Buku oko "severnog morskog puta" moramo gledati u velikom cirkusu svetskih pijaca uticaja i, naravno, velikih para koje velike zemlje Zapadne Evrope i Amerike mnogo vole. Vole i Rusi a tu su i Kinezi. Vole i Srbi pare ali... Arktik je skupa pijaca za male zemlje.
UPOZNAJTE SE SA PLOVIDBOM SEVERNIM LEDENIM OKEANOM
Arktik je skladište veoma vrednih resursa. Stručnjaci su uvereni da će se u ovom regionu za samo nekoliko decenija zasnivati celokupna privreda planete. Arktik sadrži do 25% svih svetskih rezervi ugljovodonika – više od 100 milijardi tona. Ovo je fantastična cifra koja premašuje rezerve Saudijske Arabije, koja svake godine proizvodi više od 3 milijarde barela. Arktik takođe ima ogromne rezerve prirodnog gasa - 1,5 triliona tona, pri čemu se skoro sve rezerve nalaze na ruskom šelfu. Tu je i ogromna količina retkih zemnih metala, platine, zlata, dijamanata, volframa i nikla. Samo ruski krajnji sever sadrži skoro 30 triliona dolara mineralnih resursa. Pored toga, sever ima najbogatije ribarstvo.
Ne zaboravite da mnoge velike reke teku na sever, što znači da tamo teče velika količina slatke vode. Naravno, za sto godina, na planeti će živeti 10 milijardi ljudi, i svima će biti potrebni resursi Severa.
Danas takozvana „Arktička osmorka“: Rusija, SAD, Kanada, Norveška, Danska, Island, Finska i Švedska polažu pravo na severno bogatstvo. Osim toga, čak i države koje kao da nemaju nikakve veze sa regionom pokušavaju da se bore za vađenje mineralnih resursa na Arktiku.
Kina na primer, uporno polaže prava na arktičke resurse, a u narednim godinama planira da izgradi flotu ledolomaca i plovila za proizvodnju nafte. Velika Britanija takođe pokušava da se učvrsti na severu. Vašington je već objasnio svojim biračima da je ceo Arktik podelio na vojne oblasti, sa planovima za stvaranje takozvane flote nepodeljene dominacije.
S 300 i SU 35 pale motore
SAD su ušle u bliske saveze za razvoj Arktika sa Danskom i Kanadom. Amerikanci od svojih saveznika zahtevaju ne samo saradnju u razvoju severa, već i korišćenje njihovih teritorija na Arktiku. Amerika tvrdi da je takav savez potreban radi mira i bezbednosti ovih zemalja! Opa bato, već viđeno.
Poslednjih godina Rusija se vraća na Arktik, uključujući i vojnu sferu. Novi PVO raketni puk je već stupio na dužnost, naoružan kompleksom S-300. Do kraja 2027. godine biće završena izgradnja i uređenje oko 540 objekata vojne infrastrukture.
Rusija bi do 2030 godine trebalo da završi stvaranje specijalnih arktičkih trupa. Prve vojne jedinice su veoma mobilne, posebno opremljene i obučene za rat na severu. Slične formacije već postoje u NATO-u i SAD, a pojava takvih trupa u Rusiji samo je odgovor na akcije Zapada.
Severni led se brzo topi, a to se dešava mnogo brže nego što se očekivalo. Za nekoliko godina će se otvoriti Severni morski put, koji će omogućiti transport robe iz Severne Evrope u Aziju skraćujući putovanje za 2 puta. Trenutno samo Rusija može da kontroliše ovu rutu, pošto poseduje obalu na kojoj se nalazi celokupna infrastruktura Severnog morskog puta i upravo geostrateška prednost Rusije izaziva najveći strah kod zapadnih vojnih stratega, koji već nekoliko godina zvone na uzbunu.
Raspadom Sovjetskog Saveza odustalo se od razvoja Severnog morskog puta, ali poslednjih godina ruski brodovi pokušavaju ponovo da ovladaju morskim putem. Stručnjaci to smatraju veoma isplativim, pod uslovom da se obnovi infrastruktura izgubljena nakon raspada SSSR-a. Danas se duž rute grade nove luke, koje će transatlantsko putovanje učiniti udobnijim i sigurnijim.
