Da, Aleksandar Andrejevič Prohanov je intuitivni pisac, koji divno žonglira živopisnim slikama. Napisao je provokativni roman „Lemner“, koji bi svaki Rus trebalo da pokuša da pročita. Ne zato što je roman izazvao skandal i što je povučen iz knjižara, već zato što je Prohanovljeva nova knjiga njegova glavna, a možda i poslednja, i vredna je pažnje.
Iako Prohanov nije moj tip pisca, pokušao sam da čitam i da razumem knjigu. Bilo je teško na nekim mestima, ali generalno, bilo je zabavno i zanimljivo. I, evo šta mislim: „Prohanov nije sasvim iskren u ovom romanu.“ Zašto? Pokazaću vam zašto.
2002. godine, „Gospodin Heksogen“ je doneo Prohanovu nagradu "Nacionalni bestseler". Tada ste mogli da napišete bilo šta. Ko je tada bio Putin?
Danas, posle 23 godine vladavine našeg predsednika, nema slobode govora, nema prave opozicije, nema alternative Putinu, a kritikovanje, ne samo predsednika, već i visokih zvaničnika uopšte, je zabranjeno. Status moćnih ličnosti se izjednačava sa - domovinom! "Domovina, to sam JA". Domovina je sada, u masovnoj i medijskoj svesti, telo šefa i njegovih interesa.
Sam Putin se izjednačava sa Rusijom. „Ako postoji Putin, postoji Rusija. Ako nema Putina, nema Rusije.“
Rusija postoji, ali veličina Rusije pod Putinom ne postoji, jer već četiri godine nije u stanju da se nosi sa krvavim klovnom koji se nedavno pretvarao da svira klavir svojim penisom za javnost. Rusija nije ni poštovana niti je se bilo ko plaši.
U ovoj situaciji, Prohanov radi najgoru stvar za vladu - ismeva je. Bilo bi u redu da to radi neki Šenderovič ( disident, rusomrzac ), ljubitelj dušeka, iz neke evropske rupe poput Pariza. Ne. To radi poštovani patriota, favorizovan od strane administracije, praktično iz Kremaljskog dvorca, gde je bio pozivan da „ukrasi“ patriotske događaje svojim autoritetom.
I tako, svojim najnovijim romanom, Prohanov zahteva od Kremlja pravo dvorske lude, da caru kaže ono što drugi ne smeju da kažu a Prohanov zna kako da govori.
Prohanovljeva prva definicija Vladimira Vladimiroviča data je 2000. godine: „Putin je veliki, morski krastavac, uzgajan hidroponskim putem.“
IZVOR: Ustupljena fotografija / Aleksandar Prohanov
Šta je morski krastavac? Beskičmenjak sa ustima na jednom kraju tela i anusom na drugom. Usta su okružena krunom pipaka za hvatanje hrane, a vode do spiralnog creva. Zbog sedećeg načina života, morski krastavci postaju laka meta za parazite.
Još jedna Prohanovljeva definicija je: „Putin, tih kao rovčica, pojavio se u centru ruske katastrofe.“
Rovac je sićušna životinja koja kopa brojne jazbine u zemlji i hrani se insektima. Generalno bezopasno stvorenje.
U „Lemneru“, Prohanov, iako više ne svojim glasom, već glasom zlikovaca romana, nastavlja da provocira predsednika glagolom, predstavljajući ga kao Leonida Leonidoviča Trojevidova. Zašto Trojevidov? Možda zato što je prototip glavne ličnosti romana u početku bio komunista, zatim demokrata, a onda je postao patriota, tri puta menjajući svoje ideale. Prohanov citira Puškina (koji je takođe jedan od junaka romana):
"Slab i lukav vladar, ćelavi dendi, neprijatelj rada, nenamerno podgrejan slavom, vladao je tada nad nama. Mihail Solomonovič je u ovom opisu otkrio nagoveštaj predsednika Leonida Leonidoviča Trojevidova.“
Predsednik u romanu nije ni jedno ni drugo. Čini se da postoji, a ipak izgleda da ne postoji. Šta on radi za rusku istoriju nije jasno, ali jedno je sigurno - ubija najvatrenije opozicionare i čuva njihova tela konzervisana u špiritusu i u staklenim ormarićima.
