TOM FERLES: Sunovrat evropskog životnog standarda
Autor: Glas javnosti
Ukoliko se tekući trend nastavi, do 2035. jaz između ekonomskog učinka po glavi stanovnika u SAD i EU biće kao jaz između Japana i Ekvadora sada. Šta se dešava sa evropskom ekonomijom?
Evropljani se suočavaju sa novom ekonomskom realnošću, onakvom kakvu nisu iskusili decenijama. Postaju siromašniji.
Život na kontinentu kojem su mnogi izvana zavideli na umeću življenja (art de vivre) brzo gubi svoj sjaj dok Evropljani posmatraju kako im opada kupovna moć.
Francuzi jedu manje guščiju džigericu i piju manje crnog vina. Španci škrtare na maslinovom ulju. Finci se pozivaju da koriste saune tokom vetrovitih dana kada je energija manje skupa. Širom Nemačke, potrošnja mesa i mleka je opala na najniži nivo tokom poslednje tri decenije i nekadašnji procvat tržišta organske hrane je svenuo. Italijanski ministar za ekonomski razvoj, Adolfo Urso, sazvao je krizni sastanak u maju o ceni testenine, omiljene osnovne hrane u zemlji nakon što je njena cena porasla gotovo dvostruko više u odnosu na nacionalnu stopu inflacije.
Evropska nevolja
Sa izdacima za potrošnju u slobodnom padu, Evropa je skliznula u recesiju na početku godine, što oznažuje osećanje relativnog ekonomskog, političkog i vojnog opadanja koji je nastupilo početkom ovog veka.
Trenutna evropska nevolja dugo se priprema. Sve starija populacija kojoj je više stalo do slobodnog vremena i sigurnosti zaposlenja u odnosu na zaradu dovela je do godina slabog ekonomskog rasta i slabog rasta produktivnosti. Onda je usledio dvostruki udarac pandemije COVID-19 i sve dužeg ruskog ratovanja u Ukrajini. Remećenjem globalnih lanaca snabdevanja i vrtoglavim rastom cena energenata i hrane, krize su pojačale more koje su se nadimale ispod površine decenijama.
Odgovori vlada takođe su dodatno pojačali probleme. Kako bi sačuvale poslove one su prevashodno subvencionisale poslodavce, što je ostavilo potrošače bez gotovinskog zaleđa kada je nastupio cenovni šok. Amerikanci, za razliku od njih, okoristili su se jeftinom energijom i vladinom pomoći usmerenoj direktno na građane i održavanje njihove potrošnje.
U prošlosti, zavidna kontinentalna izvozna ekonomija mogla bi da pruži pojas za spasavanje. Ali tanak oporavak u Kini, kritično važnom evropskom izvoznom tržištu, potkopava tu opciju za oporavak rasta. Visoke cene energije i razbesnela inflacija na nivou koji se nije sretao još od 1970-ih godina prošlog veka umanjili su proizvođačku cenovnu prednost na međunarodnom tržištu i razorile su nekada harmonični odnos sa radnicima. Kako se primiruje globalna trgovina, snažni evropski oslonac na izvoz – koji zaprema oko 50 odsto bruto društvenog proizvoda evrozone u odnosu na 10 odsto SAD – zapravo postaje slabost.
Privatna potrošnja opala je za oko jedan odsto u dvadeset država koje čine evrozonu od kraja 2017. prilagođeno inflaciji, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development, OECD), pariskom klubu uglavnom bogatih zemlja. U SAD, gde domaćinstva uživaju u snažnom tržištu rada i povećanju dohotka, potrošnja je porasla za skoro devet odsto. Evropska unija sada obuhvata oko 18 odsto globalnih izdataka na potrošnju, u poređenju sa 28 odsto za SAD. Pre 15 godina, EU i SAD su svaka predstavljale oko jedne četvrtine ukupnog iznosa.
Premerene u odnosu na inflaciju i paritet kupovne moći, plate su pale oko tri odsto od 2019. godine u Nemačkoj, 3,5 odsto u Italiji i Španiji i šest odsto u Grčkoj. Realne zarade u SAD su se povećale za šest odsto u istom naznačenom periodu, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Nove stare poteškoće
Poteškoće su zahvatile i srednju klasu. U Briselu, jednom od najbogatijih evropskih gradova, učitelji i medicinske sestre stoje u redu pre neko veče da pokupe namirnice upola cene koje se prodaju iz kamiona. Prodavac, firma Hepi Aurs Market (Happy Hours Market) sakuplja hranu iz supermarketa kojoj je rok trajanja blizu isteka i reklamira je preko aplikacije. Mušterije mogu da je naruče rano poslepodne i da pokupe svoje namirnice sa popustom uveče.
