PATRIOTIZAM NA PRAZAN STOMAK A, Srbi sad u boj, u boj sa olovkom na svetoj zemlji
Autor: Glas javnosti
Predsednik opštine Štrpce Dalibor Jevtić juče je nakon sastanka sa predsednikom Srbije rekao da je situacija na Kosovu i Metohiji nikad teža i najavio mirne proteste u petak u centralnom delu i na severu južne srpske pokrajine. Ugroženo je osnovno ljudsko pravo, pravo na glasanje. Da li je samo to osnovno pravo ugroženo?
Hoće da nam uskrate osnovno ljudsko pravo, pravo na glasanje, poručio je Jevtić i naglasio da će protedsti biti - mirni.
I, zamislite onda, vajni političari, vi koji sedite u vladi takozvane izmišljene države i koji klimate glavom i radite šta vam ova ili ona vlast kaže, kako je tek jadnim Srbima koji nisu na vlasti.
Ne smemo da zaboravimo činjenicu da je 2008. godine stotine Srba na poziv i obećanje Vlade Srbije napustilo posao u privremenim institucijama. Ti ljudi su u ime patriotizma ostali bez posla do današnjeg dana, a oni čije se slike emituju po celi dan, svakodnevno, najčešće primaju i po tri plate.
Onim Srbima koji se svakodnevno bore kako bi preživeli, ali ne ustuknuvši pred neprijateljem poslednju koru hleba dele u tišini i čuvaju tu svetu zemlju da ne zaraste u korov i ostane tuđinu.
Onim Srbima, koji čuvaju dedovinu za sve nas, nisu izbori jedini problem, iako naravno to jeste problem države u kojoj živimo, ali i dužnost je njena da Srbima na svojoj teritoriji, okupiranom parčetu zemlje, obezbedi uslove kao i u svim ostalim njenim delovima.
Srbima je veći problem nemanje hleba, krova nad glavom i pristojnog života.
Manjka im svega, al doglave, pa prežive i ostaju tako na svojim ognjištima ne dozvoljavajući da Srbin sa svetog Kosova iščezne kao da ga nikad nije ni bilo. Možete vi protestovati, ali kome i zarad čega? Protiv koga!? Protestujete tražeći milost vlasti koja nije legitimna, vlast države koja nije država? Obilo se o glavu što su se institucije prepustile, je l? Ali tada su drugačiji dilovi i ulozi bili. Sada, okreni obrni, korist opada, a šiptari hoće i dalje da se šire. Pitam se gde će vam duša, jer sve nas telesno na kraju čekaju crvi. Ako je uopšte imate, u šta vrlo sumnjam. Jer Srbi, to je narod sa dušom velikom ko nebo. A vi se Srbima zovete, ali koliko ste zaista, može li se dokazati!?
Srbija se često izdaje na svetom Kosovu, ali kada su izbori blizu i kad je kampanja u jeku, sve izdaje se kamufliraju u patriotizam. A narod sluđen, nekad i poveruje. Ipak, sve je manje poverenja.
Ne želimo da budemo građani drugog reda. Proteruju nas, jasno nam poručuju da nismo dobrodošli. To poručuje i Jevtić.
Znači, Srbi nisu dobrodošli u sredini koja nam je oteta i kojom se manipuliše zarad interesa Zapada.
Ali, mi smo imali mnogo jače neprijatelje, Imali smo pa smo na bune ustajali i - pobeđivali. Kad mrtvi progovore, živi zaneme. Vazda smo granice životom branili, pa nam ni ovo danas neće biti poraz, jer kao feniks ustajemo iz pepela i vraćamo se na svoje. Najbolji dokaz su naši Solunci. Ako ih se ko još uvek seća. A Arnauti, ti bedni crvi, plaše nas se i mrtvih, a ne bi li živih. Ničija nije do zore gorela, pa neće ni ova. Ipak, važno je ko je izdržao i ustao, na kraju sačuvao i obraz i kapiju, i seme i livadu i ime i jezik. Tada će se ubeležiti ko je bio Srbin i srpskoga roda, a ko "poturica" i istorija će pisati da na bruku ili ponos ostane u vekove.
Dogodine u Prizrenu!
Jovana Cakić,
novinar
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