Takođe je preokupiran temom lične besmrtnosti. Brine o svom zdravlju. Skija, igra hokej, roni po amfore, peca u tajgi i, naravno, bavio se ritmičkom gimnastikom (emotivna veza sa Alinom Kabajevom, šampionkom ritmičke gimnastike).
Predsednik Komunističke partije Kine mu šalje ružičaste pijavice pomešane sa krvlju kineskih devica. Jednom mesečno, Trojevidov se podmlađuje.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Zabranjena knjiga
„Dobivši kineski poklon iz Pekinga, Leonid Leonidovič bi se zaključao iznutra, napunio kadu toplom vodom sa mirisom lavande i potopio se go, golcijat. Iz porcelanske vaze sa prikazom zlatnog zmaja, pustio je ružičaste pijavice u kadu. Pijavice su se trenutno prilepile za Leonida Leonidoviča, pijući njegovu umornu krv, a zauzvrat, ulivajući mu krv kineskih devica. Ujedi ružičastih pijavica bili su nežni, poput poljubaca. Leonid Leonidovič bi blaženo zaspao u toploj vodi, zasićen devičanskom čistotom."
Najefikasnija šala u romanu „Lemner“ je tema duplikata. Nasmejao sam se sceni u kojoj ugledni glumac uči 15 dvojnika Troevidova da kašlju, mašu rukom kao predsednik i pravilno ljube desman u stomak.
Zašto baš desman, stvorenje nalik krtici?
Još 2003. godine, „Ruska stranka života“ je objavila kampanju za zaštitu ugroženog ruskog desmana i njegovo vraćanje u Rusiju. Prohanov dugo živi i pamti takve stvari.
U romanu, izvesni Svetoč, šef Trojevidovljevog obezbeđenja, vladajući u njegovo ime, stvorio je industriju dvojnika, poput farmi živine. Bilo ih je bezbroj, dvojnika, stvorenih kao kopije. Preplavili su zemlju. Držali su govore, održavali sastanke, sastajali se sa ambasadorima, lansirali podmornice, liferovali samohrane majke, odlikovali heroje, išli na skijanje, igrali noćni hokej. Razgovarali su neprestano, danju i noću, istovremeno na različitim mestima.
Narod se divio svom predsedniku.
Svetoč je vladao Rusijom uz pomoć dvojnika. Oni su stvarani na montažnim trakama, u posebnim laboratorijama, veštačkom oplodnjom jajnih ćelija. Jajna ćelija je uzeta od Ksenije Sverčok, a sperma od afričkih mladića kojima je pričano o lepoj beloj ženi i oni su ejakulirali. Embrioni su uzgajani u inkubatorima. Da bi se postigla savršena sličnost sa predsednikom Trojevidovom, Trojevidovljev glas, njegov čuveni govor iz Minhena, puštan je i u inkubatorima. Embrioni su čuli ovaj govor i stekli sličnost sa predsednikom. Dvojnici su se mnogo trudili da... ubrzo su se istrošili, starili, a njihova lica su se promenila. Dobili su lifting lica, uklonili su otekline oko očiju i napućili usne. To im je produžilo životni vek na neko vreme, ali nisu uspeli. Uklonjeni su i zamenjeni novim. Umorni, istrošeni dubleri poslati su na jezero Iljmen. Tamo su priređivali oproštajne igre, istopolne odnose, a zatim umirali, poput jesenjih leptira.
Prohanovljeve reči kod Lemnera su svuda: ministar odbrane, kukavička tvar koja nikada nije videla front, glup, osvetoljubiv, krivac vojnih poraza, koji je ostavio vojsku bez oružja, sladostrasan i pohlepnik za novcem.
1. Činjenica da Putin nije probio društveni asfalt odozdo da bi stigao do vrha, već ga je do prestola doveo omraženi Jeljcin. Prohanov mrzi Jeljcina, smatrajući ga izdajnikom i, kako se danas kaže, „stranim agentom“. U septembru 1993. godine, nakon dekreta Borisa Nikolajeviča o raspuštanju Vrhovnog sovjeta, Aleksandar Andrejevič je pozvao na „svrgavanje Jeljcinovog antinarodnog režima“.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Zabranjena knjiga
Drugim rečima, za ruskog pisca, Putin u početku nije bio heroj, kao što bi ruski lider trebalo da bude, već jednostavno kriminalac, kako se govorilo u SSSR-u. Putin je dobio svoj presto preko veza za određene usluge, koje je Jeljcin nazivao uslugama Rusiji. To je glavni razlog zašto Prohanov ismeva Putinov režim.
