Trampov viski sa ledom sa Grenlanda

Bitka za Grenland je samo uvod u veliki rat za Arktik. Nije Donald Tramp tek tako udario u otimačinu velikog zaleđenog ostrva.

Budućnost generacija će u velikoj meri zavisiti od eksploatacije Arktike i arktičke perjanice Grenlanda. Čija deca, unuci i praunuci će se ogrejati od leda Deda Trampa?
Koje  zemlje osim Rusije polažu pravo na Arktik? 

U teoriji, sve je vrlo jednostavno: zemlje sa  zamrznutim plažama na ledenom okeanu trebalo bi da polažu pravo na Arktik. Ali, ispostavlja se da nije tako jednostavno. Na primer, Kina takođe polaže pravo na Arktik. Kako i zašto? Izvol`te čitajte!

Šta se podrazumeva pod Arktikom?

1. Postoje dva načina da se definišu njegove granice. Prema procenama, njegova površina je 21 milion kvadratnih kilometara. Ako ga merimo od 60. paralele, teritorija dostiže 27 miliona kvadratnih kilometara.

2. Arktik je bogat mineralnim resursima, koji su dugo bili nepristupačni zbog surovih klimatskih uslova. Danas dodajmo, da se Arktik ubrzano topi, a drugo, tehnologija se usavršava, i metali poput kobalta, cinka, litijuma, galijuma i drugih čekaju da budu iskopani.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Tramp kao "Simbol slobode"

Arktik , takođe sadrži rezerve nafte (približno 13% globalnih rezervi) i prirodnog gasa (približno 30%). Sasvim dovoljno za ozbiljnu "šorku" velikih sila kojima nikad nije dosta svega što je Gospod Bog stvorio njihovom narodu, a nešto i malim narodima.

Bez obzira na to kako je Arktik definisan, geografski ga deli osam zemalja: Rusija, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Danska, Norveška, Island, Finska i Švedska. Ukupna dužina njihovih granica je približno 38.700 kilometara. Rusija poseduje najveći deo - 22.600 kilometara. Sedam arktičkih zemalja su članice NATO-a, tako da bi mogle da udruže snage.

Međutim, odnosi među njima su daleko od glatkih. Na primer, Danska nije oduševljena Trampovom željom da pripoji Grenland Sjedinjenim Državama. Danci se pitaju odakle mu uopšte ta ideja? Naivna neka država ta Danska. Zaboravljaju da su i oni nekad otimali i to im je bilo "COOL" ili "tak normaljno" po ruski.

Amerikanci su su se za svaki  slučaj zainteresovali za Grenland tokom Hladnog rata. Stacionirali su avione sposobne za nošenje nuklearnog oružja u lokalnoj vazduhoplovnoj bazi Tule. Ali, to nije  dovoljno za Vašington. Planirali su da stvore čitav podzemni ( tačnije, podglečerski) grad. Ovaj plan je propao po "Božjoj volji" zbog kretanje glečera. Svejedno, to nije umanjilo interesovanje za region. Na kraju krajeva, region sadrži retke zemne metale, za koje su Amerikanci toliko zainteresovani. Na Grenlandu  bi osim rudnika mogle biti uspostavljene nove vojne baze. Na kraju krajeva, sudeći po trenutnim globalnim dešavanjima, moramo biti spremni i za sukob među  nuklearnim silama.

Sjedinjene Države imaju Nacionalnu arktičku strategiju ( američki deo nje predstavlja i  Aljaska). U njoj se eksplicitno navodi da američki rivali nisu samo Rusija već i Kina. Takođe se ističe da su potrebna značajna ulaganja za razvoj regiona. Na primer, Sjedinjene Države trenutno imaju samo dva ledolomca na nuklearni pogon.  Da je samo nekoliko ledolomaca problem, Tramp bi to brzo rešio. Zbog onoga što je Putin nasledio od Staljina i Brežnjeva Trampu se diže seda kosa na glavi. Kenedi se tukao za Kubu, Ruzvelt za Okinavu, a glumac Regan za honorare u Holivudu, a za  Arktik... Ma šta će tamo, led , led i samo led. Nekad bilo tako a sad se led topi a pod ledom velike pare koje Tramp mnogo voli. Osim ledolomaca i aviona  neophodna je i vojna obuka za operacije u uslovima niskih temperatura a to Trampovi kauboji baš ne vole a  verovatno i ne znaju kako se radi.

Kanada

Kanađani su pokazali interesovanje za ovaj region pre Amerikanaca. To nije iznenađujuće, jer se severni regioni zemlje nalaze na Arktiku. Još 1909. godine, Kanađani su proglasili suverenitet nad svim teritorijama koje se nalaze između Severnog pola i same Kanade. To je, imajte na umu, bilo na samom početku 20. veka, kada je region bio praktično neistražen.
Da bi opravdali svoja teritorijalna prava, koristili su neobične trikove. Na primer, jednom su naselili Inuite (autohtono stanovništvo ovog regiona) mnogo severnije, na ostrva Arktičkog arhipelaga. Vlasti su im obećale dobar život, ali su u stvarnosti morali da trpe teške muke.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ruski ledolomci

Stoga,  kada američki brodovi prolaze blizu Arktičkog arhipelaga, Kanađani ljubazno podsećaju svoje južne susede da su to njihova ostrva. Mnogo vode umesto leda i mnogo ostrva koja obećavaju mnogo para u budoćnosti. Da li će to sačuvati od Trampova, Rotšilda ili engleske kraljice... Težak problem i sa lošom prognozom. 

