GORDANA KANGRGA MIKULIĆ: Da li smo saučesnici paklenih dela?
Autor: Glas javnosti
Interesantna vest ovih dana je da je testiran nacionalni alarm 4. oktobra u SAD, ali je istog dana testiran i nacionalni alarm u Ruskoj Federaciji u svih 11 vremenskih zona, pa stoga bi i ostale države između mogle da što pre provedu takav test.
SAD su u državama Evropske Unije rasporedile 150 nuklearnih bojevih glava zvanično, a gotovo na samom početku Specijalne operacije u Ukrajini Nemačka je bila upozorena da će već pri pokušaju otvaranja silosa za lansiranje nuklearnih projektila upravo Nemačka i druge NATO zemlje biti smesta gađane. Vratimo li se za momenat na situaciju na kraj drugog svetskog rata primetićemo da je neko vreme bila aktuelna sasvim drugačija karta na Balkanu, ali i na toj karti Srbija je bila ucrtana bez Kosova i Metohije i Vojvodine.
Doduše ta karta je bila u posebnoj relaciji sa pozicijom Komunističke partije Grčke, pa se prostor srpskih zemalja redefinisao u odnosu na poziciju komunističkih ideologa na balkanskim prostorima. Ovih dana, nadalje, Turska preuzima komandu nad KFOR snagama na Kosovu i Metohiji i da li je upravo ovaj momenat uvod u zadovoljenje turskih interesa u poslednje vreme širom turskog geopolitičkog interesa i da li će se taj interes lako konsolidovati ili će biti nezasit kao što je to uvek bio u istoriji.
Odgovornost međunarodne zajednice
Rezolucija 1244 je još uvek važeća Rezolucija Saveta bezbednosti i ako je iole međunarodnog pravnog digniteta, onda međunarodne mirovne snage na Kosovu i Metohiji nikako ne bi mogle biti preko noći oružane invazivne snage NATOa niti mogu biti istovremeno mirovne snage i podržavati okupacione akcije. Pa, ako se ne provodi odredba Rezolucije 1244 za povratak srpskih snaga na Kosovu i Metohiji po specijalnom angažmanu veleizdajnika tzv. predsednika Srbije koji većinom nekonkretnim mantranjem u istupima u UN i na zapadnim medijima ne traži zaštitu srpskog naroda ovom odredbom Rezolucije 1244, onda udruživanje mirovnih snaga i bezbedonosnih snaga tzv. države Kosovo u akcijama protiv srpskog naroda je pre svega ne samo međunarodno pravno nego i kriminalno gaženje Rezolucije 1244.
Dakle, ova Rezolucija je i sačinjena zbog pre svega zaštite prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kako onda odjednom srpski narod postaje terorista na sopstvenoj zemlji, a međunarodna zajednica ne inzistira na stabilizaciji stanja na Kosovu i Metohiji upravo u okviru važećeg mirovnog dokumenta i njegovim odredbama i to čak u određenom smislu i ne ovisi o političkom delovanju cirkusanta u liku tzv. predsednika Srbije, to je deo principjelnosti međunarodne zajednice ili bar pojedinih članova Saveta bezbednosti. Dakle, nezaobilazna je odgovornost međunarodne zajednice za stanje progona srpskog naroda za vekovnih ognjišta na Kosovu i Metohiji.
No, pođimo za još nekim kretanjima pod upravljanjem međunarodnih foruma kao što je Svetski ekonomski forum i Svetska zdrastvena organizacija koji se na otvorenom planu o depopulaciji u zadnje vreme bave upravo normalizacijom ovog procesa kako to oni kažu …cilj je da ljudi prigrle depopulaciju i diktaturu kao manje zlo… Sad naravno pitanje u odnosu na koje stanje u svetu bi takva normalizacija bila normalna i manje zlo. Pa naravno, u odnosu na neviđenu svetsku katastrofu različitih oblika i razmera i deo je plana privikavanja na užasna stradanja kojem smo definitivno na tragu, odnosno to je plan da u uslovima teških katastrofa vođenih globalističkim elitama izostane sastradavanje u nacionalnim zajednicama. Ta krajnja tačka kad u uslovima najtežih događaja narodno preživljavanje se ostvari kroz čin ispomoći i milosrđa jedni drugima ruši globalističke snove da od ljudi naprave divlje životinje i predstavlja definiciju čoveka i naroda u najdubljem momentu iskušenja.
