pritisnuto pravosuđe.

Tranzicija je ubila "srednju klasu". Tu dileme nema. A svako društvo, bez te srednje klase, jednostavno nema šanse da uspe i da ne propadne.

Zato počinje rat dve strane: apsolutno  siromašnih i enormno bogatih, i to dovodi do apsolutne  nesigurnosti - svih...Zato se i Amerika podelila za Trampa ili za Bajdena. Za čoveka koji u svom mandatu nije poveo ni jedan rat, ali i na onog koji je sa svojom "dubokom državom" nasledio kanone Bila i Hilari Klinton, ili Obame, prvog čoveka crne puti u Beloj kući, koji je odmah po stupanju u Belu kuću dobio Nobelovu nagradu za - mir, a to je proslavio ratujući širom planete nametajući snagom oružja, a ne argumenata svoju demokratiju.

Na kraju ovog dela, a možda je to početak ovog pisanija, da naivno pitam ili kažem:

"Da li znate da se kad su izbori svakoj državi istovremeno organizuju "paralelni" - u podzemlju za njihovog novog bosa i šefa"?!

Organizuju se.

Jer danas svaka vlast ima svoju podobnu mafiju, a "ugledni junaci" prošle vlaste, opet moraju pod skute podzemlja.

Do sledeće promene vlasti!

(Glas javnosti)

 

         

 

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP