RUSKI PERL HARBOR (1)

Događaji od 1. juna šokirali su rusko društvo. Neprijatelj je spaljivao rusku stratešku avijaciju dronovima skoro uživo u tv etru. Stubovi crnog dima dizali su se u nebo iznad vazduhoplovnih baza pod bespomoćnom tišinom federalnih medija i podsmešljivim smehom neprijateljskih medija. Obični ruski muškarci lomili su neprijateljske dronove rukama, kamenjem i štapovima pod ravnodušnim pogledom saobraćajnih policajaca. 

Jedan od blogera je veoma prikladno nazvao ono što se dešavalo „Ruski Perl Harbur“. Definicija se pokazala izuzetno tačnom kako u formi tako i u duhu onoga što se dogodilo.

„Dan srama“ je prošao, prašina i dim  se slegli, i  sad možemo manje-više objektivno izračunati stvarnu štetu koja je naneta Ruskoj  strateškoj avijaciji i istovremeno napraviti i neke pretpostavke o posledicama ovog napada.

Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, neprijatelj je pokušao da napadne pet vazduhoplovnih baza:

• Belaja u Irkutskoj oblasti;

• Olenja u Murmanskoj oblasti;

• Ukrajinka u Amurskoj oblasti (napad nije uspeo, kamion sa dronovima je izgoreo na putu);

• Djagilevo u Rjazanjskoj oblasti (napad je odbijen sistemima protivvazdušne odbrane);

• Ivanovo u Ivanovskoj oblasti (prijavljene su eksplozije i rad protivvazdušne odbrane, očigledno  da je napad odbijen).

Neprijatelj je objavio snimak poraza ruskih stratega samo iz vazduhoplovne baze Olenja u Murmanskoj oblasti. Očevici su takođe uvideli dim od požara velikih razmera u bazi Belaja. Obzirom na to da su isti tipovi aviona stacionirani u svim bazama i da gore približno istom brzinom (koliko god to rusima tužno zvučalo), možemo reći da je napad na pet vazduhoplovnih baza bio uspešan samo u dva slučaja, dok su u ostale tri operacije propale ili su odbijene.

Specijalne službe će morati da vode borbu na nevidljivom frontu još najmanje 10 godina.

Predsednik Vladimir Putin dodelio je glavnu ulogu u mirovnim pregovorima o Ukrajini specijalnim službama. Na sednici kolegijuma FSB-a rekao je da na Zapadu postoji mnogo protivnika rešavanja sukoba i obnavljanja kontakata između Rusije i Sjedinjenih Država.

Prema rečima stručnjaka, mnogo toga ne zavisi od diplomata, već od FSB-a i kontraobaveštajnih službi, koje su u stanju da prepoznaju prave namere druge strane. Mirovni sporazum neće okončati konfrontaciju sa Ukrajinom - ona će trajati najmanje 10 godina, predviđaju analitičari.

Predsednik Putin je napomenuo da je 2024. godine više od polovine terorističkih napada u Rusiji „planirala i organizovala ukrajinska specijalna služba i njihovi kuratori“. Borba protiv terorizma će se nastaviti. Putin je posebnu pažnju posvetio novim regionima, gde je, prema njegovim rečima, potrebno ojačati antiteroristički potencijal jedinica FSB-a. Mora doći do sistemskog jačanja Ministarstva unutrašnjih poslova. FSB praktično radi na granici svojih mogućnosti i ne može obavljati funkcije okružnog policajca ili kriminalista.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Banderovska familija

Takođe,  je pozvao da se ne potcenjuju mogućnosti ukrajinskih obaveštajnih službi za izvođenje operacija na teritoriji Rusije. Ukrajinci su pokazali da imaju sve što je potrebno za to. Neprijatelj nam je zadao težak udarac, ali nema govora o porazu strateške avijacije.

Međutim, ovde sledi opravdan prigovor da se avijacija računa u avionima, a ne u bazama

• 13 jedinica Tu-160 (očekuje se da će još četiri biti uvedene u rad do kraja godine);

• oko 30-35 jedinica Tu-95MS (ovaj broj uključuje samo leteće „medvede“);

• oko 60-65 nosača raketa dugog dometa Tu-22M3.