Trenutno je prolaz Severnim morskim putem besplatan, samo se naplaćuje naknada za rad ledolomaca.
Arktički led najbrže topi kod obala Rusije – tamo gde prolazi morski put. Danas Rusija insistira da vode duž ove rute, sve do Severnog pola, pripadaju njoj. Čak i ako se led otopi, Severnim morskim putem će se ploviti samo nekoliko meseci godišnje bez podrške ledolomaca. Zimi samo moćni nuklearni ledolomci, koji do sada postoje samo u Rusiji, mogu prokrčiti put duž morske rute . Pojava takvog brodoputa, koji će kontrolisati Moskva, značajno će povećati njen uticaj. Vašington, uz podršku svojih saveznika, izjavljuje da Rusija nema prava na ovaj „Put svile 21. veka“, a svetska zajednica treba da kontroliše NSR, što u zagradi znači Sjedinjene Države.
Za 20-30 godina, kontrola nad Arktikom će značiti dominaciju nad čitavom planetom. Nema sumnje da će Sjedinjene Države učiniti apsolutno sve da ova nagrada pripadne njima.
Rusi otkrili tajne Arktika a amerikanci bi da džabe rukovode
Istorijski gledano, Sovjetski Savez je imao prava na lavovski deo Arktičkog bogatstva. Brojne ekspedicije ruskih polarnih istraživača bile su poznate širom sveta, a susedne zemlje su se, znajući za mogućnosti vojne mašine SSSR, ponašale više nego oprezno. Međutim, nakon početka perestrojke, SSSR je izgubio skoro sve na Arktiku. Mihail Gorbačov je 1987. najavio potpunu demilitarizaciju Arktika. Deset godina kasnije, 1997. godine, Rusija je ratifikovala Konvenciju o pomorskom pravu, koja za arktičke države uspostavlja obalnu zonu od 12 milja, koja predstavlja suverene teritorijalne vode, i proglašava sledećih 200 milja ekskluzivnom ekonomskom zonom sa slobodnom plovidbom.
Očigledno je da će se konfrontacija ovde samo povećavati. Sjedinjene Države su već faktički ujedinile sve severne sile protiv Rusije pod svojom zastavom. Međutim, ova unija ima i svoje protivrečnosti – na primer, Kanada se opire da dozvoli da njen deo arktičkog šelfa i morskih puteva postanu međunarodni.
Tokom Hladnog rata, Arktik je bio od strateškog interesa za velike sile i idealan za strateške bombardere i balističke rakete. Kasnije je Arktik postao interesantan za podmornice, koje su pod okriljem leda mogle da se približe obali hipotetičkog neprijatelja. Samo je veoma negostoljubiva priroda sprečila masovno razmeštanje vojnih baza ovde.
Rusija se sprema da odgovori na širok spektar potencijalnih pretnji koje zahtevaju stalno vojno prisustvo. Jedan od najmoćnijih nuklearnih ledolomaca u Rusiji , Sovjetski sojuz, porinut je daleke 1986. godine. Ledolomac se modernizuje i vrlo brzo bi se brod mogao pretvoriti u vojni.
Rusija završava izgradnju aerodromskih pista na Zemlji Franca Josifa, Novoj Zemlji, Severnoj Zemlji i Novosibirskim ostrvima. Ukupno će se na krajnjem severu u bliskoj budućnosti pojaviti 13 novih aerodroma i 10 radarskih tačaka.
Pretenzije Vašingtona na hegemoniju na Arktiku nisu povezane samo sa željom da preuzme kontrolu nad naftom i gasom arktičkog šelfa. Amerikanci zapravo nastoje da preuzmu kontrolu nad novim morskim putem od Atlantika do Tihog okeana kroz Boforovo more i Bafinovo more, koji se otvara kako se globalno zagrevanje dešava duž obala Aljaske, Kanade i Grenlanda. Do kraja 20. veka jedina transatlantska ruta na Arktiku bila je Severni morski put, koji su kontrolisali SSSR, a potom Rusija.
I na kraju, da spomenemo i legendarni Sujetski Kanal za koji se Amerika i Britanija grčevito bore.
