Janja Gačeša: Pismo sa Kosova ili opet na izbore
Autor: Glas javnosti
Predstojeći izbori na Kosovu i Metohiji će pokazati kako se običan narod oseća. Da li ih može zadovoljiti eventualna predstava Aljbina Kurtija sa primopredajom vlasti na severu, ili je većina shvatila da fizičko šikaniranje Srba ne donosi hleb i ne plaća račune
U prvoj polovini decembra konstituisaće se lokalne samouprave u ukupno 38 opština na Kosovu i Metohiji. Od tog broja 10 su sa većinskim srpskim življem, i konstitutivne sednice za njih devet zakazane su za peti decembar, dok će se opština Klokot, kao deseta, konstituisati nešto kasnije, jer se u toj opštini održao i drugi krug glasanja.
Sve oči su, opet, uprte u četiri opštine na severu pokrajine. Prvo, pretpostavlja se da primopredaja vlasti neće ići glatko, jer su trenutno u njima Albanci na čelu. Drugo, ako do nje i dođe bez većeg karambola, pitanje je kako će one funkcionisati sa Srbinom na čelu opštine i zaposlenim službenicima Albancima, koji su primljeni nakon što su Srbi napustili institucije pre tri godine?
Uz sve to, vanredni parlamentarni izbori za Privremene institucije u Prištini zakazani su za 28. decembar, i upravo taj deo Kosova i Metohije može biti odličan poligon za skupljanje glasova i jednih i drugih – Srba i Albanaca.
Naime, četiri opštine na severu su kec u rukavu Aljbina Kurtija da pred birače izađe sa činjenicom da je za vreme njegovog mandata sever Kosova i Metohije potpuno prešao pod kontrolu Prištine. Primopredaja vlasti Srpskoj listi, odnosno način na koji će se ona odvijati takođe ostavlja prostor za eventualno prikupljanje glasačkih poena.
Isto važi i za Srpsku listu. U takvim okolnostima njeni kandidati ne mogu drugačije biti predstavljeni nego kao jedini borci za prava Srba, oni koji ne odustaju od borbe za Kosovo i Metohiju u nemogućim uslovima, koje silom nameće režim Aljbina Kurtija.
Potpuno obespravljeni Srbi, običan narod, biraće najmanje zlo od onoga što će biti ponuđeno, i ta veza Srpske liste sa zvaničnim Beogradom biće presudna za većinu onih koji budu izašli da glasaju ali, verujte, sa velikom gorčinom u grudima.
Kolateralna šteta
Zna narod da su se sa selektivnim izlaskom iz institucija otvorila vrata Prištini da sever pokrajine skroji po svojoj meri. Da je tu bilo barem malo borbe za prava Srba i pravdu zar bi i dalje u Beogradu pričali o Briselskom i svim ostalim sporazumima kao osnovi svega na Kosovu i Metohiji?
Predizborna kampanja, ili bolje reći borba, vodiće se između samih Srba. Onih iza kojih stoji država Srbija i onih koji se etiketiraju kao „Kurtijevi Srbi“, poput Nenada Rašića i njegove partije, na primer. Podsetiću da su slična etiketiranja postojala i ranije poput „Tačijevi Srbi“.
Posle toliko godina većina nas i dalje ne vidi razliku između onih etiketiranih i oni koji ih tako nazivaju, jer svi sede u istom parlamentu samoproglašene države Kosovo. Premijer i predsednik su im isti, pa bili to Tači, Haradinaj, Rugova, Osmani, Čeku, Kurti ili neko sasvim deseti. Tu je i činjenica da je 10 poslaničkih mesta zagarantovano Srbima, pa glasalo 100 ili 100 hiljada Srba – svejedno je.
Tvorce ovog projekta pod imenom „država Kosovo“ ne zanima oko čega se Srbi kolju u institucijama vlasti u Prištini, ili u predizbornim kampanjama. I jedni i drugi daju njihovom projektu legitimitet, čine ga multietničkim, i to je sve što im treba.
Sada, što su na terenu rezultati skoro pa tragični – sa posebnim akcentom na povratak proteranih Srba i to kroz „ministarstvo“ na čijem čelu su isključivo Srbi gde, da tako kažem, po godini staža vode predstavnici Srpske liste u odnosu na pomenutog Rašića – njih to mnogo ne dotiče.
