DEBAKL DRUŠTVENJAKA U SANU
Autor: Glas javnosti
Ako je suditi po rezlutlatima upravo završenih izbora u SANU, gordom posrtanju ove nekada najprestižnije akademske institucije kao da nema kraja, bar kada je reč o kadrovskoj politici nekih odeljenja, a pre svega Odeljenja društvenih nauka SANU.
Ovo najmanje odeljenje SANU u kojem sveukupne društvene nauke u Srbiji predstavljaju pet-šest osoba, vrlo različitog stepena prepoznatljivosti u domenu naučnih rezultata, a koje su pritom žestoko međusobno sukobljene, doživelo je na izbornoj skupštini SANU pravi debakl budući da niko od kandidata ovog odeljenja nije dobio dovoljan broj glasova da bi ušao u SANU.
Razlog za šamar koji je SANU udarila ovom odeljenju nije samo činjenica da niko od predloženih nije bio neko sa izvanrednim naučnim rezultatima i velikim javnim ugledom, kako bi trebalo da bude kad se postaje akademik, već je očigledno u pitanju svojevrsni demarš velike većine članova SANU upućen ovom odeljenju čiji su im skandali i konstantno veoma problematična kadrovska politika dosadili.
Otuda neizbor novih članova u Odeljenju društvenih nauka nije samo izraz sumnje u vrednost predloženih kandidata već je ujedno i nepoverenje takoreći celokupne SANU u objektivnosti predloga koje je ovo odeljenje poslalo Skupštini SANU. Odista, kada se analizira sled događaja koji je prethodio ovom teškom debaklu društvenjaka u SANU, lako se da uočiti niz nedoslednosti u izbornim radnjama ovog odeljenja. Reč je pre svega o ignorisanju konkursa za prijem novih članova koji je raspisala sama SANU. Doduše, i ranije je ovo odeljenje u svojoj izbornoj praksi zaobilazilo na razne načine proceduru i principe izbora SANU, ali to se radilo na relativno prikriven način. Ovoga puta je pak osiljenost rukovodstva i većine članova tog odeljenja potpuno otvoreno došla do izražaja.
Naprosto, Odeljenje društvenih nauka se ponašalo kao da javni poziv SANU za prijem novih članova ne postoji ili bar da on ne obavezuje ovo odeljenje na njegovo poštovanje. Jednostavno, par članova ovog mikroodeljenja je predložilo svoje kandidate, a sve koji su se prijavili sa strane, verujući pozivu SANU kao ozbiljan i častan, jednostavno su ignorisali, a nisu se libili i da neke kandidate odvraćaju. Iako je i na pretpošlim i prošlim izborima učinjena zapravo ista stvar kada poslata zapečaćena dokumentacija kandidata nije bila ni otvarana, a kamoli razmatrana, što je prouzrokovalo veliki skandal u javnosti budući da su se obmanuti i poniženi kandidati uverili u to kada su preuzimali dokumentaciju koju su bili poslali, ovoga puta Odeljenje društvenih nauka je otišlo korak dalje u svojoj drskosti time što nikoga od kandidata sa strane nije htelo ni da razmatra. To onda otvara pitanje čemu služi javni poziv SANU i zašto on važi za sva druga odeljenja SANU a ne i za Odeljenje društvenih nauka.
Kada se na sve to dodaju i pokušaji vrha akademije da se "pomogne" ovom neslavnom odeljenju koji su se svodili na sve otvorenije pokušaje da se proguraju "politički podobni" kandidati u to odeljenje, makar oni bili lekari ili inženjeri, a u čemu se delimično uspevalo, jasno je da je časna većina u SANU izgubila strpljenje i to sa pravom jer sramota koju proizvodi jedno, ma koje odeljenje je ujedno i sramota cele SANU. Ostaje otvoreno pitanje da li će neko zbog svega skarednog što se desilo podneti ostavku, što je logično kad izostanu rezultati, ili je možda došlo vreme za pripajanje ovog odeljenja nekom srodnom gde bi po zakonu mnošta preovladala zdrava većina.
Možda je za početak ipak najcelishodnije vratiti staro, bezrazložno ukinuto pravilo koje je omogućavalo da predlog tri četiri člana SANU bez obzira na stavodeljenja, čime se uveliko sprečava samovolja klanova koji vladaju u nekim odeljenjima, čime su se otklanjale i moguće nelogičnosti i nepravde pri izboru članova.
(Autor je dr Milan Jovanović, profesor univerziteta u penziji/Politika)
SKINI APLIKACIJU