Kanal u Egiptu povezuje Sredozemno i Crveno more i smatra se glavnom arterijom svetske trgovine, koja povezuje Aziju sa Evropom. Više od 10% svih svetskih brodova koji prevoze naftu, gas i milione tona industrijske robe prolazi ovom rutom. Za ovaj tranzit Egipat naplaćuje više od 5 milijardi dolara godišnje, a skoro sve zemlje u Evropi, Aziji i Americi direktno zavise od ovog saobraćaja. Strateški značaj ovog vodnog toputa je teško preceniti.
Danas se Severni morski put još ne može takmičiti sa Sueckim kanalom. Topljenje leda čini ovaj koridor sve otvorenijim. Kretanje duž njega obezbediće transportnim brodovima ogroman dobitak u gorivu i vremenu, a za nekoliko decenija moći će da odnese lavovski deo saobraćaja iz Egipta.
Pa... Sad kad nešto više znamo o Arktiku i topljenju leda, tekst sa vrha teksta i ne izgleda tako truo i sporeman za kanalizaciju.
Priredio Šone Ninin
PUTIN ZAVODI RED NA ARKTIKU
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Sinoć u 19.00 časova započela je nova era na planeti.
Naredbom iz Kremlja pod brojem 312 zabranjeno je svim stranim brodovima da plove Severnim ledenim okeanom, jer je to od sada rusko unutrašnje more i u skladu sa tim svim brodovi moraju da traže dozvolu od Ruske vlade i Rosatoma da plove tim putem.
U ovom trenutku se na severnom moru nalazili brodovi Amerike, Danske I Holandije koji su morali da stanu pod pretnjom ruskih vojnih napada brodova i večnih „Migova“.
U Vašingtinu i Briselu - haos. Telefoni zvone, usijali se. Rusija kaže: od sada morate da tražite dozvolu za prolaz i da platite sprovođenje Ruskim ledolomcima.
Berza poludela, Lojd (osigurava brodove i teret) poludeo i moli Vašington i Brisel da pristanu jer će plaćati užasne odštete!
IZVOR: Ustupljena fotografija / Arktik
Nemačka pristaje, hitno šalje molbu, Francuska pristaje i Amerika pristaje.
Ruski helikopter sleće na Američki brod da potpišu pristanak.
Kapitulacija Zapada !!!
Sve to firektno prenosi Ruska TV u 23.00 časova.
Blumberg kaže: Rusija je u zadnjih 15 god uložila 120 milijardi dolara u izgradnju flote atomskih ledolomaca, vojnih brodova i aerodroma na Arktiku.
Severni ledeni okean je sad "unutrašnje rusko more" i svi moraju da plate kao za Suecki kanal. Treba znati da je ruski put je 12 dana kraći.
Dakle, Rusija nastavlja da pokazuje zube i u naslovu stoji da tako ostaje "zakrito navsegda" = zatvoreno zauvek.
Da li je sve tako kako je gore napisano?
Možda je tako, a možda i nije. Ako se ispostavi da je tako onda nam to daje foru da nešto više napišemo o "severnom morskom putu".
Pre nego što se upustimo u budućnost tuče za Antarktik citiramo jednog važnog čoveka koji to zna vrlo dobro. Tovariš Taj i Taj kaže da ovo nije tačno, ali da može da bude i to u bliskoj budućnosti i na tome se intenzivno radi. Kad? E, to je prognoza za velike majstore geopolitike.
Buku oko "severnog morskog puta" moramo gledati u velikom cirkusu svetskih pijaca uticaja i, naravno, velikih para koje velike zemlje Zapadne Evrope i Amerike mnogo vole. Vole i Rusi a tu su i Kinezi. Vole i Srbi pare ali... Arktik je skupa pijaca za male zemlje.
UPOZNAJTE SE SA PLOVIDBOM SEVERNIM LEDENIM OKEANOM
Arktik je skladište veoma vrednih resursa. Stručnjaci su uvereni da će se u ovom regionu za samo nekoliko decenija zasnivati celokupna privreda planete. Arktik sadrži do 25% svih svetskih rezervi ugljovodonika – više od 100 milijardi tona. Ovo je fantastična cifra koja premašuje rezerve Saudijske Arabije, koja svake godine proizvodi više od 3 milijarde barela. Arktik takođe ima ogromne rezerve prirodnog gasa - 1,5 triliona tona, pri čemu se skoro sve rezerve nalaze na ruskom šelfu. Tu je i ogromna količina retkih zemnih metala, platine, zlata, dijamanata, volframa i nikla. Samo ruski krajnji sever sadrži skoro 30 triliona dolara mineralnih resursa. Pored toga, sever ima najbogatije ribarstvo.