2. Putin je čovek iste vrste kao Čubajis kako je Prohanov napisao u jednoj od svojih knjiga,
Putina je Jeljcin imenovao za svog naslednika, kao sposobnog, zahvaljujući svojim uslugama Rusiji. Kakvim? Aneksiji Sibira, osvajanju Kavkaza, izgradnji mornarice, istraživanju svemira, pisanju Ivana Susanjina, otkriću periodnog sistema elemenata, pobedi u Velikom otadžbinskom ratu... ?) – "Zahvaljujući svojim uslugama" rešio je da ujedini društvo i povede zemlju u 21. vek. Većina ruskih političara ga je odmah tiho mrzela i počela da mu kopa grob osim Sobčaka, kome je ovaj čekistički „sobčakovac“ i dalje lojalan, i Čubajsa, sa kojim je Putin iste vrste.
3. Putin je slab. Nedostaje mu harizma vladara. Uzgred, „Čubajs“ u romanu prebija jednog od predsednikovih dvojnika štapovima do smrti, i nije jasno da li je to bio dvojnik ili pravi Trojevidov. Ispostavlja se da nije bitno da li je dvojnik na tronu pravi Trojevidov, tj. Putin. Nema razlike. U suštini, predsednik je odsutan.
Ovo je još jedna Prohanovljeva optužba protiv Putina. Svojom novom knjigom, Prohanov kao da pita Putina:
„Ko vlada zemljom? Vi držite sve uzde vlasti u svojim rukama. Zašto ih ne koristite, čak i kada se suočavate sa pretnjama atentata od onih koji su vas postavili na ruski tron a da ne pominjemo pretnju po sam opstanak Rusije.“
Prema piscu, Putin nije lider, on je animator, on se samo pretvara da vodi zemlju, jer mu jednostavno nedostaje volja ili sposobnost da postane lider.
U intervjuu sa Maksimom Ševčenkom, Prohanov je rekao da je predsednik „jedina istinska figura države. Jer, osim njega, čini se da je država skup nevaljalaca, ambicioznih ljudi – okrutnih, kukavičkih, ciničnih i ludih. A on, Predsednik, je negde tamo, i zna šta je potrebno.“
Prohanov je vatreni etatista; za njega je država crkva, ali odmah izjavljuje da su zvaničnici nevaljalci, kojima je navodno potreban gospodar i bič, a ako neki nitkov postane predsednik (kao Gorbačov ili Jeljcin), ume da se čudesno transformiše, više nije nitkov, već majstor umetnosti.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Prohanov
Gde su ljudi u Prohanovljevoj knjizi? Narod je skup bolesnih na crkvenom tremu. Moraju da rade , mole se i prolivaju svoju krv na oltarima nitkova.
"Današnjoj krhkoj, ali uzlaznoj Rusiji potreban je sveznajući, možda čak i bogolik vođa", kaže Prohanov.
Da, potreban je. Takođe mislim da Rusiji treba bogolik ratnik-prorok koji neće doći da zaštiti ukradenu robu, već će vaskrsnuti duh herojstva i uspostaviti vladavinu pravde. Pravi heroj koji će doneti novi zavet i obnoviti duhovnost. Pod čijom će vladavinom prestati lažni sjaj kupola, pohlepa, laži elite i neznanje naroda, a zemlja će izgledati kao da se probudila iz dugog, turobnog sna. To bi bio najbolji mogući razvoj događaja za rusku istoriju.
Ali gde su, dođavola, ljudi ovde? Opet, večna, slinjava beda i oslanjanje na sveštenike, koji su zemlju više puta doveli u živi pesak.
Prohanov protivreči samom sebi.
Kao da se krije iza reči likova u svom tekstu. Znam da su to njegove reči, njegova osećanja, i da mu nisu nova već 25 godina. Ne možete izbaciti reč iz pesme. Frojdovski lapsus od 49 poglavlja već je odleteo kao vrabac iz piščeve duše i više se ne može uhvatiti.
I, još jedan frojdovski lapsus, koji je napravio Vladimir Vladimirovič, je prva greška u Prohanovljevoj replici. Naš predsednik se nedavno nazvao direktorom CIA. Budućnošću, budućim direktorom. Tako, predsednikove čubajsovske osobine, koje mrzi nebeska Rusija, izlaze iz njegove podsvesti.
