NUKLEARKA POD NADSTREŠNICOM

Možda će se po koji čitalac ovog glasila prisetiti da sam ranije u nekoliko navrata pisao tekstove sa namerom da, iz svog ugla, rasvetlim neke nedoumice isključivo vezane za nuklearne tehnologije i nuklearnu energiju.

Pri tome sam jako pazio da se ne upuštam u teme za koje nisam stručan. O nuklearnoj energetici se počelo nešto malo češće govoriti od proletos, kada nam je predsednik naprasno servirao svoje nuklearske vizije, na način o kojem sam ranije pisao u dnevnoj štampi. Ova tema, koliko god da je značajna, nekako je ostala u senci aktuelnijeg Jadra i rudarenja, da bi pre mesec dana ogromna tragedija u Novom Sadu potpuno opravdano zaokupila našu javnost. Ni ja sam ne prestajem razmišljati o tome. Često sam prebrajao koliko sam puta ispod te nadstrešnice prošao tokom i nakon renoviranja stanice, a nikada neću zaboraviti kako me je par nedelja pre tragedije, u dva navrata ćerka baš ispod nje na klupi čekala da
zajedno odemo do Beograda.

Šta je nakon ove nezamislive tragedije bilo, svi jako dobro znamo.

Saznali smo da je dokumentacija celog projekta renoviranja pruge klasifikovana kao tajna, ostatci nadstrešnice su brzo uklonjeni a prve ostavke i hapšenja su usledile tek nakon dugih par nedelja. Znamo takođe da je i onaj uhapšeni ministar pušten kući iz pritvora jer tužilaštvo nije našlo dovoljno dokaza da ga okrivi.

Logično bi bilo da se prvi krivac potraži među ustanovama i pojedincima koji su bili plaćeni da građevinske radove nadgledaju. No to je nekako izostalo, reflektori su bili uglavnom upereni na hapšenog pa puštenog ministra, a tek se u par navrata po medijima provukla vest da je za nadzor bila zadužena firma Ežis doo (Egis doo), ispostava velike korporacije iz Francuske. Tu je tvrdnju lako proveriti, neka radoznali samo odu na službeni sajt ove velike kompanije gde su navedeni svi njihovi projekti www.egis-group.com/projects.

Tamo se može pronaći kako im među svim projektima kojima se diče figuriše i naša pruga. Otiđite na stranicu www.egis-group.com/projects/modernization-of-the-hungarian-serbian-railway gde eksplicitno piše da je Ežis zadužen za nadzor izgradnje i modernizacije segmenta pruge od Novog Sada do Mađarske granice. Verovatno u onim tajnim dokumentima piše koje su im bile obaveze i šta se od njih tokom projekta očekivalo da obave. Tu bi se možda moglo pronaći i koliku odgovornost Ežis ima za petnaest izgubljenih života, ali me je strah da to nikada saznati nećemo.

Nestrpljivi čitaoci su verovatno već počeli da se pitaju, zbog čega sam se ja dotakao tragedije na željezničkoj stanici u Novom Sadu, kada mi je struka nuklearna fizika i kakve veze ima nadstrešnica sa nuklernim programom našeg predsednika. Pa nažalost ima. Tamo negde u junu ove godine, naše Ministarstvo rudarstva i energetike je raspisalo tender za izradu preliminarne tehničke studije za primenu nuklearne energije u Srbiji.

Sredinom septembra, dve nedelje pre nego što će nadstrešnica usmrtiti petnaest ljudi, objavljeno je kako je posao izrade ove studije poveren EDF-u (Electricite de France) i nikome drugom do Egis industries, delu velike Ežis korporacije, čiji nam je ogranak i izgradnju pruge nadgledao. Vrednost posla je 120 hiljada eura, što je stvarno samo džeparac za obe korporacije, ali time su najverovatnije stavili nogu u dovratak pa će teško biti zatvoriti im vrata.

Da će EDF dobiti tender, ni jednog trenutka nisam sumnjao. Svi su izgledi da nam je predsednik baš njih odabrao da grade nuklearnu infrastrukturu zemlji Srbiji, o čemu sam pisao u prethodnim tekstovima. Nakon što je tender raspisan, kontaktirao me je poznanik iz Francuske, predstavnik veoma renomirane firme koja se bavi konsaltingom u nuklearnoj energetici. Zamolio me je da mu malo razjasnim neke nedoumice. Rekao sam
mu da će taj posao dobiti EDF, da ne gube vreme na prikupljanje konkursne dokumentacije. Odgovor me je malo iznenadio. Poznanik mi je rekao da pisanje preliminirne studije prethodi samoj izgradnji i da u poslovnom svetu zaista nije običaj da jedna ista firma bude zadužena za realizaciju gradnje a u isto vreme i za onu preliminarnu studiju koja bi sasvim izvesno tendenciozno navodila naručioca na željenu stranu. U stručnim krugovima u Francuskoj već uveliko vide EDF kao kompaniju koja će nam graditi nuklearna postrojenja, tako da niko nije ni verovao da će se oni na tender za preliminarnu studiju uopšte javiti, a kamoli ga dobiti. Razvoj situacije ih je sve demantovao.


