DRAGOLJUB PETROVIĆ: Bošnjaci su STALNO opterećeni Srbima i Memorandumima! To je sarajevski mrak
Autor: Glas javnosti
Priče koje iz sarajevskoga mraka Denis i Bisera šire o tome da SANU nema drugih poslova nego da „piše Memorandume“ znak je da je bošnjačka pamet beznadežno osmuđena i da do nje ne dopire ništa od onoga što se u normalnoj ljudskoj komunikaciji može označiti kao normalno: SANU je dosad objavila jedan takav dokument i njega ni Denis ni Bisera nisu nikad ni otvorili, a kamoli bilo šta iz njega začital
Zato im ovde vredi preneti njegovu suštinu, s nadom da će se makar nešto od toga probiti do one sužene svesti iz koje se razaznaje jedino buncanje o „umnožavanju takvih dokumenata“.
SANU je, rekosmo, objavila jedan takav dokument i u njemu je rečeno ono što ni Denis ni Bisera nisu čuli: da ustaški zločini (u Jasenovcu i drugde), uz pomoć muslimanskih koljača kao „hrvatskog cvijeća“, nisu obavljeni do kraja i da će biti nastavljeni po merama koje budu određivali Tuđman, Alija, arbanaški koljači i njihovi poslednji, zajednički, komunistički nalogodavci.
Komunisti su 1945. Srbe u Hrvatskoj i BiH ostavili pod vlašću onih koji su ih pre toga klali četiri godine, s nalogom da taj posao nastave „u tišini“ tokom sledećih decenija, a da ga od 1991. produže jednako otvoreno kao i pedeset godina ranije.
I tako se dogodilo da je u „BiH Federaciji“ 1995. ostalo 40.000 Srba (četiri godine ranije bilo ih je preko pola miliona, a četiri decenije pre toga tamo nije bilo drugoga naroda osim Srba niti drugoga jezika osim srpskoga). Da će se to događati u Bosni i Hrvatskoj, autori Memoranduma su precizno naveli (nisu, istina, mislili o tome da će Alija tamo dovesti mudžahedine i da će njih i Denis i Bisera i sad negovati po selima u kojima su poklali Srbe pa se mirno uselili u njihove kuće). I pokazali da ni u ovom današnjem (kao ni u onom davnašnjem) „bošnjačkom karakazanu“ nema mesta ni za šta drugo osim za zlo i mržnju.
Ni hrvatska ni bošnjačka koljačka pamet, dakle, nema potrebe da se „povtorava“: ona je okvalifikovana u onom jedinom Memorandumu i Denis i Bisera nemaju potrebe da traže ni drugi ni deveti: tamo gde oni stižu može se čuti jedino bošnjačka reč.
Poslednja ljudska od njihovih istovernika čula se u Baljvinama.
A za svu ovu priču, ne znam zašto, učinio mi se zanimljivim i jedan neobičan podatak: Neprofitna međunarodna organizacija »Prodžekt implisit«, koja je, „u saradnji sa čuvenim i najstarijim američkim univerzitetom Harvard iz savezne države Masačusets, između 2002. i 2015. godine, sprovela istraživanje o rasizmu u Evropi anketirajući čak 288.076 belaca sa Starog kontinenta.
I ovih dana saopštila: »Rezultatima se ponajviše mogu pohvaliti Island i Srbija«“. Mislim da se tim nalazima može, pre svega, hvaliti Srbija budući da su Islanđanima najbliži susedi miroljubivi Eskimi i polarni medvedi, a Srbi se našli pored („bivših Srba“) Hrvata i Bošnjaka, a potom pored Bugara, Grka, Turaka, Šiptara, Mađara, Austrijanaca, Nemaca, Talijana – kojima su srpske glave uvek bi[va]le najjevtinije, pa potom pored Amerikanaca, Engleza, Francuza i ostalih „evrounijatskih nepomenika“ koji su Srbiju, pod krilima „Milosrdnog anđela“, nedavno uspešno obogaćivali osiromašenim uranijumom.
I samo u prošlom veku proredili Srbe makar za polovinu njihovoga sadašnjeg broja. Uz svesrdnu podršku Bakira, Munire, Denisa, Bisere i njihove proverene koljačke svite. Predvođene Alijom, Jukom, Cacom, Ejupom.
I opisane u onom jed(i)nom Memorandumu.
Izmedju sna i jave
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