Potčinjavanje globalističkoj kontroli
Nezaobilazni faktor ovog agresivnog globalističkog progona najrazličitijim akcijama depopulacije je borba za hranu. Za sada se ta borba odnosi na dobavljanje osnovnih životnih namirnica u najteže ugrožene zemlje sveta i u tom smislu mora se navesti da je rast izvoza žitarica iz Ruske Federacije porastao za 55% u odnosu na prošlu godinu u 33 zemlje sveta u odnosu na 26 zemalja u 2022. godini. Da je stanje katastrofalno vidi se i po događajima u razvijenim delovima sveta, npr. u SAD su učestale pljačke trgovina, u skladištima radnike pri izlasku sa posla svlače do veša zbog krađe, u Kanadi rade narodne kuhinje čak i za studente. Kao doprinos uništenju hrane odvija se brutalna kontaminacija hrane sa laboratorijski razvijenim namirnicama svih vrsta od mesa do umjetnih jaja, plastičnog pirinča itd. Na sve ovo treba dodati trend prodaje sopstvenog mesa, kao i strašne produktivne procese u tom smislu u mnogim lancima brze hrane širom sveta. Dodajmo na sve i nečuven trend u jednoj modnoj kući gde se odeća, obuća i galanertija izrađaju od ljudske kože. Dakle, pravo pitanje da li ćemo se udaljiti od reklamiranih trendova zbog nebrojenih globalističkih monstruoznih upliva ili ćemo biti saučesnici paklenih dela?
Naravno, ni ovo nije dovoljno u borbi protiv čovečanstava nego je u okviru Svetskog ekonomskog foruma i UN naređeno svetskim vladama da pripreme racionalizaciju vode i da snabdevanje vodom nije više deo ljudskih prava ili kako jedna od govornica na forumu uz užasan osmeh kaže da bi uskraćivanje ovog prava čoveku veoma brzo privolelo veliki broj ljudi podčinjavanju globalističkoj kontroli. Definitivno upravljanje snabdevanjem vodom nije tako novo u istoriji terora nad čovekom, ali javna retorika da bi terorom gladi i posebno žeđi moglo značajno da se utiče na depopulacijski proces i na kontrolu nad čovečanstvom predstavlja jedinstveni iskorak u svetskoj istoriji bezumlja i siguran okvir za buduće surove građanske sukobe u borbi za navedene resurse.
Pitamo se opet, za šta služe nove četiri biolaboratorije otvorene u Srbiji, zašto je biodiverzitet u Srbiji tako interesantan najvećim korporacijama? Jednostavno nije teško pogoditi, na prostoru očuvanih starih semenskih i drugih biljnih i životinjskih vrsta potrebno je genetski modifikovati, prosto genetski kontaminirati to ogormno bogastvo koje su sačuvali i uzgojili naši preci na planu genetskog opšteg upliva na ove prostore a i šire imajući u vidu veoma stari narodni genetski potencijal koji je autohtoni srpski narod posedovao hiljadama godina. Suprostavljanje ovim tzv. naprednim tehnologijama biolaboratorija kojima je imperativni cilj zatiranje biodiverziteta trebao bi biti jedan od najznačajnijih ciljeva borbe za opstanak.
Opet posmatrajući sav kontekst napada na srpski narod, ne možemo se ne zapitati kako smo mi kao istorijski narod došli u ovakvu situaciju da budemo plen globalističkog monstruma preko kompradora kojima baš ništa nije sveto. Definitivno devastacija društveno političkog prostora je svakako posledica dugih decenija komunističkog terora, pa zatim NATO napada i bombardovanja kao i „demokratskih“ izdaja koje su zajedno sa globalističkim napadom u poslednjim godinama u okviru zdrastvene krize otele energetske kapacitete srpskom narodu. Ali zaista, pitanje je kako se na čelu institucija nađu u kontinuitetu ličnosti koje se u periodu obavljanja državnih funkcija pokažu kao obični tatovi i beskurpulozni izdajnici. Nedvosmisleno u uslovima okupacije takav razvoj događaja i posebno političkih tendencija nije tako teško razumeti, ali jeste činjenicu zašto veliki deo naroda bukvalno naseda, najčešće zbog pre svega medijskih obmana, na propagandu o ličnostima koje, kasnije se ispostavi, najbrutalnije gaze interese srpskog naroda.