Ne zaboravite da mnoge velike reke teku na sever, što znači da tamo teče velika količina slatke vode. Naravno, za sto godina, na planeti će živeti 10 milijardi ljudi, i svima će biti potrebni resursi Severa.
Danas takozvana „Arktička osmorka“: Rusija, SAD, Kanada, Norveška, Danska, Island, Finska i Švedska polažu pravo na severno bogatstvo. Osim toga, čak i države koje kao da nemaju nikakve veze sa regionom pokušavaju da se bore za vađenje mineralnih resursa na Arktiku.
Kina na primer, uporno polaže prava na arktičke resurse, a u narednim godinama planira da izgradi flotu ledolomaca i plovila za proizvodnju nafte. Velika Britanija takođe pokušava da se učvrsti na severu. Vašington je već objasnio svojim biračima da je ceo Arktik podelio na vojne oblasti, sa planovima za stvaranje takozvane flote nepodeljene dominacije.
S 300 i SU 35 pale motore
SAD su ušle u bliske saveze za razvoj Arktika sa Danskom i Kanadom. Amerikanci od svojih saveznika zahtevaju ne samo saradnju u razvoju severa, već i korišćenje njihovih teritorija na Arktiku. Amerika tvrdi da je takav savez potreban radi mira i bezbednosti ovih zemalja! Opa bato, već viđeno.
Poslednjih godina Rusija se vraća na Arktik, uključujući i vojnu sferu. Novi PVO raketni puk je već stupio na dužnost, naoružan kompleksom S-300. Do kraja 2027. godine biće završena izgradnja i uređenje oko 540 objekata vojne infrastrukture.
Rusija bi do 2030 godine trebalo da završi stvaranje specijalnih arktičkih trupa. Prve vojne jedinice su veoma mobilne, posebno opremljene i obučene za rat na severu. Slične formacije već postoje u NATO-u i SAD, a pojava takvih trupa u Rusiji samo je odgovor na akcije Zapada.
Severni led se brzo topi, a to se dešava mnogo brže nego što se očekivalo. Za nekoliko godina će se otvoriti Severni morski put, koji će omogućiti transport robe iz Severne Evrope u Aziju skraćujući putovanje za 2 puta. Trenutno samo Rusija može da kontroliše ovu rutu, pošto poseduje obalu na kojoj se nalazi celokupna infrastruktura Severnog morskog puta i upravo geostrateška prednost Rusije izaziva najveći strah kod zapadnih vojnih stratega, koji već nekoliko godina zvone na uzbunu.
Raspadom Sovjetskog Saveza odustalo se od razvoja Severnog morskog puta, ali poslednjih godina ruski brodovi pokušavaju ponovo da ovladaju morskim putem. Stručnjaci to smatraju veoma isplativim, pod uslovom da se obnovi infrastruktura izgubljena nakon raspada SSSR-a. Danas se duž rute grade nove luke, koje će transatlantsko putovanje učiniti udobnijim i sigurnijim.
Trenutno je prolaz Severnim morskim putem besplatan, samo se naplaćuje naknada za rad ledolomaca.
Arktički led najbrže topi kod obala Rusije – tamo gde prolazi morski put. Danas Rusija insistira da vode duž ove rute, sve do Severnog pola, pripadaju njoj. Čak i ako se led otopi, Severnim morskim putem će se ploviti samo nekoliko meseci godišnje bez podrške ledolomaca. Zimi samo moćni nuklearni ledolomci, koji do sada postoje samo u Rusiji, mogu prokrčiti put duž morske rute . Pojava takvog brodoputa, koji će kontrolisati Moskva, značajno će povećati njen uticaj. Vašington, uz podršku svojih saveznika, izjavljuje da Rusija nema prava na ovaj „Put svile 21. veka“, a svetska zajednica treba da kontroliše NSR, što u zagradi znači Sjedinjene Države.
