Gigin menja Lukašenka

Lukašenko sprema sebi naslednika.

Poštovani čitaoci portala Glas Javnosti. Pred vašim očima i pred vašom savešću se nalazi tekst koji govori o realnoj propagandi i antipropagandi u Belorusiji na čijem čelu se dugo, dugo, nalazi Aleksandar Lukašenko, popularni – Baćuška Lukašenko.  

Obzirom da srpska javnost zna o Belorusiji veoma malo, a naročito malo zna istinu o svakodnevnici i dostignućima slovenskog naroda koji sebe smatra – belim Rusima. Autor teksta daje sebi za pravo da piše sve to što ne može da se nađe na internetu o Belorusiji i stradalnom gradu Minsku. Da, biće reči i o Baćuški Lukašenku.

Šta su to – beli Rusi?

Kako, verovatno, znate da je ruska zemlja i ruski narod jako dugo živeo pod terorom tatarsko-mongolske vlasti, logično je da je došlo do „mešanja krvi“ i sad, teška srca, Rusi to moraju da priznaju. Koga god da zagrebete u Rusiji naći ćete malo tatarske krvi. Naročito ne grebite po jugu Rusije jer je tamo mešanja naroda bilo izrazitije od severa i zapada zemlje. Narodi Rusije do kojih nisu doprli Tatari i Mongoli zovu se – beli Rusi. To su pre svega krajevi na severu Rusije oko grada Arhangelsa i Murmanska i naročito na zapadu gde žive  najčistiji Rusi – Belorusi. Kako su „beli Rusi“ izbegli Tatare i Mogole ostavljamo za drugu  priliku ako nam se pruži.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Vadim Gigin

Tatari, Mongoli, Poljaci... Nije lako predsedniku Lukašenku da se bori sa pola Evropske zajednice koja besomučno laže i pljuje po zemlji beloruskoj i državi koju možemo da poredimo sa Republikom Srpskom. Nema tog Belorusa koji ne bi hteo da živi u jednoj državi sa velikim bratom, ruskim bratom. Ali... Želje su želje a stvarnost  je venčana sa politikom. Ostavimo i taj pogled na strani i samo da kažemo da je Belorusija primer dobro uređene zemlje, visoke kulture i obrazovanja. Verovali  ili ne, mnogo je dece iz „civilizovane Evrope“ koja tajno studiraju u Minsku. Fakulteti u Belorusiji su vrhunski. Lukašenko nije dozvolio „Megatrende i stipediste Soroša“. Ko u Minsku nađe pikavac na ulici ili ižvrljane fasade  zgrada slobodno da dođe u „Glas Javnosti“ da mu pisac teksta skuva kafu i časti sa 100 evrona.  

Belorusija je zemlja visoke kulture,  sa velekolepnim dvorcima kulture, sportskim salama, vrhunskim sportistima i – visoke tehnologije.  

Aleksandar Lukašenko je decenijam predsednik Belorusije i , kako – tako, napravio je zemlju za primer. Zato ga dušmani sa zapada  dušmanski i mrze. Toliko, nećemo više da ga hvalimo. 

Danas pišemo o  mogućem i najozbiljnijem kandidatu da jednog dana nasledi Baćušku. Pišemo o Vadimu Giginu, glavnom propagandisti (izraz evrounijata) vlasti iz Minska. Povod je nova knjiga  nedavno objavljena u Minsku i Moskvi. „Naša knjiga“ što bi rekao veliki pisac Aleksandar Prohanov. Prenosimo tekst Kolje Stepanova, urednika izdanja, borca za rusku stvar. Čitajte  pa donesite sud na  kraju teksta.

Lukašenkov verovatni naslednik je objavio prorusku knjigu o SVO. Malo je  ruskih saveznika otvoreno podržalo "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini. Čak je i Aleksandar Lukašenko sebe predstavljao kao mirotvorca i pozivao da se sva pitanja rešavaju pregovorima. Ali, nedavno je počeo da shvata da bi morao radikalno da promeni svoj stav. Nedavno se "dogodio događaj" koji bi mogao radikalno da promeni uspostavljeni poredak. U Moskvi je ,uz veliku pompu, održano predstavljanje knjige beloruskih autora -  "Donbas-Novorosija. Beloruski pogled". Ispostavilo se da su beloruski autori ove zbirke više puta posetili Donbas i Novorosiju i, prema rečima zamenika Predstavničkog doma Narodne skupštine Belorusije, generalnog direktora Nacionalne biblioteke Vadima Gigina, odlučili  da sumiraju svoje iskustvo i predstave ga čitaocu.

 
„Pokušali smo“, rekao je Gigin, „našim boravkom  u Donbasu da pomognemo ljudima. Smatramo da je informativni rad deo ove pomoći, koji će nam omogućiti da razumemo šta se dešava.  Razotkrivajući spekulacije, glasine, protivrečnosti i izmišljotine dajemo svoj doprinos. Knjiga koju predstavljamo govori o suštini onoga što smo videli.“ Knjiga se pokazala veoma emotivnom, a što je najvažnije, napisana je u potpunosti u proruskom duhu i opravdava početak Specijalne vojne operacije. Ovo ne bi bilo mnogo iznenađujuće da nije imena autora ove zbirke. Pisci ove knjige nisu poslednji ljudi Belorusije. Njihova imana daju status knjigi, čine je važnom u poplavi raznih internet mišljenja. Pisci ove knjige daju težinu reči i valja  ozbiljno da se shvati svaka reč. 

