Vojvoda Mando zajedno sa svojom borbenom jedinicom dao je nemjerljiv doprinos za slobodu Republike Srpske. Za ratne zasluge odlikovan je Ordenom Miloša Obilića. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Dvorovima kod Bijeljine, mnogi tvrde pod nerazjašnjenim okolnostima.
Rođen je u selu Donje Zabrđe kod Ugljevika 1963. godine. Bio je predsednik Boračke organizacije Republike Srpske. Poginuo je 2002. godine u saobraćajnoj nesreći (39 godina). Za sobom je ostavio suprugu Ljiljanu, kćerku Božanu i sina Dušana.
Pre rata je bio strastveni ljubitelj fudbala i igrao u lokalnom klubu „Majevica“ iz Zabrđa. Njegove kvalitete tada primećuje i dosta poznatiji „FK Rudar“ iz Ugljevika. Inače, vojvoda Maksimović je bio i veliki navijač Crvene zvezde.
Po otpočinjanju ratnih dejstava u Hrvatskoj, kao dobrovoljac odlazi u Knin 26. septembra 1991. godine i postaje borac Prve benkovačke brigade. Istakavši se svojom hrabrošću tokom borbi za Knin i Benkovac, dobija unapređenje u komandira čete. U rodni kraj se vraća poslije devet meseci, kada Muslimani napadaju Ugljevik. Osvojio je relej Stolice na Majevici, 10. aprila 1992. godine, a potom formira elitnu borbenu grupu „Obilići“. Posle nekog vremena Mandina jedinica za brza dejstva preimenuje se u „Lavove sa Majevice“. Jedinica je u svom sastavu imala i do 600 boraca.
Lavovi sa Majevice“ imali su 52 poginula i 180 ranjenih boraca.
Jedinica obilazi i mnoga druga bojišta sem Majevičkog. Istakla se u oslobađanju koridora, tačnije u borbama za Brčko, borbama na Ozrenu i mnogim drugim.
Za svoje boračke zasluge, 13. maja 1993. Mitar Maksimović je proglašen za vojvodu od strane Vojislava Šešelja.
Mando je, između ostalog, odlikovan i Ordenom Miloša Obilića.
Bio je predsednik Skupštine opštine Ugljevik i predsednik Boračke organizacije Republike Srpske. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 27. decembra 2002. godine, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima. Na petogodišnjicu smrti mu je podignuta spomen-bista u centru Ugljevika.
17 min
27 min