Ljudi zaduženi za projekat „država Kosovo“, čija je osnova sve ono što je suprotno zakonima na kojima počiva svet, najmanje će voditi računa o običnom čoveku i njegovim pravima. Oni to jednostavno zovu kolateralnom štetom. Zato nas posebno, ali posebno, vređa kada pripadnici te i takve „međunarodna zajednice“ izdaju saopštenje u kome izražavaju zabrinutost zbog ovoga ili onoga.
Kada su u pitanju Albanci, običan narod, što više vremena pod okupacijom odmiče, čini se da je njihovo nezadovoljstvo veće nego naše jer shvataju da su u ovom projektu, ipak, oni najveći gubitnici. Mi barem glasno kažemo da smo okupirani, a oni, iako to znaju, još uvek se ne usuđuju da javno priznaju.
Jedno je kada te neko okupira protiv tvoje volje, kada trpiš nepravdu i znaš da ti je nanosi neprijatelj, kada obespravljen čekaš slobodu. Drugo je kada uz slavlje okupatore dočekaš, i naknadno shvatiš da ti nisu slobodan čovek već da si iskorišćen, da te još iskorišćavaju ti na koje si cveće bacao i da, u stvari, živiš u strahu, jer ne znaš šta će biti sa tobom u bližoj budućnosti, ni gde ćeš ni šta ćeš, kada ti, grubo rečeno, istekne rok upotrebe. Činjenica je da se svaki projekat završi, pre ili kasnije.
Raspoloženje Albanaca
Pogledajte ih sada, skoro godinu dana imaju tzv. Vladu u tehničkom mandatu, veliku neslogu među sobom gde je posvađan svako sa svakim. Oni koji imaju moć da ih nateraju, ali bukvalno, da se za dva sata dogovore i formiraju institucije izražavaju, kao i kada smo mi, Srbi, u pitanju, zabrinutost – kao da nemaju interes da se njima bave ili im je to baš interes.
Kako god, mi svedočimo skoro pa opštem rasulu na svim nivoima, i sve ide preko leđa običnih Albanca. Trpimo mi, uz sve ostalo, i skupoću, ali to je nama vid borbe jer imamo cilj da što duže izdržimo, dok oni na sve to gledaju drugačijim očima i prilično su nervozni i razočarani.
Safet Grdžaliju, bivši predsednik tzv. Privredne komore Kosova, a prenosi KIM radio, kaže da nema ekonomskog rasta u „zemlji“ koja zavisi od uvoza, sa smanjenim izvozom, nedostatkom javno-privatnog dijaloga, nedostatkom stranih investicija i visokim troškovima energije koji guše proizvodni sektor.
„Kada čujete izjave kosovskih političara na međunarodnim konferencijama koji govore o ekonomskim dostignućima, onda pristup proučavanju ekonomije definitivno mora da se promeni. Ne mogu da verujem da neko ko poznaje azbuku ekonomije može da se složi da Kosovo ima ekonomski rast, a zavisi od uvoza i obara sve rekorde uvoza u 2025. godini….Odavde ljudi beže, i kaže se da je poslednjih godina otišlo više od 210 hiljada građana, uz činjenicu da je zvaničan podatak da u Nemačkoj živi i radi blizu 600 hiljada Kosovara – da li su to trendovi ekonomskog rasta koji se promovišu na raznim međunarodnim konferencijama“, zaključio je Grdžaliju.
Govorio je i o potrošačkoj korpi i kazao da ono što se nekada plaćalo 100 danas se plaća 300 evra, kao i da priče ovakvog tipa prolaze kod dijaspore i militanata. „Ako je ovo ekonomski rast, onda neka se stranka raduje, ali građanin Kosova je razočaran i kažnjen“, smatra Grdžaliju.
Slične kritike na račun vlasti mogu se čuti i od drugih analitičara, da ne pominjem bivše i sadašnje poslanike različitih partija. Ništa bolje, kada je ekonomija u pitanju, nisu prolazili ni Kurtijevi prethodnici. Opšte nezadovoljstvo ključa već neko vreme, jer ekonomija gotovo ne postoji.
Kakvo je raspoloženje kod običnih Albanaca možda su najbolje pokazali lokalni izbori i njihova izlaznost. Da ponovim još jednom da je Srpska lista ostvarila ovakvu pobedu u opštini Gračanica samo zahvaljujući niskoj izlaznosti albanskih birača. Nije ih, ovog puta, zanimalo što su se partije ujedinile na lokalu i pozvale da u opštini Gračanica naprave značajnu promenu kada je vlast u pitanju.
