Glas Javnosti

DR VELJKO ĐURIĆ: Drašković je ponovo našao novog gazdu u liku Vučića i pokušava da mu verno služi

Lični stav
Autor: Glas javnosti

Slobodan Spasojević, nekadašnji visoki rukovodilac Sekretarijata unutrašnjih poslova Srbije, 6. oktobra 2021. godine u intervjuu internetskoj televiziji Slavija.info, ispričao je mnogo činjenica o radu Službe državne bezbednosti (SDB) u godinama neposredno pred rat u ondašnjoj Jugoslaviji.

Naveo je nekoliko primera obrade i korišćenja kriminalaca, ali i uglednih ličnosti u posebnim operacijama. Za jednog ondašnjeg kriminalca, u ratu komandanta posebne paravojne formacije, kazao je da ga je Služba „stvorila i ugasila“. Drugi primer govori o saradnji sa jednim uglednim akademikom, koji i dan-danas slovi u javnosti kao veliki srpski nacionalista.

Spasojević je pomenuo i Đorđa Božovića Gišku i izdvojio ga od svih ostalih zbog srčanosti, poštenja i hrabrosti. A Božović je u početku bio veliki privrženik i sledbenik Vuka Draškovića, kasnije i komandant Srpske garde, formacije koja je nastala u okviru Srpskog pokreta obnove, a danas je u legendi.

Vuk Drašković je "ušao" u politiku romanom "Nož" jer je njegov sadržaj - romansirana priča o ustaškim zverstvima u Xercegovini 1941. godine - "zapalio" srpsku omladinu pa je znatan deo postao zainteresovan za noviju srpsku istoriju. Teško je dokazati kako je Služba (DB) usmeravala Draškovića - postoje indicije o upotrebi. U tom kontekstu moguće je posmatrati Draškovićev intervju u božićnom broju 1988. godine šabačkog mesečnika "Glas Crkve" na 18 strana formata A5! Drašković je intervju završio rečima o Kosovu kao "srpskom Jerusalimu".

Sledeće, 1989. godine Draškovićev intervju u zagrebačkom časopisu „Start“, objavljenom na pet-šest strana, bio je ilustrovan fotografijama od kojih ga jedna „poredi“ sa Isusom Xristom u reci Jordanu!

Potom je počelo uvođenje višestranačja u Srbiji.

Da bi sve bilo pod kontrolom, Služba je na Badnje veče 1990. godine u Novoj Pazovi odradila veliku operaciju usmeravanja probuđene omladine. Uskoro su se na jednom mestu našli anonimni Mirko Jović i poznati Vuk Drašković i Vojislav Šešelj. Pokušaj objedinjavanja je propao jer je procenjeno da ga Služba neće moći kontrolisati. Politički razlaz kumova Draškovića i Šešelja odigran je u restoranu „Roleks“ u Zemunu. Da je i taj razlaz bio pripremljen potvrđuje i zapisnik koji je nešto kasnije objavio Šešelj u svojim novinama „Velika Srbija“. Čitaocima ostavljam na volju da zaključe ko je snimao pomenuti sastanak! (Uzgred, da pomenem da je i potpisnik ovog teksta bio jedan od prisutnik inicijatora stvaranja političkog pokreta i da je tom prilikom shvatio zabludu i prevaru i otišao iz "politike")

Drašković je shvatao da srpstvo treba buditi na ratnim stradanjima, pa je 1991. godine posetio Memorijalni centar Jasenovac.

U godinama građanskog rata u Jugoslaviji Drašković se nije odveć pojavljivao, uskoro je dobio i svoj deo političke vlasti u Beogradu. Tih godina pomagao je na razne načine prijatelje i saradnike, često uz naknadu posebne vrste.

Drašković se nije svrstao uz najveće protivnike Slobodana Miloševića i nije bio u vlasti posle 5. oktobra 2000. godine. Ponovo je vraćen 2006. godine po preporukama stranaca sa Zapada. Tom prilikom dobio je, ni manje ni više, nego mesto ministra inostranih poslova.“

Mada već godinama na „lik i delo“ polako pada prašina, Drašković poželi da ukaže da nije politički mrtav pa se u raznim formama oglasi.

U međuvremenu je njegov SPO nestao sa scene. Izuzetak je jedan aforističar na listi Aleksandra Vučića, kao nekakav Draškovićeva veza. Nedavno je Drašković gostovao kod Bošnjaka u Sarajevskim medijima pa je svojim raznoraznim tvrdnjama samo pojačao odijum protiv sebe među onima koji ga znaju od početka karijere.

To samourušavanje i ono malo ugleda i značaja u zbivanjima u poslednjih tri decenije krunisao je ovih dana. Naime, on je otišao u goste političkom preletaču i ljubitelju dobre kapljice, diplomati u pokušaju, neshvaćenom piscu…, Svetislavu Basari na nekakvu televiziju "Kurir“.

Iz zdravstvenih razloga nisam gledao razgovor, pročitao sam pažljivo tekst u prevrtljivom "Kuriru" objavljen 21. februara 2022. godine. Mada je "bombastičan" naslov "Otkrio tajnu" na prvi pogled nagovestio nešto novo, sadržaj je pokazao da je reč o nečemu sasvim drugom!

