Ovako je TRI hiljade pripadnika organizacije Narodnih mudžahedina Irana završilo na obali Jadranskog mora

Oko 3.000 Iranaca, pripadnika Mudžahedin-e Kalka, na albanskoj obali Jadranskog mora pronašlo svoje utočište, i u Draču načinilo centar za „sajber rat“ protiv Irana.

Pozivi na ubistvo iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, koje su, krajem januara, na desetak sekundi emitovale televizije u toj državi, dobrano su šokirale tamošnje stanovništvo, sve dok se, nekoliko sati kasnije, nije ispostavilo da su čitavu operaciju izveli hakeri, simpatizeri otpadničke organizacije Mudžahedin-e Kalk (MeK).

Upad u strogo kontrolisani etar u prvi je plan, posle mnogo godina, izbacio organizaciju čiji su se pripadnici posle niza sukoba sa čelnicima Islamske Republike rasuli širom sveta, te glavnu bazu, uz pomoć Amerikanaca, uspostavili u prilično tajanstvenom kompleksu koji je pre desetak godina nikao nedaleko od Drača.

LIČNI STAV: Kako možete da se ljutite na svog lepog predsednika? Počelo je sa Borisom Tadićem...

Serija događaja poslednjih godina, uključujući proterivanje iranskih diplomata i prilično maglovite optužbe o planiranju napada na ovo sedište iranskih disidenata, dramatično je pokvarila odnose Teherana i Tirane, pa je Ali Hamnei, početkom 2020. godine, Albaniju nazvao „malom, ali zlom evropskom državom u kojoj američki elementi sarađuju sa iranskim izdajnicima i kuju planove protiv Islamske Republike“.

U celu priču su, nekako, upredeni šverc droge i ljudi, ali i turski mafijaši, čija veza sa Iranom nikada nije rasvetljena, a na listi učesnika ovog špijunsko-političkog trilera povremeno su se pojavljivali i najviši zvaničnici administracije u Vašingtonu, uključujući Džona Boltona, Majka Pompea i Rudija Đulijanija, u čijim su se maglovitim vizijama budućnosti sveta upravo čelnici Mudžahedin-e Kalka pojavljivali kao budući lideri Irana.

Revolucionari, izdajnici, teroristi i saveznici – organizacija Mudžahedin-e Kalk (Narodni mudžahedini Irana), za nekoliko decenija i uz silne kontroverze, prošla je put od vrha koplja Islamske revolucije do izgnanstva u Albaniji, uz par kontroverznih usputnih stanica u Iraku.
Osuđeni su na život u egzilu jer ih vlasti u Teheranu terete za smrt 12.000 ljudi, koji su stradali u akcijama koje su pripadnici Mudžahedin-e Kalka, posle progona iz Irana početkom osamdesetih godina, organizovali prvo u saradnji sa režimom Sadama Huseina, a zatim Amerikancima i, navodno, Izraelcima. Čelnici ove organizacije, pak, tvrde da je u njihovim upadima stradalo više od 50.000 Iranaca.

Na koncu složenog puta su, u nedostatku kakvih boljih opcija, utočište potražili u Albaniji, koja je od privremenog smeštaja postala permanentni dom za oko 3.000 Iranaca. Oni su se u Draču, na obali Jadranskog mora, skrasili posle ozbiljne diplomatsko-pravne gimnastike u Vašingtonu i serije dogovora američkih diplomata sa vladama Saljija Beriše i Edija Rame. Odatle vode „sajber rat“ protiv Islamske Republike Iran.

SPORAZUM TEHERANA I PEKINGA SPAŠAVA IRAN! Diplomatska bomba ZA NOVI POREDAK U AZIJI, svet strepi od POSLEDICA!

Vrh koplja Islamske revolucije
Tokom rušenja režima šaha Reze Pahlavija 1979. godine, pripadnici Mudžahedin-e Kalka, organizacije osnovane sredinom šezdesetih godina, važili su za nepokolebljive borce koji su ulazili u gotovo samoubilačke akcije protiv snaga bezbednosti i redovno napadali predstavništva zapadnih kompanija. Ova organizacija, navodno, snosi odgovornost za smrt najmanje šest Amerikanaca u Iranu sedamdesetih, zbog čega su se našli na američkoj listi terorističkih organizacija. Akcije su slavili uz pesme u kojima su neprestano prizivali „smrt i uništenje“ Amerike.

Rame uz rame sa ostatkom revolucionarnog pokreta, kao islamističko-marksistička milicija zbacili su sa vlasti u Iranu šaha Rezu Pahlavija, ali su se kasnije dokačili sa čelnicima Islamske revolucije i postali njihovi smrtni neprijatelji.

Ajatolah Homeini ih je, odmah po povratku iz egzila iz Pariza, označio kao opasne, jer su okupljali regrute iz srednjeg staleža i bili prilično popularni među lokalnim intelektualcima i studentima islamistike.

Mudžahedin-e Kalk je do tačke sa koje nema povratka dospeo posle serije eksplozija automobila-bombi u kojima je 1981. godine stradalo više od 70 iranskih zvaničnika, uključujući tek izabranog predsednika Muhameda ali Radžala i premijera Muhameda Džavada Bahonara.

Homeinijeva tajna policija je počinioce ubistava identifikovala kao pripadnike Mudžahedin-e Kalka, a kontranapad je bio strašan, pa je u seriji obračuna sa stvarnim, ali i navodnim pripadnicima MeK-a, u desetak narednih godina stradalo nekoliko hiljada Iranaca.

Ostatak teksta pročitajte OVDE:

SKINI APLIKACIJU