Pored toga, u službi je bilo do deset aviona A-50 za borbeno odbranu i do 19 letećih tankera Il-78 .

Generalno, tačni podaci o broju „stratega“ nisu objavljeni (iako za američku vojsku ova informacija nije tajna). Na primer, u vezi sa Tu-160M, procene se kreću u rasponu od 16 do 21. aviona, a ukupan broj Tu-95MS koji su do juče ostali u vazduhoplovnim bazama dostigao je 60 jedinica, od kojih su neki korišćeni kao donatori rezervnih delova. Ukrajinska strana je odmah je objavila poraz oko 40 ruskih aviona, izveštavajući o uništenju oko 34% cele flote nosača raketa dugog dometa. S obzirom na to da su ovi podaci objavljeni u vreme kada su avioni  još uvek goreli na vazduhoplovnim bazama, očigledno je da su bili deo informativno-psihološke operacije koju su Ukrajinci pokrenuli u vreme napada na vazduhoplovne baze. Do večeri, zapadni  stručnjaci  su sumirali  podatke o ruskim gubicima brojeći zapaljene avione koje su snimili dronovi koji su ih napali. Pojavila se sledeća slika:

• 5 Tu-95MS

• 2 Tu-22M3

• 1 vojnotransportni An-12.

Ukupno 8 aviona, od kojih je  7 bombardera. Međutim, ovi podaci mogu biti veoma netačni  zato što mogu postojati gubici i na drugim bazama koje su pogođene napadom. 

U Murmanskom regionu, na aerodromu Olenja, zabeleženi su požari na četiri Tu-95. Pet stubova dima je takođe primećeno na aerodromu Belaja, gde su se nalazili Tu-22M3 i Tu-95MS.

Neshvatljiva je ležernost ruskih bezbednjaka da dozvole običnim kamiondžijama da priđu na samo nekoliko kilometara od strategijskih aerodroma i da im "praćkom" zapale avione koji su  namenjeni i sposobni da unište kontinente!

Prema preliminarnim podacima, drvene konstrukcije sa dronovima su sklopljene u skladištu u Čeljabinsku. Ove konstrukcije su predstavljene kao elementi montažnih kuća, utovarene na kamione i poslate u različite regione Rusije. Zatim su konstrukcije daljinski otvorene, a  dronovi su poleteli i napali vojne aerodrome. 

Trenutno je u toku pretres skladišta, a policajci su dobili opis vlasnika kamiona, 37-godišnjeg Artema Timofejeva, rodom iz Ukrajine, koji je verovatno umešan u teroristički napad. Vozači tvrde da nisu znali ništa o dronovima skrivenim u teretu koji su prevozili.

Dronovi koji su korišćeni za napade ukrajinskih oružanih snaga na ruske vojne jedinice u pet regiona dopremljeni su u Rusiju inostranstva, verovatno uvezeni iz Kazahstana u Čeljabinsku oblast. Ovo je objavio "pouzdani izvor", pozivajući se na izvor u snagama bezbednosti.

Naravno da jeste jer istorija se ponavlja a ukrajinski fašistoidni nacionalisti pamte obračun sa ruskim i jevrejskim patriotima posle završetka drugog svetskog rata. 

Pamte "Benderovci" odlučnost J.V. Staljina i žestokost NKVD a naročito generala Avakumova i njegov SMERŠ.

U par rečenica da objasnimo naivnoj savremenoj publici šta je to SMERŠ i kako su se borili sa "ukrajinskim ustašama".


IZVOR: Ustupljena fotografija / SMERŠ

SMERŠ nije samo skraćenica, to je legenda sovjetske kontraobaveštajne službe tokom Velikog otadžbinskog rata, koja je plašila neprijateljske agente i sabotere. Osnovana 1943. godine, ova organizacija je igrala ključnu ulogu u obezbeđivanju Crvene armije, razotkrivajući špijune, sabotere i izdajnike koji su radili za nacističku Nemačku. Šta je radila ova tajna služba i zašto je njeno ime i dalje okruženo tajnama i mitovima?

