Kako je bizarni incident ponovo tematizovao Tibet

Priča o Dalaj Lami je ovoga puta, u svetlu ukupnih dešavanja u međunarodnim odnosima, više obeležena kao još jedan u nizu slučajeva upotrebe religijskog u (geo)političke svrhe

Jedan bizarni incident sa zahtevom za „sisanje jezika“, koji je momentalno postao viralan, učinio je da se društvenim mrežama na istoj strani nađu simpatizeri američkih republikanaca i kineskih komunista. Drvljem i kamenjem osuli su po Dalaj Lami, svaki iz svojih razloga.

Ovi prvi zato što ga smatraju saveznikom demokrata, ovi drugi zbog političke pozicije o „autonomiji Tibeta“.

Dalaj Lama nije samo verski, nego i politički poglavar. Nesumnjivo, SAD su nakon 1951. godine i integrisanja Tibeta u Narodnu Republiku Kinu uložile mnogo novca, vremena i truda u izgradnju lika i dela Dalaj Lame. „Okean mudrosti“, „cenjeni osvajač“, „veliki vođa“ i kako je već sve nazivan, upravo zahvaljujući tome dobija široki publicitet i otvorena vrata za (polu)službene i (para)diplomatske posete tokom kojih aktualizuje pitanje statusa Tibeta.

Predstavljan kao „izvor duhovnosti“ koji se gotovo nevoljno angažuje oko političkih stvari samo zato što kineske vlasti sprovode represiju nad njegovim sunarodnicima, od 1989. godine je i laureat Nobelove nagrade za mir.

U ovaj okvir fantastično je uklopljena i radnja u globalnim razmerama odlično promovisanog filma „Sedam godina na Tibetu“ sa Bredom Pitom i Dejvidom Tjulisom u glavnim ulogama.

I kroz popularnu kulturu utvrđivan je narativ o dobroćudnom Dalaj Lami i miroljubivom Tibetu, dok su idilu pokvarili Kinezi sa svojom Narodnooslobodilačkom armijom.

Dalaj Lama nasrtao i na Lejdi Gagu: Posle skandala s dečakom, isplivao nov snimak

Ispostavilo se, međutim, da se radnja ekranizovanog dela na nekolikim mestima razlikuje od fabule u romanu (objavljen još 1952. godine) po kojoj je film snimljen, ali i da je glavni protagonista (Hajnrih Harer) tridesetih godina HH veka bio gorljivi nacista i član zloglasnih „SS jedinica“ (Šucštafel).

Čemu li je onda podučavao mladog Dalaj Lamu? Šta je tražio na Tibetu? Ovo je samo jedna ilustracija o raspravama koje su potom usledile, a ovih dana su i kulmunirale, o istoriji jednog slučaja i održavanju diskursa u cilju sprovođenja geopolitičkih ciljeva.

Jer, ipostavilo se da „era samostalnosti“ nije bila neko vreme „kontinualnog zena“, čovekoljublja i posvećenosti transcedentnom, kao i da kineski angažman na „krovu sveta“ nije onakav kakvim se uobičajeno predstavlja u zapadnom delu sveta.

Tibet pod upravom Dalaj Lame bejaše surova, brutalna teokratija, sa praktično nepromenjivim feudalnim sistemom dugim trinaest vekova, unutar kojeg su 95 posto populacije činili robovi i kmetovi. Preostali deo koji je sačinjavao elitu bejaše sastavljen u najvećem delu od budističkih monaha i vrlo tankog sloja birokrata koji su pomagali u vršenju vlasti i nešto zemljoposednika povezanih sa sveštenstvom.

Pravilo je glasilo: vrednost monaha ili zemljoposednika meri se u zlatu, a vrednost žene, seljaka ili zanatlije u slami. Za ove čija se vrednost meri u slami primenjivane su propisane kazne o odsecanju udova ili nametanju teških drvenih ploča oko vrata (posebno za kažnjavanje žena), dok su kao normalni beleženi i slučajevi vezivanja radnika u lance ili zaključavanje u zajedničke prostorije tokom noći kako se ne bi usudili na bežaniju.

Da li je izvinjenje Dalaj Lame za SKANDALOZNO PONAŠANJE dovoljno?!

Za preko milion ljudi bila su uskraćena elementarna prava da žive dostojanstveno, kao ljudska bića, o nekom kolektivnom organizovanju teško se moglo i govoriti. Kao deo kineske propagande uvek su obeležavana objašnjenja da uspostavljanje novog društveno – političkog sistema u Lasi nakon razumljivog kratkotrajnog otpora reformama uopšte nije prošlo rđavo, ali je bilo tako.