Kina

Kina sebe naziva „bliskoarktičkom“ državom. Njen interes leži u stvaranju „polarnog puta svile“. To podrazumeva transport robe iz Kine preko Arktika do Evrope. Ovo značajno smanjuje udaljenosti. Transport proizvoda od Šangaja do Hamburga, u Nemačkoj, zahteva putovanje od 20.000 kilometara. Ruta kroz Arktik bi bila „samo“ 13.600 kilometara. To je 32% kraće!

Kina shvata ovaj projekat veoma ozbiljno. Na primer, tri ledolomca su izgrađena 2024. godine za podršku kineskim brodovima. Kinezi ne čekaju ruske ledolomce već uveliko sami krckaju led debljine od metar ili dva. Uzgred, Kinezi daju standardni odgovor na sva pitanja i prigovore. Po mišljenju Pekinga, ovaj region pripada celom čovečanstvu. S druge strane, ništa ne sprečava druge zemlje da takođe sprovedu svoje planove na Arktiku. Japan je, na primer, zainteresovan za skraćivanje morskog puta do Evrope ( za približno 60%). Dakle, Kina bi uskoro mogla imati dodatne konkurente a Japan nije mačiji kašalj. Ne zaboravimo i Južnu Koreju koja će se sigurno "utaliti" sa Japanom.

Evropske zemlje

Danas pet evropskih zemalja ima teritorije na Arktiku: Danska, Norveška, Švedska, Island i Finska. Danska, koja poseduje Grenland, nalazi se u najpovoljnijem, a istovremeno i teškom položaju. Ovo ostrvo će, potencijalno, obogatiti već bogatu evropsku zemlju svojim resursima. Hoće sigurno samo ako Tramp to dozvoli, a to će biti "malo morgen". Grenland će bili Trampov, milom ili silom, svejedno. Sjedinjene Države imaju nešto drugačije planove od Danaca. Učtivo traže od Danaca da ustupe Grenland. Milom ili silom, ali i parama. Milion će svakom stanovniku Grenlanda i "šatro referendum" i eto ti novog gazde. Nisu to velike pare. Tih 50 milijardi dolara će američki Jevreji izvući za samo nekoliko godina eksploatacije, ali uvek demokratski, da. Jasno je da Kopenhagen okleva, ali će i oni nešto dobiti da manje oklevaju.

Strogo govoreći, ako Tramp naredi američkim trupama da preuzmu kontrolu nad Grenlandom Danci će se naći u beznadežnoj situaciji. Oni praktično nemaju sredstva za odbranu ostrva. Štaviše, snabdevanje trupa sa takve udaljenosti je izuzetno teško. Ako Tramp uđe vojskom na Grenland onda će u Kopenhagenu čupati svoju kosu, ako ne uzmu malo para od Amerikanaca. Biće "nategnuto" 10 godina a posle se niko neće pitati – šta to bi?

Norveško uporište na Arktiku je arhipelag Svalbard. On omogućava Norvežanima da polažu pravo na prilično velike teritorije bogate naftom i prirodnim gasom. Stoga je politika Osla generalno usklađena sa stavom zapadnih zemalja, kako ne bi nepotrebno iritirala svoje saveznike.

Island deli ovaj stav. Treba napomenuti da Island nema vojsku, tako da je u suštini nesposoban da sam brani svoje interese u ovom regionu čak ni  policijski. Vlasti u Rejkjaviku se ovde ništa ne pitaju. Zadovoljiće se sa nešto para kao američka "of šor zona" sa malim porezima. Šerif Tramp će sazidati novu šerifsku kancelariju, a Deda Rotšild novi trezor za dolare i rezerve zlata. 


Švedska i Finska nisu objavile nikakve veće planove za Arktik do 2022. godine. Njihov interes je bio više naučne prirode. Ali, nakon ulaska u NATO, njihova retorika je počela da se menja. Stokholm i Helsinki su shvatili da će, ako bude potrebno, morati da se bore za ovaj region ali, sve ima svoj svoj  početak i svoj kraj , a to određuje deda Ronald Mraz. Dobiće neke poklone ako budu dobri, a ako se uzjogune ostaće i bez Koka Kole.

Zaključno

Donedavno je Rusija efikasno stajala sama protiv zemalja NATO-a u arktičkom regionu. Situacija se promenila kada je Kina intervenisala. Sada je važno utvrditi da li će Peking delovati samostalno ili u savezu sa Rusijom. Ako Kina izabere drugu opciju, otvoriće se široke perspektive za rusko-kinesku saradnju. To će olakšati zapadnim zemljama da uvežbaju otpore jer sad imaju oprobane razloge, a to je ruska i kineska opasnost po ceo svet, a naročito će udariti na Mek Donalda i onog drugog Donalda. Dakle, hajde da nastavimo da pratimo situaciju na Arktiku pa da vam javimo kako je bilo i kako će se završiti.

Sačinio Šone Ninin