U nastojanjima Aleksandra Vučića da dovede rimskog episkopa ("papu“) u Srbiju kako bi sebe predstavio kao prvog predsednika koji je učinio to blagodetno prokletstvo Srbima, oni koji ga usmeravaju i podučavaju ponašanju, shvatili su da bi to trebalo malčice podgrejati u javnosti. Teško je dokazati da li je u tom projektu pomenuo Vuka Draškovića ili ne, nije ni bitno.



Bitan je sadržaj nekoliko rečenica koje je on izgovorio:

- Bio sam u Rimu 1994. godine kao lider anti-Miloševićeve opozicije. Tamo me je primio italijanski ministar spoljnih poslova. U hotel u kom sam odseo došao je monsinjor Palja u ime pape s pismom. (Karol) Vojtila je bio papa. Vojtila je mene tada zamolio da pomognem da utičem na patrijarha Pavla da prihvati posetu pape Beogradu. Papa je nudio da zajednička liturgija bude po pravoslavnom običaju u crkvi koju naš patrijarh odabere. Uz malu sugestiju da to bude crkvica kod hrama Svetog Save. Drugo je bilo da će doći u pratnji svetskih medija, elitnih i udarnih, da će na platou ispred hrama Svetog Save kleknuti i poljubiti zemlju na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save i zamoliti da se ukinu sankcije Srbiji i srpskom narodu…

U nastavku Drašković tvrdi da je patrijarh Pavle odbio predlog izgovarajući se pravilom broj 10 Prvog vaseljenskog sabora, održanog 325. godine u Nikeji i predsedavanjem cara Konstantina Velikog, a koji glasi: Ko se udruži s jeretikom - jeretik je sam! Patrijarh je dobro poznavao kanone to jest pravila da bi kazao takve reči. On je znao da pomenuti kanon glasi:

- Od onih, koji su pali, ako su neki postavljeni bili, ili po neznanju, ili sa znanjem dotičnih, koji su ih postavili, ovo ipak ne slabi ničim Crkveno pravilo, jer kad se to dozna, oni bivaju svrgnuti.

Sada je red da sačinim kratku analizu napred navedenih Draškovićevih reči. Smatram da kao poznavalac novije istorije Srpske pravoslavne crkve, kojoj sam posvetio više od tri decenije to mogu, a znam i pravoslavnu dogmatiku.

Vićenco Palja je dve poslednje decenije 20. veka bio običan župnik u jednom delu Rima što ukazuje na njegov status u vatikanskoj hijerarhiji. Draškovićeva tvrdnja o sastanku sa Paljom mogla bi se proveriti jer je on dostupan na društvenim mrežama. Ako i prihvatimo tvrdnju da su se sreli kao tačnu, onda se moramo zapitati da li je moguće da papa nudi dolazak u Beograd u jednom pismu i to ličnosti koja tada u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne uživa bogzna kakav uticaj? Teško!

Poseban komentar zaslužuje i imenovanje papino: Vojtila! Valjda, papa Jovan Pavle II?

Ako prihvatimo i tu tvrdnju kao tačnu, ostaju sporni detalji ponude. Na primer, tvrdnja o zajedničkoj liturgiji! Svaki pravoslavni Srbin dobro zna da u istoriji hrišćanstva od raskola 1054. godine nije bilo slučaja da pravoslavni i rimokatolički sveštenik zajedno služe liturgiju. Očito da je Drašković nešto pomešao - rimokatolici služe mise!

Pomešao je u korišćenju termina "mala crkvica" i "hram" jer on izgleda ne zna da je to sinonim jednog pojma. Tvrdnja da je patrijarh Pavle odbio ponudu zbog kanona je odveć providna i pokazuje da Drašković slabo poznaje istočno pravoslavlje i njegovu organizaciju. Jer on ne zna da među pravoslavnim crkvama postoji komunikacija i zajedništvo kada je u pitanju odnos sa Vatikanom. Srpska pravoslavna crkva je mala da bi mogla o dolasku rimskog episkopa da odluči sama!

Drašković je pokazao neznanje i iz istorije kada pominje Vračar kao mesto spaljivanja Savinih moštiju: još uvek je sporno mesto gde je ložena vatra - Vračar (Englezovac) ili Crveni krst!

Na kraju mi se nameće zaključak o još jednoj Draškovićevoj zabludi. Reč je o navodnoj želji papinoj da zamoli svetske moćnike da ukinu sankcije. Zar Drašković zaboravlja vodeću ulogu Vatikana u rasturanju Jugoslavije kroz građanski rat? Uostalom, ako je rimski episkop ponudio molbu za ukidanje sankcija, ostaje pitanje što to nije uradio pre uvođenja!

I da zaključim: Vuk Drašković je ponovo našao novog gazdu, patrona i mecenu u liku Aleksandra Vučića i pokušava da mu verno služi na način kao što je svoju službu započeo u kabinetu Mike Špiljaka pre pola veka! I da je tačna tvrdnja o ponudi i odgovoru patrijarha Pavla, Drašković (i njegovi) bi morao jednom za svagda da zapamti reči koje je naš pokoji patrijarh na slične ponude dao odgovor: Dobro nam ne došao!

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 
 

HOROSKOP