SRBIJA, BESPRAVNO EKSPROPRISANA IMOVINA – KO JE PREŠAO CRVENU LINIJU
Autor: Glas javnosti
Vreme je da srpska državna administracija reaguje, ne samo na dela, već i na reči stranih predstavnika… Srbija više ne želi da umire u čekaonici ispred vrata Evropske unije – piše dr Duško Kuzović.
Predsednik Republike Francuske Emanuel Makron nedavno je izjavio da će tražiti „ponovnu procenu vizne politike ukoliko se Kosovo i Srbija ne ponašaju odgovorno“ („Re-evaluation of visa policy if Kosovo and Serbia do not act responsibly“). U izjavi je suptilno dat akcenat na Srbiji, a ne na Kosovu.*
Za zdrave uši u Srbiji, koje nisu obolele od fraza i korupcije, ove reči zvuče kao ucena: ako pisano ne potvrdite da je naše, to što smo vam oteli, mi ćemo vam skoro, pa onemogućiti ulaz u našu državu!? Zar je moguće da neko može pomisliti da će bilo koji suveren narod sebi dozvoliti da se saglasi sa otimanjem blizu 20% državne teritorije u zamenu za pravo da može bez vize da uđe u Francusku, Evropsku uniju ili bilo koji deo sveta!? Ova izjava je pokušaj ograničavanja prava građana i kapitala iz Srbije da deluju sa jednakim pravima – u Francuskoj i Evropskoj uniji.
Francuska politika daje ovakvu izjavu u trenutku kada je trgovinski deficit Srbije prema Francuskoj blizu 100 miliona eura i kada u Srbiji posluje preko 120 francuskih kompanija. A koliko srpskih kompanija posluje u Francuskoj? Pri tome, znatan broj francuskih kompanija u Srbiji povezane su sa skandalima koji su mesecima tresli srpsku javnost, ali ne i pravosuđe (beogradski metro, deponija Vinča, beogradski aerodrom), dok većina ugovora se označava kao zloupotreba političke krize u Srbiji.
Srpska ekonomija, otvaranjem prema Evropi, naučila je nešto, to je nesporno. Na drugoj strani, u tom procesu, više namerno nego slučajno, uništene su velike izvođačke građevinske kompanije, proizvođači građevinskog materijala i opreme, domaći bankarski sektor, i konačno, ceo ekonomski prostor Srbije je prepušten stranim kompanijama. Sada kupujemo pare kod stranaca da bismo tako platili radove koje izvode u Srbiji njihove kompanije. Na taj način mi objektivno plaćamo ekonomski razvoj i socijalni mir stranih država. Naglašavam, većinom su to radovi koje su do juče naše domaće kompanije izvodile u inostranstvu.
Francuske vlada, ekonomskom politikom koju vodi u Srbiji, kao da pokušava da nadoknadi deo gubitaka usled progona iz kolonijalnih poseda u Africi. U Srbiji trenutno posluje oko 120 francuskih preduzeća od kojih su najveći Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu, Michelin Tigar Tyres, Agricole Group, Lafarge (Lafarge Holcim), Tarkett, Le Belier, Lactalis Group, Bongrain SA (Mlekoprodukt), Streit Nova. Pri tome, one u Srbiji obavljaju poslove po kojima su do skora u svetu bile prepoznate - srpske kompanije. Na primer, upravljanje projektom izgradnje Beogradskog metroa vršiće francuska kompanija „Sistra“ i nemačka kompanija „Dojče ban“ o čemu oduševljeno govori srpski ministar građevinarstva Goran Vesić:
"Dobili smo konzorcijum dve renomirane evropske kompanije, nemačke kompanije Dojče ban, koja je nemačka železnica i francuske kompanije Sistra, koje su pobedile na tenderu i koje će upravljati projektom izgradnje Beogradskog metroa. Ugovor je vredan 46 miliona evra, raspisan je iz budžeta Republike Srbije, što znači da ga mi kompletno pokrivamo iz našeg budžeta".
Francuska politika, ovom izjavom svog predsednika, kojom se preti redukovanje prava državljana i kapitala iz Srbije u Francuskoj, nas prisiljava da postavimo pitanje reciprociteta – odnosno prava francuskog kapitala i građana u Srbiji! Zašto bi građani Srbije dozvoljavali francuskim firmama da obavljaju praktično monopolske poslove u Srbiji i odnose profit u Francusku kada se Francuska država tako restriktivno odnosi prema njima!? Ako su građani Srbije znali u to nekadašnje vreme da sagrade jedan od najsavremenijih aerodroma u svetu, kako je moguće da ne znaju da upravljaju istim?! Privrednici iz Srbije ne znaju da prave gume, cement, ili prerađuju mleko!? Umeli smo da veoma složene fabrike napravimo, a ne umemo da upravljamo istim i uzimamo profit iz njih, ma je l` da!?
Francuska preduzeća u Srbiji su na volšeban način stekla privilegije u oblastima po kojima smo svetski prepoznati, što znači da imamo razvijen taj sektor i da je isti u privatnom vlasništvu:
„Francuska preduzeća su posebno prisutna u sektorima zaštite životne sredine, prerade otpadnih voda i na velikim infrastrukturnim projektima...“ – izjavio je ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar.