Protagonista romana „Lemner“ zasnovan je na Jevgeniju Prigožinu – Mihailu Solomonoviču Lemneru. „On je jedina osoba koju sam odlučio da obdarim ljudskim osobinama jer ga volim i mrzim, šaljem ga u propast, ne dozvoljavam mu da umre, činim ga večnim, a onda ga ponovo sahranjujem... Sve ostalo je samo pratnja“, tvrdi autor.
Prohanov se divi Prigožinu – on je pravi heroj koji ide u bitku zajedno sa vojnicima, zna da voli i žrtvuje se za svoje, zna kako da ubija, surov je i talentovan i ne plaši se smrti.
Pošto je Prigožin Stepan Razin iz 21. veka koji je izgubio, Prohanov ga pretvara u zlikovca. Lemner je zadirao u rusku istoriju verujući veštici da je on pravi car. Prohanov optužuje Prigožina-Lemnera da je razotkrio front, okrenuo trupe ka Moskvi i oborio helikoptere Ministarstva odbrane. I ovde je pisac po drugi put neiskrean. On zna zašto se Prigožin pobunio protiv Ministarstva odbrane? Protiv istog ministra čiji su se zamenici pokazali kao lopovi i koji su tiho nestali.
Ne, „Lemner“ nije tačna replika onoga što se dogodilo. To je fikcija zasnovana na istinitim događajima i ličnostima. Previše očigledna osnova...
Aleksandar Andrejevič ima 87 godina, nije mu ostalo dugo da živi, a čini veličanstvenu provokaciju. Uzgred, reč „veličanstven“ je najčešće korišćena reč kod Prohanova. Dakle, Prohanov nije mogao da zadrži ovo shvatanje za sebe, uprkos činjenici da mu je predsednik lično zakačio zvezdicu Heroja rada na grudi zbog njegovog veličanstvenog patriotizma. Prohanov veruje da Rusija može postojati kao nezavisna država ali samo kao carstvo.
Zato, da ne bi bio viđen kao kukavica i izdajnik svojih ideala, Prohanov pušta svoje pero na volju. Kao rezultat toga, njegov roman „Lemner“ se povlači iz prodaje, a nije jasno šta će se desiti sa samim piscem.
Ako ga vlasti potisnu, Prohanov će od toga samo imati koristi. Prohanov je na pragu večnosti, njegovo ime će sijati na bronzanim pločama pod sledećim vladarom.
Ako je Jedinstvena Rusija dovoljno pametna da se pravi da se ništa nije dogodilo i jednostavno tiho ignoriše pobunjenog grafomana, onda će Prohanov živeti svoje dane kao neustrašivi, nevojnički, duhovni vođa prave Rusije. Putujući preko Jutjuba i drugih kanala u ovom svojstvu, privući će ljute patriote.
Prohanov je na putu da stane uz rame Šolohova, Gagarina, Žukova i Staljina, a da li će Putin postati Staljin - početnik... budet trudno no posmotrim eščo nemnoško.
Ps. Knjiga je zabranjena, ali kult knjige vrtoglavo raste. Putinu ovaj skandal ni najmanje nije trebao. Ko je to zabranio, zašto, šta se dobilo zabranom, zašto se Prohanov okrenuo protiv Putina...
Sin Pisca, nam javlja da je otac hteo da se knjiga objavi tek posle njegove smrti ali se naglo predomislio. Zašto, zašto, zašto?
Pekst priredio Šone Ninin
Prohanov se sveti Putinu
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Veliko "nešto novo" u ruskom patriotskom pokretu. Osvedočeni pisac –patriota Aleksandar Prohanov , do juče savest Rusije i prijatelj Vladimira Putina, napisao knjigu koja se Velikom Vladimiru ni najmanje ne dopada. Slobodna Rusija, kao u vreme boljševika, zabranjuje slobodnu knjigu i to kome - Aleksandru Prohanovu!
Knjiga se ponovo prepisuje kao fotokopija i ispod mantila prodaje narodu i sigurno ulazi u literaturnu besmrtnost.
Bez želje da prognoziramo buduće Rusije, namigujemo diskretno da Putinu ne cvetaju ruže. Prikaz knjige donosimo iz pera kritičara Dimitrija Šarko. Pozdrave srpskoj publici pisca Aleksandra Prohanova i organizatora transfera teksta Nikolaja Stepanova i sina pisca Vasilija Prohanova objavljujemo sa velikim zadovoljstvom, ali i strahom da su nad Rusijom crni oblaci.