„Neke mušterije mi kažu da zbog mene mogu da jedu meso dva ili tri puta nedeljno”, kaže Pjer van Hede, koji je delio gajbe sa namirnicama.
Karim Buaza, tridesettrogodišnji medicinski tehničar koji je pravio zalihe mesa i ribe na sniženju upola cene za svoju ženu i dvoje dece, žali se da inflacija znači „skoro da moraš da radiš drugi posao kako bi platio za sve što je potrebno”.
Slične usluge proširile su se širom regiona, i reklamiraju se kao način da se smanji rasipanje hrane kao i da se uštedi novac. Tu gud tu go (TooGoodToGo), kompanija osnovana u Danskoj 2015. godine koja prodaje preostatke hrane od ugostitelja i restorandžija, ima 76 miliona registrovanih korisnika širom Evrope, otprilike tri puta više nego na kraju 2020. godine. U Nemačkoj, Sirplus, startap pokrenut 2017. godine, nudi „spasenu” hranu, uključujući proizvode kojima je istekao rok trajanja, u svojoj internet prodavnici. Tako čini i Motatos, pokrenut u Švedskoj 2014. godine i sada prisutan u Finskoj, Nemačkoj, Danskoj i Velikoj Britaniji.
Potrošnja skupih namirnica je doživela kolaps. Nemci su trošili 52 kilograma mesa po stanovniku 2022. godine, osam odsto manje nego prethodne godine i najmanje od kada se otpočelo sa ovom procenom 1989. godine. Dok ponešto od tog pada odražava društvenu brigu za zdravu ishranu i dobrobit životinja, eksperti navode da se trend ubrzao kada su cene mesa skočile i do 30 odsto poslednjih meseci. Nemci takođe zamenjuju meso poput govedine i teletine za manje skupe proizvode poput živine, navodi Federalni poljoprivredni informacioni centar.
Tomas Volf, snabdevač organskom hranom nedaleko od Frankfurta kaže da je prodaja njegovih proizvoda opala za skoro 30 odsto od kada je porasla prošlogodišnja inflacija. Volf kaže da je ranije upošljavao 33 radnika tokom pandemije kako bi išao u korak sa snažnom potražnjom skupih ekoloških prehrambenih proizvoda, ali je od tada sve morao da ih otpusti.
Slaba potrošnja
Ronja Ebeling, dvadeset šestogodišnji konsultant i autorka koja radi u Hamburgu, kaže da štedi četvrtinu svojih prihoda, delimično i zbog toga što je zabrinuta da li će imati dovoljno novca za penzionisanje. Troši malo na odeću ili kozmetiku i deli automobil sa ocem svog partnera.
Slaba potrošnja i loši demografski izgledi čine Evropu manje privlačnom za poslovanje, počev od giganta prodaje potrošnih dobara Proktera end Gembla do imperije luksuznih proizvoda LVMX, koji sve veći deo svoje prodaje ostvaruju u Severnoj Americi.
„Američki potrošači otporniji su od onih u Evropi”, rekao je Unileverov glavni finansijski službenik Grajem Pitekli u aprilu ove godine.
Ekonomija evrozone porasla je za oko šest odsto tokom prethodnih 15 godina, izraženo u dolarima, u poređenju sa 82 odsto koliko je porasla američka ekonomija, prema podacima MMF-a. Ovo čini prosečnu zemlju Evropske unije siromašnijom po glavi stanovnika od svake američke države izuzev Ajdaha i Misisipija, prema izveštaju Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, nezavisnog tink-tenka sa sedištem u Briselu. Ukoliko se tekući trend nastavi, do 2035. jaz između ekonomskog učinka po glavi stanovnika u SAD i EU biće kao jaz između Japana i Ekvadora sada, navodi izveštaj.
Na mediteranskom ostrvu Majorka, biznisi lobiraju za dodatne letove iz SAD kako bi se povećao broj izdašnih američkih turista, kaže Maria Frontera, predsednik komisije za turizam Privredne komore Majorke. Amerikanci prosečno troše oko 260 evra (292 dolara) dnevno na hotele u poređenju sa manje od 180 evra (202 dolara) koliko troše Evropljani.