Dalje, izjava predsednika Makrona prisiljava nas da ozbiljno preispitamo poslovne aranžmane sa francuskom konsultantskom kompanijom:
„Kroz jednogodišnje konsultantsko angažovanje koje sa PDV-om košta 944.000 evra Beograd će koristiti iskustvo stručnjaka RATP-a oko pravilnog planiranja, propisa, mašinskih elemenata kako bi metro već u izgradnji bio pravilno fundiran“.
Možete misliti kako ova rečenica para uši bivših i sadašnjih radnika „Energoprojekta“ iz Beograda koji su sagradili čuda u Africi, Bliskom istoku i Južnoj Americi, a koji su naprečac proglašeni potpuno nesposobnim da ista ta čuda prave - u svojoj domovini!?
Izjava predsednika Makrona dovoljan je povod da se u Srbiji počiste tragovi većine stranih obaveštajnih službi, od kojih francuska slovi kao ona sa najviše uticaja u državnoj administraciji, odnosno na mestima gde se odlučuje o raspodeli finansija i resursa u vlasništvu građana Srbije. Obavešteni krugovi posebno markiraju kancelariju predsednika Republike Srbije, kojoj su neophodne ne samo kadrovske promene, već izgleda duboko čišćenje zidova i podova.
Nivo prihoda, koji francuski kapital (odvojimo ga od francuskog naroda) isisava iz srpskog društva, govori da uvođenje viznog režima za Srbiju predstavlja samo praznu pretnju koja služi za unutrašnje potrebe francuske političke vrhuške koja sve čudnije postupa u praksi. Dosadašnje ponašanje nam ukazuje da je francuska politička „elita“ samo trbuhozborac establišmenta preko La Manša i Atlantika. Da li je moguće da evropski političari ne vide da UK i SAD preko problema na Kosovu, koje su upravo ti isti stvorili, kao čekićem razbijaju Evropsku uniju? Političari iz Evropske unije izgleda da to vide, ali su svesni da u zdravoj utakmici nikada ne bi mogli da zauzimaju mesta sa toliko privilegija i prihoda. Zato i služe onome ko ih je postavio, a ne onom ko ih plaća – građanima Evropske unije.
Na ovakav način Srbija je svedena na kolonijalni resurs iz koga strane države i kompanije isisavaju životne sokove preko mere opstanka žrtve, veoma često i brutalnije nego u svojim kolonijama u Africi. Za ovakvu krizu u Srbiji veliki deo odgovornosti snose domaći političari i agenti od uticaja koji su vršili vlast u proteklih dvadeset do trideset godina. Oni su otvorili vrata da u naš dom uđu „vandali“ i poharaju sve šta se poharati može. Naša odgovornost je što smo dozvolili da ti kriminalci u belim okovratnicima i dalje se slobodno kreću i uživaju u brutalno stečenom bogatstvu.
Vreme je da srpska državna administracija reaguje, ne samo na dela, već i na reči stranih predstavnika. Bilo je dosta povlačenja, mi nemamo više kud! Predsednik Srbije, ukoliko ćutke pređe preko neprimerenih izjava francuske politike, rizikuje da dobije veliki problem na unutrašnjoj političkoj sceni, ne samo za stolom, već na ulici!
Izjava francuskog predsednika ima kapacitet da bude okidač sposoban da okupi kritičnu masu potrebnu za promene u Srbiji. Promene u Srbiji za francuski kapital prvenstveno mogu da znače raskid svih štetnih ugovora, koji su na volšeban način sklopljeni sa srpskom poreskom kasom, a potom krivična odgovornost i materijalna nadoknada štete nanete građanima Srbije od svih odgovornih, bez obzira čiji su državljani.
Imamo sasvim dovoljno unutrašnjih problema, koje ne rešavamo, tako da prelivanje tuđih problema u naše dvorište uopšte nam nije potrebno. Države kolektivnog zapada su stvorile naviku da svoje unutrašnje probleme rešavaju samoposluživanjem resursima iz Srbije ili prelivanjem dela problema u posudu srpskog društva. Zato i održavaju permanentnu političku krizu u Srbiji. U tu svrhu održavaju, u sedećem položaju, i političkog mrtvaca u Beogradu. On opstaje, ne svoje volje radi, već stranih interesa radi.
Letimičan pogled na gorenavedene primere govori o povlašćenijem položaju u Srbiji francuskih građana nego samih državljana Srbije. Umesto da koristi situaciju, ćuti i laska žrtvi (kako obično većina zapadnih država čini na Balkanu), francuska politika, sledeći ružne navike, nastavlja da pritiska Srbiju i - u tome se preigrala. Ovom izjavom su prešli crvenu liniju sa koje nema oporavka, samo im to još niko nije javio. To je veoma slična politika, koja im se već obija o glavu u Africi.
U Srbiji je stasala nova generacija političara, koja ne duguje nikom ništa i koja zahteva srbocentričnu politiku, u državnom smislu: da se podržavaju domaći proizvođači, a domaće tržište čuva, najpre za domaće kompanije. Generacija političara, koja zna da je slobodno tržište, otvoren protok kapitala i znanja obična farsa, kao bućkalica za somove, koja važi samo na onim mestima koja odgovaraju zapadnim interesima. Srbija više ne želi da umire u čekaonici ispred vrata Evropske unije.
Na kraju, da se zahvalimo francuskoj politici na gafu i ponovimo: „Volimo Francusku SAMO onoliko koliko ona voli nas!“
Dr Duško Kuzović
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