Zabrana knjige piscu koji je svojom velikom harizmom, velikim talentom, velikim srcem i velikim mud...a rušio nenarodne režime Gorbačova i Jeljcina koji su takođe, kao Putin danas, gasili časopis Denj, novine duhovne opozicije Rusije... nije dobar znak. Beda uvek od nečega počinje.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Prohanov i Putin
Molimo pametne ljude da čitaju pažljivo prikaz knjige jer danas počinje krah mita o slobodi i harizmi Vladimira Putina.
Dmitrij Šarko
ARHETIP BUDALE
Da, Aleksandar Andrejevič Prohanov je intuitivni pisac, koji divno žonglira živopisnim slikama. Napisao je provokativni roman „Lemner“, koji bi svaki Rus trebalo da pokuša da pročita. Ne zato što je roman izazvao skandal i što je povučen iz knjižara, već zato što je Prohanovljeva nova knjiga njegova glavna, a možda i poslednja, i vredna je pažnje.
Iako Prohanov nije moj tip pisca, pokušao sam da čitam i da razumem knjigu. Bilo je teško na nekim mestima, ali generalno, bilo je zabavno i zanimljivo. I, evo šta mislim: „Prohanov nije sasvim iskren u ovom romanu.“ Zašto? Pokazaću vam zašto.
2002. godine, „Gospodin Heksogen“ je doneo Prohanovu nagradu "Nacionalni bestseler". Tada ste mogli da napišete bilo šta. Ko je tada bio Putin?
Danas, posle 23 godine vladavine našeg predsednika, nema slobode govora, nema prave opozicije, nema alternative Putinu, a kritikovanje, ne samo predsednika, već i visokih zvaničnika uopšte, je zabranjeno. Status moćnih ličnosti se izjednačava sa - domovinom! "Domovina, to sam JA". Domovina je sada, u masovnoj i medijskoj svesti, telo šefa i njegovih interesa.
Sam Putin se izjednačava sa Rusijom. „Ako postoji Putin, postoji Rusija. Ako nema Putina, nema Rusije.“
Rusija postoji, ali veličina Rusije pod Putinom ne postoji, jer već četiri godine nije u stanju da se nosi sa krvavim klovnom koji se nedavno pretvarao da svira klavir svojim penisom za javnost. Rusija nije ni poštovana niti je se bilo ko plaši.
U ovoj situaciji, Prohanov radi najgoru stvar za vladu - ismeva je. Bilo bi u redu da to radi neki Šenderovič ( disident, rusomrzac ), ljubitelj dušeka, iz neke evropske rupe poput Pariza. Ne. To radi poštovani patriota, favorizovan od strane administracije, praktično iz Kremaljskog dvorca, gde je bio pozivan da „ukrasi“ patriotske događaje svojim autoritetom.
I tako, svojim najnovijim romanom, Prohanov zahteva od Kremlja pravo dvorske lude, da caru kaže ono što drugi ne smeju da kažu a Prohanov zna kako da govori.
MORSKI KRASTAVAC ILI ROVČICA
Prohanovljeva prva definicija Vladimira Vladimiroviča data je 2000. godine: „Putin je veliki, morski krastavac, uzgajan hidroponskim putem.“
IZVOR: Ustupljena fotografija / Aleksandar Prohanov
Šta je morski krastavac? Beskičmenjak sa ustima na jednom kraju tela i anusom na drugom. Usta su okružena krunom pipaka za hvatanje hrane, a vode do spiralnog creva. Zbog sedećeg načina života, morski krastavci postaju laka meta za parazite.
Još jedna Prohanovljeva definicija je: „Putin, tih kao rovčica, pojavio se u centru ruske katastrofe.“
Rovac je sićušna životinja koja kopa brojne jazbine u zemlji i hrani se insektima. Generalno bezopasno stvorenje.
