DRAGIŠA PETROVIĆ: Jedan scenario za dve laži – Markale i Račak!
Autor: Glas javnosti
U Račku su pronađene desetine ljudi s prerezanim grkljanima. To je težak zločin Srba nad albanskim civilima.
Račak je bio druge Markale. U zapadnim medijima koji su bar hteli da budu malo objektivniji od ostalih događaj u Račku je u naslovima nazvan: „Jedan scenario za sve laži”
Ovih dana stigle su reakcije EU i SAD na izjavu srpskog ministra koji je s punim pravom rekao da je slučaj „Račak” isfabrikovan radi bombardovanja Srbije i da su „ruke Vilijama Vokera okrvavljene do lakata”. Samo pojašnjenje: Voker je bio agent CIA, preobučen u „civila” s funkcijom šefa Verifikacione misije OEBS-a na Kosmetu. Svoje krvave tragove ostavio je u Panami, Kolumbiji, Salvadoru… svuda gde je trebalo srušiti legalno izabranu vlast koja nije po „ukusu” SAD.
Račak je bio druge Markale. U zapadnim medijima koji su bar hteli da budu malo objektivniji od ostalih događaj u Račku je u naslovima nazvan: „Jedan scenario za sve laži”.
Akcija MUP-a Srbije protiv terorista OVK zbog ubistva jednog policajca organizovana je uz obaveštavanje OEBS-a, pa ju je pratio i Vokerov zamenik, američki oficir Dervenkijevič. Prema svedočenju izveštača AP-a i grupe drugih inostranih novinara, Voker je ne trepnuvši odmah rekao: „Ovako kako sam ja video zločin, ne oklevam da ga opišem kao masakr, niti oklevam da kažem da su srpske vladine snage bezbednosti odgovorne”. Izgovorio je to u 10.15 sati. Novinar AP-a dalje piše: „Uozbiljio je svoje rošavo lice i beskrupulozno prošetao jednim usekom, gazeći po telima 45 ubijenih pripadnika OVK, razbacanim na sve strane i nameštenim za stvaranje ’slike užasa’ o navodnom masakru nad civilima koje su počinili Srbi. Dva sata kasnije Voker je rekao novinarima u Prištini da srpski zločini moraju biti kažnjeni. Dozvolio je ovog puta da pres-konferenciji prisustvuju i srpski izveštači. U Račak nije hteo da ih vodi. Voker je takvu naredbu lično izdao.” Ovaj izveštač primećuje i da je Voker na terenu, gazeći preko leševa, neprestano razgovarao satelitskim telefonom. Novinari su zabeležili njegove reči: „U redu”, „Dogovoreno”, „Dići ću svet na noge”…
Istražnom sudiji Okružnog suda u Prištini Danici Marinković bilo je zabranjeno da ode na lice mesta. Štaviše, američki oficir Dervenkijevič joj je pretio, da bi na kraju, unevši joj se u lice, rekao: „Završićeš u Hagu, za to ću se lično založiti.” Sudija Marinković je bila hrabra i uporna, profesionalac, ušla je tek posle dva dana pod puščanom paljbom terorista OVK i utvrdila da nije reč ni o kakvim civilima, već o vojnicima, koji su ispod civilnih kaputa imali sve što su oblačili pripadnici OVK.
Od prve reči Vilijama Vokera podignuta je hajka. „Njujork tajms” je, međutim, namerno ili nenamerno, pisao da je Olbrajtova na zatvorenom sastanku pre 15. januara najavila da će se „nešto dogoditi na Kosovu što je veoma važno za našu stvar i to očekujem za dan–dva”. Hvalila je tom prilikom Vokera. A Bil Klinton je rekao: „Treba da zapamtimo ono što se desilo u Račku. Nevini ljudi, žene i deca odvedeni su iz svojih domova u jarugu, prisiljeni da kleknu u prašinu i pokošeni paljbom.” Nemački šef diplomatije iz stranke Zelenih Joška Fišer rekao je: „Masakr u Račku je presudan za naš napad na zločinačku Srbiju.” Madlen Olbrajt je u intervjuu za Si-En-En izgovorila neistine: „U Račku su pronađene desetine ljudi s prerezanim grkljanima. To je težak zločin Srba nad albanskim civilima. Moramo da pokrenemo intervenciju.”
Jakna Vilijama Vokera, istaknuta kao eksponat u muzeju Kosova u Prištini.
Tri dana kasnije, novinar „Vašington posta” Barton Gelmen konstatovao je u komentaru na drugoj strani novina: „Račak je transformisao zapadnu politiku prema Balkanu na način na koji pojedinačan događaj retko može da utiče.”
Helen Ranta, finski patolog, izjavila je 17. januara 2004. nemačkom listu „Berliner cajtung” da je Voker odigrao ključnu ulogu u tvrdnji da se dogodio masakr što, tvrdi Ranta, nije bilo tačno. „Na mene je vršio pritisak najpre nemački ambasador, a ja sam morala prvi izveštaj da podnesem na uvid Vokeru, koji nije bio njime oduševljen. Polomio je od besa olovku i njome me je gađao.” U filmu „Kraj – osuđeni na progonstvo” rekla da se u Račku nije dogodio „masakr civila”, već su tela pripadala borcima OVK. To je ponovila i u autobiografskoj knjizi. Zapisala je da je na pres-konferencija 17. marta 1999. bila izložena snažnom pritisku nemačkog ambasadora u Beogradu Grubera, iako se nadala da će je on zaštititi. Voker je rekao: „Država Srbija je ubila nedužne albanske seljane.” Novinari su to prihvatili. „Nekoliko dana kasnije otpočeli su vazdušni napadi na Srbiju”, zaključuje Helen Ranta u autobiografiji.
Istražni sudija Marinković svedočila je u Hagu. Račak je izbačen iz optužnice protiv Miloševića. Nikada više tokom suđenja nije pomenut. Nekoliko godina kasnije, NATO je antiterorističku akciju srpske policije uvrstio u svoj „Udžbenik za specijalce” kao „primer efikasnosti specijalnih jedinica u borbi protiv terorista”.
Dragiša Petrović,
novinar i publicista, Kragujevac
BONUS VIDEO: OPASAN INTERVJU DOKTORA ŽUJOVIĆA: DRŽAVA NAM SE RUŠI! (VIDEO)
SKINI APLIKACIJU
.png)