Nova kampanja
Poslednjih nekoliko godina Srbi u mestima gde su Albanci apsolutna većina izlaze 28. novembra i završavaju svoje poslove kao i svakog drugog dana. To je Dan zastave Albanije koji se ovde posebno slavi. Znali su ranijih godina da uoči praznika pucaju iz automata i pištolja, i ko zna još čega, da nigde iz kuća nismo izlazili. Sam dan praznika provodili su na ulicama i njima je bilo nemoguće proći, još da vide da si Srbin. Već sam pisala o tome kako poslednjih godina gotovo da nema američkih, britanskih, nemačkih zastava, već prednjače zastave Albanije, čak i u odnosu na tzv. zastavu Kosova.
Sada je ta zapadna euforija splasnula i sve liči kao teranje nekog inata, ali bilo je pojačano prisustvo KFOR-a i policije u popodnevnim satima u mestima gde su Srbi većina. Grupa Albanaca okupila se kod spomenika Milošu Obiliću u Gračanici mašući zastavama, slično je bilo i u severnom delu Kosovske Mitrovice, ali je to kratko trajalo – tek da naprave provokaciju. U Prištini je organizovano slavlje uz vatromet, kome je prethodila vožnja autima ulicama grada uz zvuke sirena.
Kada su u pitanju Albanci, običan narod, što više vremena pod okupacijom odmiče, čini se da je njihovo nezadovoljstvo veće nego naše
Mi smo to komentarisali rečima da će većina njih već sutradan uzeti korpu i otići u kupovinu, na primer, ili dobiti račun za utrošenu električnu energiju, i sigurno će prozvati u pogrdnom smislu baš one koji su im vatromet organizovali i izveli ih na ulice da slave. Sve je na Kosovu i Metohiji ove jeseni mnogo skuplje u odnosu na prošlu godinu, i zato veći deo njih nije ni izašao da slavi.
Na primer, 28. novembra u Lipljanu je Srbinu koji vozi auto sa beogradskim registarskim tablicama na semaforu grupa dečaka dobacivala „škije, škije“ – pogrdan naziv za Srbe – pokazujuću na tablice, a samo 100 metara dalje nešto stariji momci Albanci su u perionici isti taj auto oprali bez ikakvih problema.
Ovo ne znači da smo slobodni, odnosno da više nismo na oprezu, već samo da smo procenili situaciju i da im novac treba više od svega što se vezuje za nacionalno. Običan Albanac gleda da preživi i prehrani porodicu, eventualno skupi novac za odlazak u inostranstvo i o tome otvoreno pričaju, otuda naša sloboda.
Međutim, sve češće, više nego ranijih godina, na ulicama viđamo pripadnike KFOR-a sa, ponoviću, akcentom na Britance – a malo je reći da njih uopšte ne volimo. To nam je opomena da je ovo i dalje bure baruta, mesto koje njegovim tvorcima i dalje može da posluži. Odatle dolazi opasnost, Albanci su samo njihovo oruđe.
Predstojeći izbori će pokazati po broju izlaznosti kako se običan narod oseća i kakve promene žele. Da li ih može zadovoljiti eventualna predstava Aljbina Kurtija sa primopredajom vlasti na severu pokrajine u smislu da to doručkuju i ručaju, ili je većina njih konačno počela da shvata da fizičko šikaniranje Srba ne donosi hleb na sto, niti plaća račune?
Na predstojećim izborima rame uz rame sa Ramušem Haradinajem, koji je kandidat za premijera Alijanse za budućnost Kosova, na listi za poslanika nalazi se i Agim Čeku, koji poslednjih godina nije bio aktivan u politici. Da li je karta opozicije vraćanje u politiku bivših vođa terorističke Oslobodilačke vojske Kosova?
Vremena je malo i baš se pitamo šta će još partije ponuditi biračima u tako kratkoj kampanji? Fakat je da je situacija u kojoj se Albanci sa svojom „državom“ nalaze prilično teška, posebno sa neslavnom sagom formiranja tzv. Vlade od februara 2025. kada su održani poslednji parlamentarni izbori.
Kako god da se okrene, ništa se ovde ne može sa sigurnošću tvrditi. I dalje ne znamo šta donosi dan a šta noć, jer ovo je takav projekat. Na stolu velikih igrača „država Kosovo“ je samo jedna figura, i oni je pomeraju ili ruše – kako zahteva njihov interes.
Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice
Glas javnosti/Novi Standard
Stavovi izrečeni u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti
SKINI APLIKACIJU