U „Lemneru“, Prohanov, iako više ne svojim glasom, već glasom zlikovaca romana, nastavlja da provocira predsednika glagolom, predstavljajući ga kao Leonida Leonidoviča Trojevidova. Zašto Trojevidov? Možda zato što je prototip glavne ličnosti romana u početku bio komunista, zatim demokrata, a onda je postao patriota, tri puta menjajući svoje ideale. Prohanov citira Puškina (koji je takođe jedan od junaka romana):
"Slab i lukav vladar, ćelavi dendi, neprijatelj rada, nenamerno podgrejan slavom, vladao je tada nad nama. Mihail Solomonovič je u ovom opisu otkrio nagoveštaj predsednika Leonida Leonidoviča Trojevidova.“
Predsednik u romanu nije ni jedno ni drugo. Čini se da postoji, a ipak izgleda da ne postoji. Šta on radi za rusku istoriju nije jasno, ali jedno je sigurno - ubija najvatrenije opozicionare i čuva njihova tela konzervisana u špiritusu i u staklenim ormarićima.
Takođe je preokupiran temom lične besmrtnosti. Brine o svom zdravlju. Skija, igra hokej, roni po amfore, peca u tajgi i, naravno, bavio se ritmičkom gimnastikom (emotivna veza sa Alinom Kabajevom, šampionkom ritmičke gimnastike).
Predsednik Komunističke partije Kine mu šalje ružičaste pijavice pomešane sa krvlju kineskih devica. Jednom mesečno, Trojevidov se podmlađuje.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Zabranjena knjiga
„Dobivši kineski poklon iz Pekinga, Leonid Leonidovič bi se zaključao iznutra, napunio kadu toplom vodom sa mirisom lavande i potopio se go, golcijat. Iz porcelanske vaze sa prikazom zlatnog zmaja, pustio je ružičaste pijavice u kadu. Pijavice su se trenutno prilepile za Leonida Leonidoviča, pijući njegovu umornu krv, a zauzvrat, ulivajući mu krv kineskih devica. Ujedi ružičastih pijavica bili su nežni, poput poljubaca. Leonid Leonidovič bi blaženo zaspao u toploj vodi, zasićen devičanskom čistotom."
POVRATAK DUPLIH DUPLIKATA
Najefikasnija šala u romanu „Lemner“ je tema duplikata. Nasmejao sam se sceni u kojoj ugledni glumac uči 15 dvojnika Troevidova da kašlju, mašu rukom kao predsednik i pravilno ljube desman u stomak.
Zašto baš desman, stvorenje nalik krtici?
Još 2003. godine, „Ruska stranka života“ je objavila kampanju za zaštitu ugroženog ruskog desmana i njegovo vraćanje u Rusiju. Prohanov dugo živi i pamti takve stvari.
U romanu, izvesni Svetoč, šef Trojevidovljevog obezbeđenja, vladajući u njegovo ime, stvorio je industriju dvojnika, poput farmi živine. Bilo ih je bezbroj, dvojnika, stvorenih kao kopije. Preplavili su zemlju. Držali su govore, održavali sastanke, sastajali se sa ambasadorima, lansirali podmornice, liferovali samohrane majke, odlikovali heroje, išli na skijanje, igrali noćni hokej. Razgovarali su neprestano, danju i noću, istovremeno na različitim mestima.
Narod se divio svom predsedniku.
Svetoč je vladao Rusijom uz pomoć dvojnika. Oni su stvarani na montažnim trakama, u posebnim laboratorijama, veštačkom oplodnjom jajnih ćelija. Jajna ćelija je uzeta od Ksenije Sverčok, a sperma od afričkih mladića kojima je pričano o lepoj beloj ženi i oni su ejakulirali. Embrioni su uzgajani u inkubatorima. Da bi se postigla savršena sličnost sa predsednikom Trojevidovom, Trojevidovljev glas, njegov čuveni govor iz Minhena, puštan je i u inkubatorima. Embrioni su čuli ovaj govor i stekli sličnost sa predsednikom. Dvojnici su se mnogo trudili da... ubrzo su se istrošili, starili, a njihova lica su se promenila. Dobili su lifting lica, uklonili su otekline oko očiju i napućili usne. To im je produžilo životni vek na neko vreme, ali nisu uspeli. Uklonjeni su i zamenjeni novim. Umorni, istrošeni dubleri poslati su na jezero Iljmen. Tamo su priređivali oproštajne igre, istopolne odnose, a zatim umirali, poput jesenjih leptira.
Prohanovljeve reči kod Lemnera su svuda: ministar odbrane, kukavička tvar koja nikada nije videla front, glup, osvetoljubiv, krivac vojnih poraza, koji je ostavio vojsku bez oružja, sladostrasan i pohlepnik za novcem.