Iskren da budem, malo sam bio iznenađen da se sa EDF-om pojavio i Ežis na našem tenderu za preliminarnu studiju o mogućnosti uvođenja nuklearnih tehnologija u zemlji Srbiji. Ežis je u osnovi arhitektonska i konsultantska kompanija koja se između ostalih aktivnosti bavi i upravljanjem infrastrukturom i nadzornim radnjama na velikim gradilištima. Jedna preliminarna studija, fokusirana na energetiku, trebala bi da se prevashodno bavi sagledavanjem energetskih potreba, projekcija rasta, postojeće infrastrukture, resursa pa čak i želja i načina da se one realizuju. Šta je tu konkretno posao arhitektonske i nadzorne firme, teško je reći. Za nju se prostor otvara tek kada se donesu neke značajnije odluke koje se tiču same konverzije energije. Nakon toga se krene sa ugovaranjem gradnje. No do toga ima još dosta. Ili je nešto već ugovoreno, a da mi ni ne znamo.

A sada malo o samom Ežisu. To je jedna ogromna kompanija, a sudeći po projektima u koje su bili uključeni, barataju sa većim budžetom od nekih država. Projekti su izlistani na sajtu čiju sam adresu naveo. Bili su uključeni i trenutno rade na izgradnju različitih objekata, od pruga, mostova, velikih građevina, ali i postrojenja nuklearne energetike.

Uglavnom se bave projektovanjem i nadzorom. Trenutno kao subkontraktori rade na Falmanvil 3 nuklearnoj centrali u Francuskoj koja se pravi, evo već skoro pa dvadeset godina. Slične su radove na nuklearkama izvodili i u Engleskoj i Kini. Sa te strane im zamerke nema, radili su velike poslove na svim kontinentima. Francuska u ovom momentu ne može da ponudi bolji duet od Ežisa i EDF-a. Uz velike biznise, idu i sitne kontroverze. Sa pogodnim izborom ključnih reči, na internetu se može naći i nešto slučajeva gde se Ežis pominje u kontekstu sudskih procesa, takođe na nekoliko
kontinenata, pa ako ko ima vremena može se time pozabaviti.

Na spisku projekata grupe Ežis se nalazi i istraživački reaktor u Kadarašu u Francuskoj, koji se gradi još od 2003. godine. Ežis je u tom poslu kao subkontraktor zadužen između ostalog i za dizajn i studije izdržljivosti betonskoh struktura od kojih se očekuje da prežive jake zemljotrese, eksplozije ili čak padove aviona. Posao na betonskim strukturama koje okružuju reaktor je prilično zahtevan i mora biti besprekorno obavljen.

Jedna nadsteršnica u poređenju sa tim je krajnje jednostavna, a pala je sama od sebe, bez zemljotresa ili kakve druge kataklizme i to na renoviranju kojeg je jedan od Ežis ogranaka nadgledao, ako je verovati sajtu kompanije kojeg sam naveo. Vratimo se još malo na Ežis doo u Beogradu. Radi se o maloj firmi, a osnovne podatke o njoj možete naći na sajtu www.companywall.rs/firma/egis-doo-beograd/MMgZeIxY. Veliki
Francuski Ežis je u Beogradu prisutan kroz svoju ispostavu od 2012. Godine. S početka su bili zaduženi za projekt izgradnje metroa. Beogradski Ežis doo je stoprocentno u vlasništvu Egis Ingenierie, delu velike Ežis porodice.

Ako je verovati onome što se na pomenutom sajtu može naći, prihodi su im milionski, izraženo u evrima, a za par poslednjih godina su porasli pet puta. Na medijima se mogla pronaći informacija da je u poslu nadzora radova na rekonstrukciji pruge učestvovalo još nekoliko firmi, ali na
sajtu Ežisa o tome nema reči. Sumnjam da ćemo detalje ikada saznati pošto je ceo taj projekt klasifikovan kao državna tajna. Jedino što jako dobro znamo je ono što se nažalost desilo. To se nikako ne može utajiti.


Pozdravljam svaki oblik građanske neposlušnosti koji za cilj ima vršenje pritiska na tekuću vlast da otkrije istinu o ovom tragičnom događaju, skine klasifikaciju tajnosti sa dokumenata i na kraju imenuje i kazni odgovorne. Istina je najmanje što dugujemo porodicama poginulih. Istina se mora saznati da bi se sprečila i najmanja mogućnost da se nešto slično desi u budućnosti. I na kraju, još nešto, što se naravno ne može meriti sa značajem izgubljenih života a smatram da treba da se zna, sa aspekta moje struke.

Ukoliko se ikada program nuklearne energetike postavi kao realna mogućnost, jasno je da se to ne sme desiti odlukom predsednika, nego bi se o tome trebalo izjasniti na referendumu, kao što se to čini u svetu. Lično zagovaram nuklearnu energiju i voleo bih da se studentima koje školujem otvori jedna takva perspektiva za rad pa da ne odlaze u inostranstvo. No razmislimo samo kolike su šanse da se javnost pozitivno izrazi o
jednoj tako ozbiljnoj temi ukoliko bi ostala sumnja da ogranak Ežisa snosi odgovornost za izgubljene živote. A kako trenutno stvari stoje, Ežis je zajedno sa EDF-om anagžovan da nam sugeriše na koji način da uđemo u razvoj nuklearne energetike, sa dobrim šansama da oni budu zaduženi za gradnju nečega mnogo komplesnijeg i potencijalno opasnijeg od nadstrešnice. Ima li boljeg načina da nam se javnost odredi protiv nuklearke pa da tako zauvek zatvorimo jednu opciju energetskog razvoja za koju sam, kako ja tako i moje kolege, školovali decu na našim prirodnjačkim i tehničkim fakultetima.

AUTOR: Dr Miodrag Krmar, redovni profesor PMF Univerziteta u Novom Sadu

Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"