LIČNI STAV: Kako možete da se ljutite na svog lepog predsednika? Počelo je sa Borisom Tadićem...

Srbija je danas, izgleda, postala zemlja u kojoj svaka politička partija, i svaki političar, ima svog omiljenog i omraženog novinara i medij.

Ovde sada, kao nikada ranije (ne bar u poslednje 23 godine koliko se novinarstvom bavim) novinare i medije otvoreno svojataju.

Toga nije bilo čak ni u vreme kad su nadolazili ovi koji danas vladaju, a i onih pre njih, koji sadašnju medijsku scenu pokušavaju da predstave kao najgore za slobodu medija - od one devedesetih.

Istina, ni tada nije teklo Srbijom medijsko mleko, bilo je "naših" i "njihovih", ali se bar nismo susretali sa ovakom otvorenom intimom vlasti (opozicije) i potrebom političara da nas svojataju, oslovljavajući nas ličnim imenom ili nadimkom.

Sada se to ko je čiji na razglas iznosi, uz prećutnu poniznost medijskih apartčika. Među tzv. novinarima (partijskim radnicima i vojnicima svoje partije) minimalan je broj novinara u pravom smislu - onih koji se drže novinarske etike, kodeksa i pravila zanata. Prvi su tu praksu na "per tu" s predstavnicima onog što se nekada zvalo "sedma sila" uveli bivši predsednik Srbije Boris Tadić i njegovi medisjki savetnici, od kojih su neki danas znameniti saradnici zapravo poslušnici, aktuelnog predsednika Srbije (da, pogađate mislim na uglednog tviteraša, danas komentatora opšte prakse, lekara po struci Nebojšu Krstića) koji je intimiziranje s novinarima doveo gotovo do savšenstva u doba "žutih".

Na per tu u kafani je OK

Svoje je poslušnike veliča,"njihove" nipodaštava... Ali, pominjati baš Aleksandra Vučića kao izumitelja tog intimiziranja ne bi bilo ni pošteno, ni korektno. Jer je "pelcer", koji je istina kod njega procvetao uzeo od Borisa Tadića ( autora ovih redova koji mu je postavio "neprijatno" pitanje, i negodovao zbog izostanka odgovora, Tadić je pitao - kako možete da se ljutite na svog lepog predsednika?!) . Aktuelni predsednik je model pomenutog mu prethodnika samo razradio do savršenstva.

Nego, ono što je zanimjivije od te pojave u samom vrhu države i vlasti - takvo ponašanje nije strano ni nekim drugim predsednicima, mahom bezvrednih stranaka i sve to tako naglašeno, postaje - isti model koji dalje usavršavaju i prilagođavaju sebi i svojim ćefovima gotovo svi lideri stranaka i njihovi saradnici. Posebna tema su portparoli, od kojih mnoge znam kao apsolutne novinarske analfabete i neznalice, koji u medijima nisu znali ni vest da naprave, ali su kao glasnogovornici odjednom, ophrvani lažnom moći svoga šefa, postali - pametni. Zapravo, su, s retkim izuzecima, postali jadnici, ne oni iz knjige velikog Viktora Igoa, nego pravi pravcati...
Uostalom, svaka medalja ima i drugu stranu, zar ne? Konkretno, ne znam da li Milomir Marić, glodur Hepija, voditelj nekada gledane "Ćirilice", nekad zaista sjajan novinar, shavata koliko je gledaocima i gostima kod nejga u emisijama možda neprijatno, kad svakog gosta oslovljava sa TI, a oni njega, voditelja, sa "Vi, gospodine Mariću"?!

Mnogi od nas poznaju političare, s nekima su na "ti" i to je u kafani u redu. Ali nije u redu na televiziji kada svako od nas radi svoj posao i morao bi da bude bar minimalno profesionalan. Znam lično i mnoge urednike "starog kova"; koji su stvarno bili ili jesu privatno i danas u punom smislu reči "intimusi"; sa sadašnjim predsednikom Aleksandrom Vučićem, pa u novinama i svojim emisijama predsednika Srbije oslovljavaju sa "gospodine predsedniče";, a posle intervjua ili emisije naravno da prelaze na TI.