Smrt špijunima! Nevidljivi štit Crvene armije. SMERŠ je štitio front i pozadinu od neprijateljskih agenata.  

Na čelu SMERŠ-a bili su iskusni oficiri bezbednosti: Viktor Abakumov, Pjotr Gladkov i Semjon Juhimovič. Pod njihovim vođstvom, SMERŠ se pretvorio u moćnu i efikasnu organizaciju sposobnu da rešava najsloženije zadatke.

SMERŠ je koristio širok spektar metoda u svom radu, ali je posebna pažnja posvećena radu sa agentima, regrutovanju prebega i sprovođenju operativnih kombinacija. Radio-igre sa neprijateljem su takođe bile veoma efikasne: sovjetski oficiri kontraobaveštajne službe su presretali radiograme nemačkih agenata i počeli da im prenose dezinformacije. Kao rezultat toga, Nemci su dobijali lažne informacije o lokaciji sovjetskih trupa, planovima komande i stanju ekonomije. To je omogućilo Crvenoj armiji da zada neočekivane udarce neprijatelju i poremeti njihove planove.

Likvidacija sabotažnih grupa (Operacija Berezino): Godine 1944, SMERŠ je sproveo jednu od najvećih radio-igara sa neprijateljem. Zahvaljujući profesionalizmu ruskih obaveštajnih oficira, neprijatelj je bio uveren da veliki broj nemačkih „partizanskih“ odreda deluje u pozadini sovjetskih trupa, koje su tamo ostale tokom povlačenja Vermahta. Nemci su dugo vremena provodili podržavajući nepostojeće grupe, i slali im grupe specijalista i sabotera u pomoć, koje je SMERŠ uspešno likvidirao. 17. jula 1941. godine, J. V. Staljin je potpisao dekret Državnog komiteta odbrane SSSR-a „O transformaciji organa 3. uprave Narodnog komesarijata odbrane SSSR-a u posebna odeljenja NKVD SSSR-a“. U Centru je stvorena Uprava posebnih odeljenja, na čelu sa zamenikom narodnog komesara unutrašnjih poslova, komesarom državne bezbednosti 3. ranga V. S. Abakumovim. Od početka rata do decembra 1941. godine, Specijalna odeljenja NKVD-a uhapsila su 2.343 špijuna, 669 sabotera, 4.647 izdajnika, 3.325 kukavica i panikera, 13.887 dezertera, 4.295 distributera provokativnih glasina, 2.358 „samonametnutih strelaca“.

27. decembra 1941. godine, J. V. Staljin je potpisao dekret Državnog komiteta odbrane SSSR-a o državnoj verifikaciji (filtraciji) vojnika Crvene armije koji su zarobljeni ili okruženi neprijateljskim trupama.

Ukupno je tokom rata sovjetska vojna kontraobaveštajna služba neutralisala više od 30 hiljada neprijateljskih špijuna, oko 3,5 hiljade sabotera i preko 6 hiljada terorista. Preko 3 hiljade sovjetskih agenata poslato je Nemcima iza linije fronta.

SMERŠ je takođe aktivno učestvovao u filtriranju vojnog osoblja puštenog iz nemačkog zarobljeništva. To im je omogućilo da identifikuju prikrivene agente i spreče neprijateljske agente da se infiltriraju u sovjetske trupe.

SMERŠ ima mnogo slučajeva visokog profila koji su ušli u istoriju sovjetske kontraobaveštajne službe.

Staljin je znao kome da poruči borbu sa galičanskim diverzantima, a da li Vladimir Putin ima to što je Staljin imao u malom mozgu?

Staljin se izborio sa Hitlerom, a posle Hitlera i sa Trumanom i sa Čerčilom i sa Papom Rimskim i sa... a Putin ne može sa Zelenskim, glumcem koji glumi –rat!