ŠTA PROHANOV NE MOŽE DA OPROSTI PUTINU
1. Činjenica da Putin nije probio društveni asfalt odozdo da bi stigao do vrha, već ga je do prestola doveo omraženi Jeljcin. Prohanov mrzi Jeljcina, smatrajući ga izdajnikom i, kako se danas kaže, „stranim agentom“. U septembru 1993. godine, nakon dekreta Borisa Nikolajeviča o raspuštanju Vrhovnog sovjeta, Aleksandar Andrejevič je pozvao na „svrgavanje Jeljcinovog antinarodnog režima“.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Zabranjena knjiga
Drugim rečima, za ruskog pisca, Putin u početku nije bio heroj, kao što bi ruski lider trebalo da bude, već jednostavno kriminalac, kako se govorilo u SSSR-u. Putin je dobio svoj presto preko veza za određene usluge, koje je Jeljcin nazivao uslugama Rusiji. To je glavni razlog zašto Prohanov ismeva Putinov režim.
2. Putin je čovek iste vrste kao Čubajis kako je Prohanov napisao u jednoj od svojih knjiga,
Putina je Jeljcin imenovao za svog naslednika, kao sposobnog, zahvaljujući svojim uslugama Rusiji. Kakvim? Aneksiji Sibira, osvajanju Kavkaza, izgradnji mornarice, istraživanju svemira, pisanju Ivana Susanjina, otkriću periodnog sistema elemenata, pobedi u Velikom otadžbinskom ratu... ?) – "Zahvaljujući svojim uslugama" rešio je da ujedini društvo i povede zemlju u 21. vek. Većina ruskih političara ga je odmah tiho mrzela i počela da mu kopa grob osim Sobčaka, kome je ovaj čekistički „sobčakovac“ i dalje lojalan, i Čubajsa, sa kojim je Putin iste vrste.
3. Putin je slab. Nedostaje mu harizma vladara. Uzgred, „Čubajs“ u romanu prebija jednog od predsednikovih dvojnika štapovima do smrti, i nije jasno da li je to bio dvojnik ili pravi Trojevidov. Ispostavlja se da nije bitno da li je dvojnik na tronu pravi Trojevidov, tj. Putin. Nema razlike. U suštini, predsednik je odsutan.
Ovo je još jedna Prohanovljeva optužba protiv Putina. Svojom novom knjigom, Prohanov kao da pita Putina:
„Ko vlada zemljom? Vi držite sve uzde vlasti u svojim rukama. Zašto ih ne koristite, čak i kada se suočavate sa pretnjama atentata od onih koji su vas postavili na ruski tron a da ne pominjemo pretnju po sam opstanak Rusije.“
Prema piscu, Putin nije lider, on je animator, on se samo pretvara da vodi zemlju, jer mu jednostavno nedostaje volja ili sposobnost da postane lider.
U intervjuu sa Maksimom Ševčenkom, Prohanov je rekao da je predsednik „jedina istinska figura države. Jer, osim njega, čini se da je država skup nevaljalaca, ambicioznih ljudi – okrutnih, kukavičkih, ciničnih i ludih. A on, Predsednik, je negde tamo, i zna šta je potrebno.“
Prohanov je vatreni etatista; za njega je država crkva, ali odmah izjavljuje da su zvaničnici nevaljalci, kojima je navodno potreban gospodar i bič, a ako neki nitkov postane predsednik (kao Gorbačov ili Jeljcin), ume da se čudesno transformiše, više nije nitkov, već majstor umetnosti.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Prohanov
Gde su ljudi u Prohanovljevoj knjizi? Narod je skup bolesnih na crkvenom tremu. Moraju da rade , mole se i prolivaju svoju krv na oltarima nitkova.
"Današnjoj krhkoj, ali uzlaznoj Rusiji potreban je sveznajući, možda čak i bogolik vođa", kaže Prohanov.
Da, potreban je. Takođe mislim da Rusiji treba bogolik ratnik-prorok koji neće doći da zaštiti ukradenu robu, već će vaskrsnuti duh herojstva i uspostaviti vladavinu pravde. Pravi heroj koji će doneti novi zavet i obnoviti duhovnost. Pod čijom će vladavinom prestati lažni sjaj kupola, pohlepa, laži elite i neznanje naroda, a zemlja će izgledati kao da se probudila iz dugog, turobnog sna. To bi bio najbolji mogući razvoj događaja za rusku istoriju.