Selektivno podržavanje

Ili, ko zna, možda Marić s tim na "TI" pokazuje koliko je zapravo ON sam važan, mio i blizak predsedniku, da ostalim budućim gostima (gledaoci i tako više nisu ni važni) pokaže da su mu svi do kolena?! Da ilustrujem, kada je Aca Lukas na najružniji mogući način izvređao Žaklinu Tatalović u njenu odbranu "struka" i kolege su stale selektivno. Kao i onomad kada su novinarke Pinka opet podržavaliselektivno. Oni kojima odgovaraju.
Onako kako predsednik Srbije svojata Gordanu Uzelac, iliti Dragana J. Vučićevića, na primer, tako i Marinika Tepić ustaje u odbranu Žakline Tatalović. S tim što Gordani Uzelac,a i DJV svakako prija predsednikova zaštita i pažnja, dok se baš ne bih kladila da je Žaklini milo što joj u odbranu, a skupljajući na njoj jeftine političke poene, stala Marinika Tepić, istina nekadašnja novinarka, a sada perjanica Dragana Đilasa. To šta je nekada bila - niko se ne seća više, ali svi znamo ko je i šta je sada.

U suštini između predsednkovog svojatanja Uzelčeve i Marinikinog Tatalovićeve, nema nikakve suštinske razlike. Čak su i novinari postali loptice za žongliranje između političkih oponenata. Istina, možda i omiljene. Ne samo da pokušavaju da se s njima igraju, nego se i dobacuju, a bogami i daju sve od sebe da uređuju. Lider SPAS-a Aleksandar Šapić je piscu ovih redova preko svog portparola izvesne Dijane, poručio da mu se ne sviđa kako "Glas javnosti" izveštava i eto "kada promeni način izveštavanja i postane korektniji" (ma šta to da znači,a znači kada prestane da ih kritikuje) on će ramisliti da nastavi saradnju, ali do tada neće reći javnosti  pasoš koje strane države poseduje.

Tako je, recimo i doktorka Jovana Stojković, koja je na čelu pokreta "Živim za Srbiju"obraćajući se medijima ispred parlamenta, a s namerom da kritikuje Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, od novinara N1 napravila metu za njene pristalice.

Ekipa N1 došla je da snimi događaj, ali se doktorki nije svidelo kako oni to rade i kako oni izveštavaju o pandemiji pa je uzviknula prva "Ua, plaćenici!";.

Naravno , kako to obično biva, bez razmišljanja pridružile su joj se njene pristalice. A onda su tako razulareni pozvali ekipu N1 da nastavi da ih prati. Situacija nije bila prijatna ni za  nas ostale "slučajne ili namerne kibicere" koji smo se zatekli na događaju, a kamoli za kolege na koje su se okomili i koji su, naravno, napustili događaj.

Nisam propustila da doktorku Stojković upitam čemu takvo ponašanje prema izveštačima koji su došli da isprate šta ona ima da kaže i da o tome obaveste građane Srbije.

Doktorka Stojković mi je odgovorila : "Oni propagiraju pandemiju i koronu, oni nisu došli da prenesu šta sam ja rekla , nego će nas oblatiti. Neka se oni zapitaju što njih narod ne voli"- Retoričko pitanje: odakle doktorka Stojković ZNA da baš nju narod voli?!

Na moje insistiranje da mi objasni odakle njoj pravo da se bavi uređivačkom politikom bilo kog medija pa i N1 , doktorka Stojković je skrenula s teme i rekla da eto ona ih je "mirno pozvala".
Da nisam bila tamo i svojim očima videla kako to "mirno" izgleda, možda bih i poverovala.

Novinar novinaru - vuk

Ali, oduvek više verujem svojim očima i ušima, nego bilo kome drugom, a naročito srpskim političarima, ili onima koji za sebe misle da to jesu. Za razliku od mene, većina kolega koja je stajala "stameno kano klisurina" ponašala se kao da ih to ne dotiče. Neki su čak i likovali eto što se to dešava N1, kao da to isto sutra ne može da se desi njima samo na događaju neke druge političke opcije kojoj su manje bliski.Živimo u vremenu kada je novinar novinaru vuk. Zazvučaću matoro, kako to obično biva kada kažemo u "ono moje vreme", ali pre deceniju i po novinari su u većini bili potpuno drugačiji. Bili smo kolegijalni, shvatali da sve ono što se događa danas nekom od kolega sutra može da se dogodi i nama. Imali smo stav i držali se međusobno. Štitili smo jedni druge, a ne političare jedni od drugih.

I sve dok ponovo ne dođe to vreme (a s novim generacijama sve je manje nade da će opet doći) novinari će biti ono što nikako ne smeju da budu - otirač o koga političari i njihovi saradnici brišu noge, a ne ono što bi trebalo da budu - korektiv društva i glasnici istine!

(Olivera Milivojčević)

SKINI APLIKACIJU