Tokom prethodnih sedam decenija na Tibetu su sprovedene fundamentalne promene, nema više feudalizma, taj narod uživa politička, ekonomska, kulturna i socijalna prava kakva nije imao nikada u svojoj istoriji.

Pored toga, Tibetu je garantovana regionalna autonomija u okviru Kine, tibetanski je službeni jezik, a centralne vlasti poprilično čine da sprovedu plan o funkcionalnoj integraciji koja će intenzivirati komunikaciju i povećati međuetničko poverenje. U tu svrhu su izgrađene strateške saobraćajnice – pruge Lasa – Šigadze (od Lase se produžava južno ka Katmanduu i od 2027. godine bi trebalo da poveže Kinu sa Nepalom) i Lasa – Golmud (odatle je čvorište za Landžou, Peking, Čengdu, Čongking i Šangaj) koja je zvanično železnica na najvećoj nadmorskoj visini (prevoj Tangula nalazi se na 5.072 metra).

Treća pruga od Lase do Sečuana se i dalje gradi, planirano je bude puštena u funkciju za dve godine. Tibet više nije „izolovana visoravan“, što je uticalo na drastično povećavanje ekonomskog rasta i obima investicija (bruto društveni proizvod je za 20 godina porastao neverovatnih 20 puta). O dostupnosti zdravstvene zaštite i obrazovnih institucija ne treba mnogo trošiti reči, to je neuporedivo ne samo sa nekadašnjim prilikama na Tibetu, već i sa današnjim u brojnim azijskim zemljama (uključujući i one koje se graniče sa Tibetom).

Ovaj prostor (ili preciznije – prostranstvo) koji je veći od teritorija Švajcarske, Francuske, Španije i Portugalije zajedno (a pri tome ga naseljava svega oko 3 miliona ljudi) ima veliki strategijski značaj, između ostalog i što su na njemu izvorišta Jangcekjanga (Dugačke reke), Huanghoa (Žute reke), Mekonga, Inda, Bramaputre, Saluena. Sa ovog platoa napajaju se vodotokovi Ganga, Iravadija… Hidrografija (jugo)istočne Azije i Indijskog potkontinenta neraskidivo je povezana sa Tibetom.

Za SAD je tokom hladnoratovskog perioda to postalo i zgodno pitanje za „ograničavanje Kine“. Upotreba Dalaj Lame i njegovih sledbenika, među kojima su najveći broj predstavljali pripadnici elite čija se vrednost merila u zlatu, a koji bejahu silno motivisani da se iz egzila „bore protiv okupatora“ koristila je za utvrđivanje slike o totalitarizmu komunističkog režima koji je ostao represivan i prema „okeanu mudrosti“, „cenjenom osvajaču“, „velikom vođi“, „izvoru duhovnosti“, čoveku koji kao i nije imao volje ili želje da se angažuje oko političkih stvari, već samo da meditira.

Svako ko se usudio da ukaže na nešto drugačije označavan je za kineskog propagandistu. Ili za komunistu. Uz aktivnu američku podršku i bez kritike i stavovi Dalaj Lame su tokom vremena evoluirali. Kako je svojevremeno primetio Fidel Kastro, za Dalaj Lamu je rat u Vijetnam bio greška, onaj u Koreji „poluoslobodilački“, ali je zato Bušova intervencija u Avganistanu već nazvana „oslobodilačkom“.

Tadašnji kubanski lider je zato konstatovao: „poštujem pravo Dalaj Lame da veruje u šta god hoće, ali ja nisam dužan da verujem u Dalaj Lamu.

GROZOTA !Snimak koji ŠOKIRAO svet: Dalaj-lama se izvinio posle skandala sa dečakom! "Sisaj mi jezik" (VIDEO)

Jedan bizarni incident, koji je momentalno postao viralan, učinio je da se otvori „živa polemika“ o Tibetu, Kinezima i Amerikancima. Za razliku od nekih prethodnih vremena, kada se Nobelovom nagradom osiguravao legitimitet, a filmovima popularizovala tema, ovoga puta rasprava se odvijala nešto drugačijim tokom.

Valjda i zbog toga što sve manji broj pojedinaca koji imaju šta da kažu zazire od toga da ih etiketiraju kao kineske propagandiste ili komuniste.

Priča o Dalaj Lami je ovoga puta, u svetlu ukupnih dešavanja u međunarodnim odnosima, više obeležena kao još jedan u nizu slučajeva upotrebe religijskog u (geo)političke svrhe. I ništa više od toga. Pitanje je i koliko je ikada i bila više od toga!?

AUTOR: Dušan Proroković

SKINI APLIKACIJU