Razapeto narodno državotvorno iskustvo
Teror nad nekim narodom obično se odrazi na sve elemente društvenih odnosa i degradaciju narodnog kohezivnog iskustva i to je nesumnjiva činjenica, ali da li mi kao narod u nečemu izuzetno grešimo, što bi zbog stanja u kojem se nalazimo, također, proilazila kao nesumnjiva konstatacija. Pitanje je – Šta je to što uzrokuje ovakvu dezorjetisanost i nedostatak organizovanosti u svim sferama problema koje trpi ovaj narod? Definitivno, odgovor bi bio – Odsustvo poverenja – koje je okupator i veleizdajnici tako brižljivo odnegovali. Toliko nadanja i borbe koje je srpski nacionalni korpus uložio i borbi protiv globalističke nemani, daleko više od svih naroda sveta prozrokovao je zamor koji je najprirodnija posledica te neravnopravne borbe. Svejedno, i dalje smo u stanju kao nigde u svetu da izađemo na ulicu u protest protiv režima u broju od više stotina hiljada okupljenih i to u letnjim mesecima i u toku nekoliko nedelja. Taj procenat izlaska pobunjenih građana u odnosu na broj stanovnika je nesrazmeran ni jednoj drugoj zemlji i narodu. Pa šta su to onda uspeli kroz duge decenije razaranja srpskih interesa najgorim metodama?
Dakle, uspeli su da izgubimo kriterije, kriterije koje su imali naši preci, uspeli su da nas odvoje od spasonosnog života u Crkvi, uspeli su zbog toga da nametnu u SPC, koja je vekovima čuvala narodne interese, ekumeniste koji razaraju bezceno nasleđe SPC, uspeli su da bukvalno razapnu narodno državotvorno iskustvo koje se vekovima gradilo i mi zaparavo počinjemo sa samog dna istinske potlačenosti. Da li bi, kako to omladina kaže, neki od ovih „pilićara na vlasti“ mogli stati pred lice onog Srbina sa najpoznatije slike Solunca iz drugog svetskog rata, da li bi mogao stati neko od njih pred one gorostase borbe pre više od 200 godina, da li bi mogli stati pred blagorodne Nemanjiće najviđenijih plemićkih osobina onog doba? Upravo razlozi zašto bi ih ti naši preci sa prezirom pogledali upravo trebaju biti razlozi zašto ih i mi nikad nismo trebali razmotriti ni za jedan posao, a kamoli državničku funkciju. I konačno ključno – Zašto naša generacija tako greši? Pa zato što se nikad ne pitamo ni pojedinačno, ni grupno, ni u pokretima, ni u organizacijama gde smo pogrešili. Danas su najbrojnije konstatacije o tome da je neko bio u pravu i koliko je bio u pravu, ali gotovo nijedne konstatacije i priznanja da neko nije bio u pravu priznate pred svima kao doprinos sagledavanju grešaka i sabornom konkretizovanju kriterija koji su saobrazni našim prečasnim i istinski velikim precima i njihovim besmrtnim delima.
Previše nas skupo koštaju lopovi, secikese i veleizdajnici, ali najskuplje je upravo takve smatrati najboljim delom sopstvenog naroda, to ima cenu koju gledamo. Nama je upravo potrebno da sagledamo sopstvene greške, sopstvene promašaje i da ukazujući na te iznimno važne momente proputimo put iz ovog nebivalog stanja. Zato okupljajmo se, predlog je da krovna organizacija ima naziv „Savez protiv veleizdaje“ kao norma opstanka, te pozivam sve pokrete, organizacije i pojedince da se jave na kontakt na sajtu www.suprof.org da bismo kroz okupljanje formirali snage koje će da se suprostave delovanju političke kaste izdajnika kao najneophodniji korak u organizovanju ka golom opstanku u ova preteška vremena. I naravno pomenimo i grupu građana koja u više od 1030 dana traži izlaz i svedoči vremenu.
„Srpski narod je gorostas borbe za slobodu u svetskim razmerama, tako će i ostati!“
Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike, inicijator sam i organizator Sabora Univezitetskih Profesora u okviru kojeg ste svedoci mnogih izlaganja naših cenjenih profesora i doktora nauka petkom u prostorijama Ćirilice.
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