Ali gde su, dođavola, ljudi ovde? Opet, večna, slinjava beda i oslanjanje na sveštenike, koji su zemlju više puta doveli u živi pesak.
Prohanov protivreči samom sebi.
Kao da se krije iza reči likova u svom tekstu. Znam da su to njegove reči, njegova osećanja, i da mu nisu nova već 25 godina. Ne možete izbaciti reč iz pesme. Frojdovski lapsus od 49 poglavlja već je odleteo kao vrabac iz piščeve duše i više se ne može uhvatiti.
I, još jedan frojdovski lapsus, koji je napravio Vladimir Vladimirovič, je prva greška u Prohanovljevoj replici. Naš predsednik se nedavno nazvao direktorom CIA. Budućnošću, budućim direktorom. Tako, predsednikove čubajsovske osobine, koje mrzi nebeska Rusija, izlaze iz njegove podsvesti.
PRAVI HEROJ
Protagonista romana „Lemner“ zasnovan je na Jevgeniju Prigožinu – Mihailu Solomonoviču Lemneru. „On je jedina osoba koju sam odlučio da obdarim ljudskim osobinama jer ga volim i mrzim, šaljem ga u propast, ne dozvoljavam mu da umre, činim ga večnim, a onda ga ponovo sahranjujem... Sve ostalo je samo pratnja“, tvrdi autor.
Prohanov se divi Prigožinu – on je pravi heroj koji ide u bitku zajedno sa vojnicima, zna da voli i žrtvuje se za svoje, zna kako da ubija, surov je i talentovan i ne plaši se smrti.
Pošto je Prigožin Stepan Razin iz 21. veka koji je izgubio, Prohanov ga pretvara u zlikovca. Lemner je zadirao u rusku istoriju verujući veštici da je on pravi car. Prohanov optužuje Prigožina-Lemnera da je razotkrio front, okrenuo trupe ka Moskvi i oborio helikoptere Ministarstva odbrane. I ovde je pisac po drugi put neiskrean. On zna zašto se Prigožin pobunio protiv Ministarstva odbrane? Protiv istog ministra čiji su se zamenici pokazali kao lopovi i koji su tiho nestali.
Ne, „Lemner“ nije tačna replika onoga što se dogodilo. To je fikcija zasnovana na istinitim događajima i ličnostima. Previše očigledna osnova...
ŠTA ĆE SE DESITI SA PROHANOVOM
Aleksandar Andrejevič ima 87 godina, nije mu ostalo dugo da živi, a čini veličanstvenu provokaciju. Uzgred, reč „veličanstven“ je najčešće korišćena reč kod Prohanova. Dakle, Prohanov nije mogao da zadrži ovo shvatanje za sebe, uprkos činjenici da mu je predsednik lično zakačio zvezdicu Heroja rada na grudi zbog njegovog veličanstvenog patriotizma. Prohanov veruje da Rusija može postojati kao nezavisna država ali samo kao carstvo.
Zato, da ne bi bio viđen kao kukavica i izdajnik svojih ideala, Prohanov pušta svoje pero na volju. Kao rezultat toga, njegov roman „Lemner“ se povlači iz prodaje, a nije jasno šta će se desiti sa samim piscem.
Ako ga vlasti potisnu, Prohanov će od toga samo imati koristi. Prohanov je na pragu večnosti, njegovo ime će sijati na bronzanim pločama pod sledećim vladarom.
Ako je Jedinstvena Rusija dovoljno pametna da se pravi da se ništa nije dogodilo i jednostavno tiho ignoriše pobunjenog grafomana, onda će Prohanov živeti svoje dane kao neustrašivi, nevojnički, duhovni vođa prave Rusije. Putujući preko Jutjuba i drugih kanala u ovom svojstvu, privući će ljute patriote.
Prohanov je na putu da stane uz rame Šolohova, Gagarina, Žukova i Staljina, a da li će Putin postati Staljin - početnik... budet trudno no posmotrim eščo nemnoško.
Ps. Knjiga je zabranjena, ali kult knjige vrtoglavo raste. Putinu ovaj skandal ni najmanje nije trebao. Ko je to zabranio, zašto, šta se dobilo zabranom, zašto se Prohanov okrenuo protiv Putina...
Sin Pisca, nam javlja da je otac hteo da se knjiga objavi tek posle njegove smrti ali se naglo predomislio. Zašto, zašto, zašto?
Pekst priredio Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
