DUŠAN PROROKOVIĆ: Turska pred sudbinskom odlukom
Autor: Glas javnosti
Slučaj je hteo da se sudbonosni izbori odigraju na 100. godišnjicu osnivanja Republike. Kao i pre jednog veka, pred Turcima je ponovo izbor koji će se odraziti na živote narednih generacija
Svojevremeno, kada je pisao prvu verziju čuvenog rada o sukobu civilizacija, Semjuel Hantington je iznad teritorije Turske nacrtao veliki upitnik.
Nije američki teoretičar imao dilemu gde svrstati Tursku, njoj je prema ovom teorijskom obrascu mesto u islamskom bloku, ali jeste se zapitao: kako to učiniti, a da ponuđeni okvir ostane konzistentan i ubedljiv!?
Jer, po mnogo čemu, ova zemlja se razlikovala od drugih muslimanskih država. Razlike su, naposletku, toliko značajne da bi se Turska mogla svrstati i u neku novu, zasebnu civilizaciju!
Sa jedne strane, od brojnih komšija, bilo iranskih (persijskih) ili arapskih Turke dele mnoge stvari (jezik, tradicija, različita tumačenja istorijskih dešavanja, složeni bilateralni odnosi u postotomanskom razdoblju, međusobno sukobljenje aspiracije, na kraju krajeva tu je i članstvo u NATO i „evropska“ ili „zapadna“ dimenzija turske politike), pa usled toga „religijska bliskost“ u određenim situacijama ima tek „drugorazredni značaj“.
Sa druge strane, zbog „istorijske dubine“, geografskog položaja, političke važnosti i narastajuće moći Turska je (p)ostala nezaobilazan akter u islamskom svetu oko koga se „vrtelo“ dosta toga.
Uticaj na Evropu i Evroaziju
I ne samo u islamskom svetu. Kako postoji „evropska“ ili „zapadna“ dimenzija turske politike, tako postoji i „turski“ ili „neoosmanistički“ vektor uticaja na oblikovanje političkih procesa u Evropi. Ili još tačnije – u zapadnoj Evroaziji.
Dakle, uopšte nije slučajno što se Turska našla među članicama G 20. Posmatrajući potencijale moći – ekonomske, vojne i političke, ona tu i pripada.
To je devetnaesta najveća ekonomija na svetu, sedamnaesta najmnogoljudnija zemlja, deseta najopremljenija armija (iako su ova poređenja na „klimavim nogama“, treba podvući i da se redovno prave), dvanaesta po značaju turistička destinacija, saobraćajno raskršće i logističko čvorište, sada sve važniji faktor na polju energetske bezbednosti… Usled svega toga, od (ne)stabilnosti Turske zavisi i čitav niz stvari, ne samo u njenom užem okruženju, već i kada se govori o kontinentalnoj bezbednosti. A da li će Turska ostati stabilna ili postati nestabilna, u velikoj meri opredeliće predstojeći izbori.
Mešanje u izborni proces
Za zapadne polittehnologe izbori su prilika da se utiče na spoljnopolitičku orijentaciju države. Naravno, preko grubog mešanja u izborni proces i indukovanja poraza Tajipa Redžepa Erdogana. Erdoganova Turska ne samo da nije ispratila ili podržala antiruske mere i sankcije SAD i EU, već je sa Moskvom uspela da dogovori sasvim nove vidove saradnje i obostrano korisnih bilateralnih odnosa.
Otuda i pojava Turske kao sve važnijeg faktora na „energetskoj mapi“. Erdogan odavno „smeta“ mnogima u Vašingtonu i Briselu, a dešavanja poslednjih godinu dana samo su ih učvrstila u tom stavu. Lista problema za aktuelnog predsednika, međutim, ne završava se na ovome niti je njegova briga vezana isključivo za marifetluke eksternih centara moći koji bi da mu „dođu glave“ i pošalju ga u penziju.
Turska se suočava sa krupnim izazovima, među kojima je kontinualna inflacija verovatno i najveći. Iz meseca u mesec kupovna moć građana opada. Prošle godine rast cena u stanogradnji iznosio je oko 80 posto, dok su prehrambeni proizvodi poskupeli za vrtoglavih 75 posto.
Erdoganov protikandidat, Kemal Kiličdaroglu kampanju je počeo iz svoje kuhinje, držeći glavicu crnog luka u ruci. Sa eksplozijom cena hrane za deo građana i crni luk postaje preskup. U jednom istraživanju „nezavisnih eksperata“, koje ipak treba uzeti sa velikom rezervom, čak se navodi da je stvarna stopa inflacije 2022. godine iznosila 135.55 posto.
Viša cena kvadrata nije povezana isključivo sa realnim poskupljenjem građevinskog materijala i inflatornim kretanjima, već i sa pritiskom na tržište i povećanom tražnjom. Naime, ogroman broj stranaca, Arapa iz bliskoistočnih zemalja, ali i državljana Rusije i Ukrajine, prethodne godine je investirao u turske nekretnine što je uzrokovalo da domaćem stanovništvu kupovina stana postane nemoguća misija. Valjda se zato od opozicije moglo čuti u predizbornoj kampanji da je nužno ograničiti prodaju nekretnina strancima.