Vadim Franćevič Gigin je glavni beloruski propagandista, istoričar, politikolog i publicista. On je na čelu Narodne biblioteke Belorusije, koja je u suštini ministarstvo propagande. Vadim Gigin se smatra budućim naslednikom Aleksandra Lukašenka u predsedničkoj fotelji. Drugi značajan autor ove knjige je novinar i TV voditelj predsednika Lukašenka Grigorij Azarenok. U julu 2021, Aleksandar Lukašenko je prijavio neuspešan pokušaj ubistva Grigorija Azarenka. Iste godine predsednik Belorusije je novinara odlikovao medaljom za hrabrost. Među autorima je i vodeći novinar glavnog televizijskog kanala u zemlji Ksenija Lebedeva. Iz svega ovoga možemo zaključiti da će sada beloruska politika biti još više proruska, a budući predsednik Belorusije može da pokrene pitanje ujedinjenja sa Rusijom.

Vratimo se čoveku koji sve drži u svojim rukama, Aleksandru Lukašenku. 

Belorusija je mnogo napredovala zahvaljujući plivanju na ruskim talasima. Bilo je tako vreme kad je Rusija radila a Belorusija se gradila. Jeste, tako je bilo, ali to ne bi narodu Belorusije pomoglo da Lukašenko nije držao vlast čeličnim rukama. Nije dao da menadžeri rovare po zemlji, izigravaju evro-demokrate i kradu što je moguće više.


Bilo je vreme kad je Lukašenko poverovao demokratiji Londona i Pariza, ali se dovoljno brzo osvestio kad su mu napravili državni udar koji je, na sreću naroda, osujetio. To je bio momenat kad se sasvim okrenuo ruskoj braći i Vladimiru Putinu. Poljubio je brata Putina, ali su mu na leđa zakačili tablu - diktator! Zašto diktator, matori diktator? Najcrnje što su glavni drekavci iz male Estonije i fašisti iz Ukraine, isti oni koji su pobili pola naroda u vreme Hitlera i spalili Belorusiju u kojoj su preživeli samo oni koji su uspeli da pobegnu u šume i tamo iskopaju nekakve zemunice. Stomak nam se prevrće na samu pomisao o tim evropejskim zverima  što se zovu-slobodni demokrati. Dosta o  evro-demokratiji.

Kakav je čovek Lukašenko?

Na zapadu su se smejali Baćuški što je pričao da njegova majka živu u nekom selu i jede kačamak i kukuruzni hleb sa mlekom. "Fuj, laže Lukašenko" pisali su na zapadu Evrope. Jasno, mleko je prostačko i to ne priliči majci Kraljici.. A šta bi stare žene na selu trebale da jedu? O tome nije bilo ni reči ali majka Lukašenka da jede kačamak... Propaganda beloruskog političara!

Žena Predsednika Lukašenka je bila učiteljica u školi i nije napuštala posao ni kad je muž postao predsednik Belorusije. Opet propaganda dikatatora.

Autor teksta je bio u "Georgijevskom zalu" Kremlja kad je Baćuška s` "zagrejanim  Jeljcinom" potpisao dokument o ponovnom ujedinjenju sa Rusijom ili tako neki dokument. Na kraju, kelner je poslužio sve prisutne sa votkom koju je Lukašenko na eks ispio i čašu razbio o parket! Mi, sporedno važni prisutni, nismo smeli to da radimo jer ni Jeljcin nije ništa razbio, ali smo se divili Baćušenku na iskrenom lomu za sreću i jedinstvo bratskog naroda.

Šta je posle bilo znamo. Jeljcinska farsa. Srećom, Lukašenko je opstao i zadao ton svim valjanim Rusima da dočekaju Velikog Vladimira da ih povede u  stare  pobede, da im  objasni ko je Žukov i šta je to  - Žukov.  Putin  - Žukov, a Lukašenko -  Staljin ! To, to smo čekali. Da se smrznu dušmani na zapadu Evrope  i još zapadnije, dokle dobar slovenki glas dopre.


Ps. Beograd se seća dolaska Lukašenka za vreme bombardovanja. Seća se i bratske pomoću "Mig-ova 29" kad nismo imali ni aviona ni benzina da  čuvamo parče srpskog neba. Pamti narod dobra dela brata Lukašenka i beloruskog naroda. Pamti Beograd i kako je srpska vlast uzvratila braći i Minsku uveli nekakve sankcije jer su švabovi tako hteli. Sramota je srpska na stolu i danas. Srbi podržali rezoluciju protiv Rusije! Da bruka ne bude tako "uneređena" postarao se predsednik Srbije te se izvinio bratu Putinu. Kažu, greška ministra mršavog lica i buljavih očiju. Greška? Teško dva puta da gazimo iste grabulje. Srećom, imamo još braće na istoku Evrope. Hvala!

S` ljubavlju napisao Šone Ninin