Za 20-30 godina, kontrola nad Arktikom će značiti dominaciju nad čitavom planetom. Nema sumnje da će Sjedinjene Države učiniti apsolutno sve da ova nagrada pripadne njima.
Rusi otkrili tajne Arktika a amerikanci bi da džabe rukovode
Istorijski gledano, Sovjetski Savez je imao prava na lavovski deo Arktičkog bogatstva. Brojne ekspedicije ruskih polarnih istraživača bile su poznate širom sveta, a susedne zemlje su se, znajući za mogućnosti vojne mašine SSSR, ponašale više nego oprezno. Međutim, nakon početka perestrojke, SSSR je izgubio skoro sve na Arktiku. Mihail Gorbačov je 1987. najavio potpunu demilitarizaciju Arktika. Deset godina kasnije, 1997. godine, Rusija je ratifikovala Konvenciju o pomorskom pravu, koja za arktičke države uspostavlja obalnu zonu od 12 milja, koja predstavlja suverene teritorijalne vode, i proglašava sledećih 200 milja ekskluzivnom ekonomskom zonom sa slobodnom plovidbom.
Očigledno je da će se konfrontacija ovde samo povećavati. Sjedinjene Države su već faktički ujedinile sve severne sile protiv Rusije pod svojom zastavom. Međutim, ova unija ima i svoje protivrečnosti – na primer, Kanada se opire da dozvoli da njen deo arktičkog šelfa i morskih puteva postanu međunarodni.
Tokom Hladnog rata, Arktik je bio od strateškog interesa za velike sile i idealan za strateške bombardere i balističke rakete. Kasnije je Arktik postao interesantan za podmornice, koje su pod okriljem leda mogle da se približe obali hipotetičkog neprijatelja. Samo je veoma negostoljubiva priroda sprečila masovno razmeštanje vojnih baza ovde.
Rusija se sprema da odgovori na širok spektar potencijalnih pretnji koje zahtevaju stalno vojno prisustvo. Jedan od najmoćnijih nuklearnih ledolomaca u Rusiji , Sovjetski sojuz, porinut je daleke 1986. godine. Ledolomac se modernizuje i vrlo brzo bi se brod mogao pretvoriti u vojni.
Rusija završava izgradnju aerodromskih pista na Zemlji Franca Josifa, Novoj Zemlji, Severnoj Zemlji i Novosibirskim ostrvima. Ukupno će se na krajnjem severu u bliskoj budućnosti pojaviti 13 novih aerodroma i 10 radarskih tačaka.
Pretenzije Vašingtona na hegemoniju na Arktiku nisu povezane samo sa željom da preuzme kontrolu nad naftom i gasom arktičkog šelfa. Amerikanci zapravo nastoje da preuzmu kontrolu nad novim morskim putem od Atlantika do Tihog okeana kroz Boforovo more i Bafinovo more, koji se otvara kako se globalno zagrevanje dešava duž obala Aljaske, Kanade i Grenlanda. Do kraja 20. veka jedina transatlantska ruta na Arktiku bila je Severni morski put, koji su kontrolisali SSSR, a potom Rusija.
I na kraju, da spomenemo i legendarni Sujetski Kanal za koji se Amerika i Britanija grčevito bore.
Kanal u Egiptu povezuje Sredozemno i Crveno more i smatra se glavnom arterijom svetske trgovine, koja povezuje Aziju sa Evropom. Više od 10% svih svetskih brodova koji prevoze naftu, gas i milione tona industrijske robe prolazi ovom rutom. Za ovaj tranzit Egipat naplaćuje više od 5 milijardi dolara godišnje, a skoro sve zemlje u Evropi, Aziji i Americi direktno zavise od ovog saobraćaja. Strateški značaj ovog vodnog toputa je teško preceniti.
Danas se Severni morski put još ne može takmičiti sa Sueckim kanalom. Topljenje leda čini ovaj koridor sve otvorenijim. Kretanje duž njega obezbediće transportnim brodovima ogroman dobitak u gorivu i vremenu, a za nekoliko decenija moći će da odnese lavovski deo saobraćaja iz Egipta.
Pa... Sad kad nešto više znamo o Arktiku i topljenju leda, tekst sa vrha teksta i ne izgleda tako truo i sporeman za kanalizaciju.
Priredio Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
.png)