Na ovaj trend nadovezale su se posledice razornog zemljotresa što je krizu dodatno produbilo. Ipak, i pored toga što ovakve okolnosti donose glavnini ujedinjene opozicije najveću šansu za pobedu na izborima u poslednjih 20 godina, nije uopšte izvesno da će se tako nešto i odigrati.
Šta kažu istraživanja
Neizvesnost je toliko velika, da i istraživači javnog mnjenja iznose procene sa velikim odstupanjima: Erdoganu „daju“ 42 – 51%, a Kiličdaroglu je „težak“ od 43 – 50%.
Muharem Indže, donekle i moralni pobednik predsedničkih izbora 2018. godine (kada je završio drugi osvojivši preko 30 posto glasova uz neverovatno visoku izlaznost) ostaje daleko treći sa skromnih 4 – 6%, što je očigledna „kazna“ birača koji mu zameraju neulazak u jedinstven opozicioni blok. Inače, kada je reč o Erdoganu, na tim prethodnim izborima istraživači javnog mnjenja su mu prognoizirali oko 48% u prvom krugu, što je bilo za 4% manje od ostvarenog rezultat.
Rejting Erdogana jeste redovno potcenjivan u istraživanjima i prethodnih godina, što u postojećim uslovima nije naivna stvar. Danas nisu isti uslovi kao i ranije. Jer, na primer, ako Erdogan danas osvoji 51% u prvom krugu, verovatnoća da bude optužen za izbornu krađu jeste realno velika. Šta i kako sledi nakon te optužbe pitanja su na koja trenutno nema odgovora!?
Inače, do „rastegljivih“ procena je i pre pet godina došlo zbog velikog kontigenta neopredeljenih, koji je danas još veći nego onomad. Od toga kako će se opredeliti na dan izbora ti milioni još uvek neopredeljenih zavisi i konačan ishod. Kako predsedničkih, tako i parlamentarnih izbora. A neopredeljenih je toliko između ostalog i zbog poprilično „bledih poruka“ opozicije.
Dok Erdogan izlazak iz krize vidi kroz intenziviranje strateških projekata i novih državnih ulaganja koja mogu pokrenuti ekonomiju (indirektno – čak i MMF ovu strategiju ne anticipira kao lošu pošto je prognozirao da će i pored svega turski doprinos rastu globalne ekonomije do 2028. godine iznositi 2,1 posto), njegovi protivnici govore o aranžmanima sa međunarodnim finansijskim institucijama (što je eufemizam za Svetsku banku i MMF) i merama štednje. Ukoliko se zna kakav imidž prati te međunarodne finansijske institucije koje još mogu „prodavati cigle“ samo po nekim Srbijama i Moldavijama, ali i ne tako davno iskustvo koje je Turska imala sa njima, onda je jasno da se sa predlogom promašilo.
Može se pokazati i kako se promašilo sa (jedinstvenim) protivkandidatom, predsednikom „republikanaca“ i faktički već deceniju i po liderom opozicije, koji jeste iskusan i ozbiljan političar, ali koji u predsedničkoj kampanji jednostavno ne deluje harizmatično, a pored toga je i stariji od Erdogana. Kiličdaroglu ima 75 godina! I pored toga što je u očiglednom problemu, reklo bi se da Erdogan ipak uspeva da nametne „tempo kampanje“ i predstavi to kao sopstvenu prednost.
Jubilej i izbori
U svakom slučaju, posmatrajući iz ugla izbornih rezultata i postizbornih dešavanja iznad Turske se ocrtava veliki upitnik. Ne samo zbog neizvesnih predsedničkih izbora, nego i zbog još neizvesnije raspodele mandata u novom sazivu parlamenta, sa kompleksnim koalicionim odnosima unutar dva najveća bloka i trećom – levičarskom listom koja će, izvesno je „preskočiti“ sniženi izborni prag od 7 posto i takođe biti zastupljena u skupštini.
Takođe, puno toga zavisi i od izbornog dana, prihvatanja i priznavanja rezultata i legitimiteta izabranih. Čak ni relativno jasna pobeda jednog kandidata nije garancija da će se održati stabilnost, ako mu protivnik tu pobedu ospori.
Od (ne)stabilnosti Turske zavisi čitav niz stvari, povezan sa regionalim pitanjima na Bliskom istoku, u srednjoazijskom i balkanskom prostoru, kontinetalnom (evropskom) bezbednosti, kao i u ukupnim međunarodnim odnosima. Zato mnogo zavisi i od predstojećih izbora. Toliko mnogo da je teško i pretpostaviti kuda će „proces krenuti“ nakon njih.
Slučaj je hteo da se ti sudbonosni izbori odigraju u godini kada se obeležava jubilej – vek od osnivanja republike.
Kao i pre sto godina, pred Turcima je važan izbor. Toliko važan da će se odraziti na život i svakodnevicu narednih generacija.
SKINI APLIKACIJU
