OVAKO JE VOJA TANKOSIĆ, ČETNIČKI VOJVODA GOVORIO O KiM: Odakle ti pravo da poklanjaš ono što sam ja u krvi oslobodio (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Vojislav Voja Tankosić, poznat kao Vojvoda Tankosić, je bio major srpske vojske, četnički vojvoda, jedan od osnivača Crne Ruke i učesnik najvažnijih istorijskih događaja u Srbiji, od Majskoga prevrata 1903. do Sarajevskoga atentata. Njegove reči o svetoj srpskoj zemlji Kosovu i Metohiji i danas su aktuelne.
Nosilac je Zlatnog vojničkog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima.
Krajem XIX veka na teritoriji Raške, Kosova i Metohije i Makedonije bio je učestao teror Turaka i Arbanasa prema srpskom i bugarskom stanovništvu. Paljenja sela, silovanja, ubijanja čitavih porodica postala su gotovo svakodnevica. Narod se spontano organizovao u čete, po ugledu na nekadašnje hajduke, ali u borbama nisu imali značajnijih uspeha. Vođe srpskih četa često su se obraćale Beogradu za pomoć, ali je ona izostajala sve do 1903. godine kada počinje organizovana četnička akcija.
Da pregovori sa Albancima kroz vekove nisu strani Srbima, svedoči anegdota o Vojislavu Tankosiću, srpskom vojskovođi, koji je na najlukaviji način odneo pobedu u pregovorima sa najmoćnijim Albancem tog vremena.
U pregovorima 1911. Voja Tankosić odneo je nedvosmislenu pobedu, pa se ponosno slikao ispred kuće albanskog vojskovođe sa kojim je pregovarao.
Pre sukoba sa Turskom i početka konačnog oslobođenja srpske teritorije od dugogodišnje okupacije pomenute države, Srbiji je veoma bilo bitno da se Albanci ne mešaju u sukobe i dodatno otežavaju borbu našim jedinicama. S toga je Srpska vlada poslala svoje najistaknutije oficire da pregovaraju o uzdržanosti Albanaca prilikom rata Srbije i Turske. Čak je i Apis dolazio, tražeći besu od Ise Boljetinca.
On je inače bio tada najmoćniji Albanac, bio je najuvaženiji vojskovođa koji je imao i najveći uticaj u celom albanskom narodu. Iako se Apis vratio u Beograd sa obećanjem pomenutog albanskog prvaka, niko u vladi i vojsci nije verovao Arbanasima i njihovoj reči.
Zbog toga je vojvoda Tankosić samoinicijativno odlučio da preuzme stvari u svoj ruke. On je sam otišao do Boljetinca i ponizio ga tako što mu je oteo oba sina! Voja ih je zatim prebacio u Kuršumliju, gde ih je držao kao taoce sve dok se rat nije završio uz poruku da im životi zavise od toga da li će reč njihovog oca biti ispunjena ili neće. Albanci se naravno nisu mešali u sukobe, a njihov glavni vojskovođa je bio primoran da održi svoju besu.
Zahvaljujući ratnim uspesima stekao je veliku popularnost u Beogradu toliko da su se štampale razglednice sa njegovim likom ili sa slikom njegove čete. Živeo je boemskim životom, voleo je piće i žene, ali se nikada nije ženio govoreći da je „venčan za Srbiju“. Proganjao je kradljivce i korumpirane političare prema kojima se ponašao kao prema svojim neprijateljima.[9]
Komandovao je četom u bici na Velikoj Hoči, nkon toga nastupilo je zatišje zbog srpsko-bugarske carinske unije sklopljene 6. jula 1905, pa je Tankosić povučen u Srbiju, gde je bio odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde.
On, koji je prolio krv za Kosovo i Metohiju, izgovorio je reči o svetoj srpskoj zemlji koje su i danas aktuelne: "Odakle ti pravo da poklanjaš ono što sam ja u krvi oslobodio, odakle ti pravo da pljuješ na žrtve onih koje sam ja predvodio Nisam ja Kosovo Srbiji vratio da bi ti danas njime trgovao, nisam ja sa smrću drugovao da bi me ti danas platio.
Na Merdarama je istorija pisana da tebe danas opomene, da je srpska granica krvlju ispisana i da ne može doći do njene promene.
Kosovo je moga naroda suština, najponosnija i najbolnija srpska istina, najveća svetinja srpskoga roda, srpsko Kosovo je srpska sloboda. Od Turaka sam ga oslobodio ja, Vojislav Tankosić, četnički vojvoda"
SKINI APLIKACIJU
