TEKSAS PROTIV AMERIKE: Zašto je SAD upala u krizu?

Američka stvarnost sve više počinje da liči na svoju parodiju. Ali ništa nije naročito smešno, jer se istovremeno sve više sličnosti uočava i u odnosu na uvod u krvavi Građanski rat iz 1860. godine. Tako da će ovog puta neko morati da popusti kako im se takva istorija ne bi ponovila; kao tragedija ili kao farsa, svejedno.

Međutim, što se toga tiče, ukazuje ”Njuzvik”, viceguverner Teksasa Den Patrik je, na pitanje da li bi sukob oko žice na granici SAD i Meksika ”mogao da se pretvori u građanski rat”, provokativno uzvratio da ”imamo pravo da branimo ovu zemlju”.

Sve je započelo prošlonedeljnom presudom Vrhovnog suda SAD – tankom većinom od 5 prema 4 – da, shodno zahtevu administracije Džoa Bajdena, Granična služba SAD, koja je pod kontrolom Džoa Bajdena, ima pravo da ukloni bodljikavu žicu koju je u Šelbi parku u mestu Igl Pas na granici Amerike, to jest države Teksas, i Meksika podigla Nacionalna garda Teksasa pod komandom guvernera Teksasa Grega Abota.

Abot je otkazao poslušnost i dobio podršku još 25 (od ukupno 50) guvernera sjedinjenih američkih država, a zauzvrat su usledili pozivi Bajdenu da od Abota preuzme kontrolu nad Nacionalnom gardom Teksasa i sprovede odluku suda.

U saopštenju kojim je otkazao poslušnost Vašingtonu teksaški guverner Abot optužio je Bajdenovu federalnu vladu da je ”prekršila sporazum između Sjedinjenih Država i država” jer ih nije zaštitila od imigranata nego je, naprotiv, uz direktno gaženje zakona omogućila da samo u poslednje tri godine u zemlju uđe preko 6 miliona nelegalnih migranata.

Vizionari koji su pisali Ustav SAD, naveo je guverner, predvideli su da države ne smeju da budu ostavljene na milost predsednika koji krši zakon i ništa ne čini da ih zaštiti od spoljnih pretnji – kao što su karteli koji krijumčare milione migranata preko granice. Pa se stoga i pozvao na članove američkog Ustava za koje kaže da državama daju suvereno pravo na samoodbranu i prevlast nad sjedinjenim državama.

I eto gde je uočena opasna sličnost sa 1860. Abotova optužba, naime, opominje portal ”Dejli bist”, ”gotovo je identična deklaraciji secesije Južne Karoline”, a njegova argumentacija zasnovana je na teoriji sporazuma među državama koju su koristile i države Konfederacije i njen predsednik u Građanskom ratu Džeferson Dejvis. A i osim toga, dodaje se, situacija je po pravni poredak SAD utoliko komplikovanija što se, stavljanjem prava države iznad njihove federacije, poništava jedna istorijska odluka Vrhovnog suda još iz 1819. godine.

Sve u svemu, naglašava list ”Filadelfija inkvajerer”, tenzije su tolike da pojedini komentatori situaciju u Šelbi parku porede sa Fort Samterom u Južnoj Karolini gde su ispaljeni prvi hici u Građanskom ratu 1861. Dok se naročita istorijska ironija nalazi u podatku da je mesto sadašnjih okršaja na reci Rio Grande dobilo ime po južnjačkom generalu Džozefu Orvilu Šelbiju koji je baš tu postavio poslednju zastavu Konferedacije pre nego što je 1865. prebegao u Meksiko.

Da li je ovde linija fronta u drugom američkom građanskom ratu, pita se list iz Filadelfije, s ”militarističkim pristupom Nacionalne garde Teksasa s jedne strane, i srazmerno humanim agentima administracije Džoa Bajdena s druge”.

S tim što može biti da humanost i nije preovlađujući motiv za politiku otvorene granice usled koje su istraživači sa Jejla još 2018. izračunali da ima preko 22 miliona nelegalnih migranata u Americi, uz pomenutih 6 miliona samo od kada je Bajden stupio na vlast, i preko 300.000 samo u decembru. Što znači da ih je sad verovatno i čitavih 30 miliona, odnosno gotovo desetak odsto ukupnog stanovništva SAD.

Dovoljno da, u otvorenom pismu, bivši visoki zvaničnici FBI-a upozore da im se zemlja nalazi ”pod invazijom kakvu nije pretrpela u svojoj savremenoj istoriji”, te da je ”teško prenaglasiti opasnost koju unutar naših granica predstavlja prisustvo armije mladih muškaraca iz neprijateljskih država i regiona čije su namere i lojalnosti potpuno nepoznate”.

Ili su pak dovoljno poznate? Naime, ”politika otvorene granice nije slučajna, postoji nova strategija: ako američki glasači ne vole ono što im nudite, uvezite bolje glasače”, uz obilje ironije ”Tablet magazin” objašnjava da ”Bajdenova radikalna imigraciona politika ne predstavlja samo revoluciju politike, već i političku revoluciju”. Ovo stoga što je vladajuća Demokratska partija u svojoj platformi 1996. imala jasno zapisano da se ”ilegalna imigracija ne može tolerisati i mora da bude zaustavljena”, dok je sada, kako ovih dana ističe i najpopularniji konzervativni TV komentator Taker Karlson, ”politika ove partije legalizacija statusa svih ilegalaca u zemlji”. Uključujući državljanstvo i pravo glasa, a ”ubedljiva većina migranata glasa za demokrate”.

Što će reći da možda i nije iznenađujuće otkriće ”Foks” televizije da Džordž Soroš svojim milionima finansira parapolitičke organizacije u Teksasu koje se, pod humanitarnim izgovorima, zalažu za politiku što otvorenijih granica.

Zbog toga ”naša zemlja umire”, upozorava pak Donald Tramp, dok njegova saveznica, članica Predstavničkog doma iz Džordžije Mardžori Tejlor Grin, odlazi i korak dalje i poziva na ”nacionalni razvod” crvenih i plavih država, republikanskih i demokratskih.

Ko će popustiti da bi se to izbeglo? Koliko je napeto u SAD? I kako će se ta situacija odraziti na Evropsku uniju i Ukrajinu, koje bi mogle da postanu kolateralne žrtve haosa u Americi?

AUTOR: Nikola Vrzić 

Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"