Ovaj kalendar štampalo je Udruženje sveštenika Crne Gore, koje je tadašnja Udba osnovala 1945. godine. Na naslovnoj strani, na samom vrhu, je parola: „Smrt fašizmu, sloboda narodu”. Ispod toga stilizovani krst, a ispod naslova je velika crvena petokraka.
IZVOR: ustupljena fotografija / "Titov crkveni kalendar"
Autori kalendara nisu ispustili priliku da vernike s prvih strana dočekaju fotografije Staljina i Tita. Posebnu ulogu u izdavanju kalendara nove, crvene religije odigrao je pop Đorđe Kalezić, prvi predsednik vladine Komisije za verska pitanja u Crnoj Gori.
„Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, slično kao i u drugim krajevima tadašnje Jugoslavije, nije uništavana samo spolja – komunističkim i drugim zločinima – već je podrivana i iznutra. Komunisti su uspeli da zavrbuju nekoliko sveštenika, a nekoliko ih je stalo na stranu crnogorskih separatista”, kaže za „Politiku” Donko Rakočević.
„U cetinjskoj Bogosloviji komunisti su tokom rata uspeli da stvore veoma jaku skojevsku organizaciju. Od oko 140 bogoslova čak 80 su bili simpatizeri SKOJ-a. Većina njih je otišla u partizane, neki su izginuli, drugi su se istakli u proganjanju crkve i visoko su se uspeli u komunističko-državnoj hijerarhiji. Veselin Bulatović, jedan iz te generacije cetinjskih bogoslova, bio je ministar unutrašnjih poslova Crne Gore i poznati golootočki mučitelj”, dodaje Rakočević.
Naš sagovornik podseća da su u „komunističkim redovima bili raspop Blažo Marković, Boško Popović, Simo S. Radunović, prota Jagoš Simonović (u prvo vreme arhijerejski namesnik u Kolašinu, docnije Titov pukovnik), Leontije Marković (ostroški arhimandrit), raspop Jovo Radović (verski referent u pokrajinskoj komunističkoj vladi za Crnu Goru) i još neki”.
„Među izdajnike u crkvenoj kući spada i Udruženje sveštenika Crne Gore, koje je Udba osnovala 1945. godine, a prvi predsednik mu je bio pop Petar Kapičić. Uz pomoć udruženja, vlast je osudila mitropolita Arsenija Bradvarevića, pomogla pri rušenju crkve na Lovćenu i u drugim sličnim poslovima”, kaže Rakočević.
Istoričari su zabeležili, a o tome svedoče i dokumenta iz ondašnje crnogorske Udbe, kao i zapisi sveštenika, da je crnogorska milicija u crnim dugim kožnim mantilima, čizmama do ispod kolena dobro potkovanim pločicama koje su odžvanjale cetinjskim ulicama i sokacima podgoričke Stare varoši noću upadala u svešteničke kuće „i crkvene objekte i sa pištoljem na slepoočnici vodila sveštenike na upis u udruženje”.
Ko nije hteo, znalo se – batine do iznemoglosti, a za neke i metak u čelo. Kako je govorio jedan od sledbenika „sina svih naroda i narodnosti”, vere nije u krstu već u petokraki, jer: „Zar ne vidite, bog vas zgromio, da se krst rascvetao u crvenu petokraku?”
Autor: Novica Đurić