MIHAILO MEDENICA: Oprosti, Rusijo, i ako ti je za kakvu utehu i protiv sebe bi glasali, i glasali smo

Nismo govna, govna su u naše ime glasala protiv tebe, ali mi smo glasali za ta govna, dakle - ipak smo govna!

Pišem besan, verovatno ne bih trebao tako, ali ne želim da sačekam jutro, dosta mi je više jutra pametnijih od noći jer to je bedni izgovor da vazda za gadost tražimo razlog i opravdanje.

Nema razloga, nema izgovora, nema opravdanja za bedu koju smo ti učinili, voljena Rusijo, i neću se kriti iza izgovora da to nije moja vlast, da ih prezirem, da nisam glasao za njih, da me ni u čemu ne predstavljaju jer to je laž iako je svaka reč istinita!

Nije se Srbiji dogodio Vučić već se Vučiću dogodila Srbija, baš po njegovoj meri skrojena: podrana i odrpana, fleka obična…

Da smo drugačiji i on bi činio drugačije!

Ćutao bi, bednik, dok Srbija govori, a ovako Srbija ćuti ko seoska mlada na poselu i samo trepće zagledana u đuvegiju…

Obožava ga i prezire, jednako, u isti mah, voli ono najgore od sebe u njemu i divi se onome najboljem od njega u sebi!



Najbolje od njega smo mi ovakvi, mi koji ne znamo ni Srbiju voleti iskreno, časno, bez poganih primisli već onoliko koliko nam treba, koliko možemo da sabijemo u alava usta i guzice.

Oprosti, Rusijo, no kad ne volimo majku kako voleti majčicu?!

Kad su nam Dečani previsoki kako da nam Kijevopečerska lavra bude potaman?!

Kad nam je Hoča prevelika jer ne shvatamo zašto je VELIKA gde će nam neki Donjeck ili Lugansk biti komotni?!

Oprosti, Rusijo, i ako ti je za kakvu utehu i protiv sebe bi glasali, i glasali smo…


Oprosti, jer mi sebi očigledno jesmo oprostili sve što smo voljno zgrešili…

Voljno smo bruka predaka i potomoka!

Voljno smo beda na jaslama slave!

Voljno se „pričešćujemo“ kidajući meso jedni drugima, kopajući oči onome ko se usudi da pogleda, lomeći noge ako se drznu da zakorače…

Narod raspeća koji raspeća raskiva i nalaže furune.

Narod za kojeg su njegovi najbolji stradali da bi smo se danas razaznavali po smradu umesto obrazu…

Opanak nam je tesan ali je patika taman, pa nek je i bez đona. Nek savijamo prste u njoj, kad svijena kičma stane u svaku kožu kud neće noga u svaku patiku…


Pa, mi pradedovinu prodajemo za polovan auto i par veštačkih sisa, a nećemo tebe koja si postradavala sa nama i za nas!

Zakliljemo se u selo i seljaka a praotačka nam groblja u trnu i koprivi. O zadušnicama mrtvi ustanu za naše duše…

Oprosti, Rusijo, ja sebi ne mogu!

Balega sam!

Da nisam ne bi balegari vladali Srbijom, ovi, oni, svakojaki…

Ne bi niko vladao, zapravo, već služio Srbiji, no u zemlji poniznih sluga i dvorske lude su aristokratija.

Nismo govna, govna su u naše ime glasala protiv tebe, ali mi smo glasali za ta govna, dakle- ipak smo govna!

Nisam glasao, čini li me to boljim od onih koji jesu?

Ne, ni malo, poznajem se po smradu a ne obrazu, da nije tako ne bi se Srbija dogodila Vučiću…

Mihailo Medenica/Dva u jedan