„Ove godine smo primetili veliku promenu u ponašanju Evropljana zbog ekonomske situacije sa kojom se nose”, kaže Frontera, koja je nedavno putovala u Majami da bi naučila kako bolje udovoljiti američkim kupcima.
Slab rast i sve više kamatne stope istegli su do tačke pucanja velikodušne evropske države blagostanja, koje omogućavaju popularne zdravstvene službe i penzije. Evropske vlade uvidele su da su stari recepti za rešavanje problema ili nepriuštivi ili da više ne funkcionišu. Tri četvrtine od hiljadu milijardi evra subvencija, poreskih olakšica i drugih formi olakšanja su potrošene kako bi se potrošači i poslovi lakše nosili za višim energetskim troškovima – za šta neki ekonomisti kažu da sada doprinosi inflaciji, čime se potkopava sama svrha uvođenja subvencija.
Javno finansiranje je srezano nakon što je globalna finansijska kriza ispostila državno finansirane zdravstvene sisteme evropskih država, posebno britansku Nacionalnu zdravstvenu službu (National Health Service).
Vivek Trivede, trideset jednogodišnji anesteziolog koji živi u Mančesteru, u Engleskoj, zarađuje oko 51.000 funti (67.000 američkih dolara) godišnje za četrdeset osmočasovnu radnu nedelju. Inflacija, koja je bila oko 10 odsto ili viša u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom skoro godinu dana, proždirala je njegov budžet, navodi on. Trivedi kaže da kupuje namirnice na sniženju i troši manje na ručavanje u restoranima. Neke kolege u potpunosti su isključile grejanje tokom prethodnih nekoliko meseci, zabrinuti da neće moći da podmire troškove koji su naglo skočili, kaže za Volstrit džurnal.
Noa Koen, dvadeset osmogodišnji stručnjak za odnose sa javnošću iz Londona, kaže da bi mogla da učetvorostruči svoju platu na istom poslu tako što bi iskoristila svoj američki pasoš i preselila se preko Atlantika. Koenova je nedavno dobila povišicu od deset odsto nakon što je promenila posao, ali je ovo povećanje u potpunosti progutala inflacija. Ona kaže da njene prijateljice zamrzavaju jajne ćelije zato što ne mogu da u dogledno vreme priušte da imaju decu, nadajući se da će imati više novca u budućnosti. „Oseća se da je došlo do dubokog zamrzavanje životnog standarda”, navodi ona.
Pad standarda
Hju Pil, glavni ekonomista Banke Engleske, upozorio je britanske građane u aprilu da bi trebalo da prihvate da su siromašniji i da prestanu da insistiraju na višim platama. „Da, svi stojimo dosta slabije”, rekao je, navodeći da bi nastojanje da se rast cena nadomesti većim platama samo podstakao veću inflaciju.
Pošto je potrebno da evropske vlade povećaju troškove za odbranu i ukoliko se u obzir uzmu sve veći troškovi zaduživanja, ekonomisti očekuju da dođe do porasta poreza, što će se odraziti kao dodatni pritisak na potrošače. Porezi u Evropi već sada su visoki u odnosu na druge bogate zemlje, otprilike 40-45 odsto BDP-a u odnosu na 27 odsto u SAD. Američki radnici kući nose skoro tri četvrtine ukupnog iznosa svojih plata, kada se odbiju, između ostalog, i porezi na prihod i troškovi za socijalno osiguranje, dok nemački radnici zadržavaju jedva polovinu.
Pauperizacija Evrope osnažila je položaj radničkih sindikata, kojima se pridružuju desetine hiljada članova širom kontinenta. U pitanju je obrt decenijskog trenda.
Viša stopa članstva u sindikatu ne znači da će se ona odmah odraziti u vidu punijih džepova za njihove članove. To je zato što mnogi podstrekuju radnike da preferiraju više slobodnog vremena u odnosu na veće plate, čak i u svetu sve veće nestašice kvalifikovanog rada.
IG Metal, najveći nemački sindikat, poziva uoči pregovora o kolektivnom ugovoru koji bi trebalo da se održe u novembru da se usvoji četvorodnevna radna nedelja sa ovim nivoom dohotka radnika umesto da se povećaju plate metalskim radnicima. Zvaničnici navode da bi kraća radna nedelja popravila zdravlje radnika i kvalitet života dok bi u isto vreme ova industrija postala atraktivnija za mlađe radnike.
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
