Da li je pogibija Prigožina oslabila Rusiju?

Kontroverzni oligarh i nesporni rodoljub

Sa kolektivnog zapada, što uvijenije – što otvorenije, razglasi se unisona optužba da iza incidenta stoji Putin

Od političkog sukoba koji je nastao između rukovodstva Rusije i rukovodstva Vagnera, bez dileme, izvlači korist kolektivni zapad i njihovi vazali i poltroni

Tvrđenje Zelenskog — da ukrajinska strana nije imala učešća u ovome je istinito. Učestvovali su njegovi vlasnici, tajne službe anglosaksonskih država

IDENTIFIKOVANO PRIGOŽINOVO TELO, ZVANIČNO! Vođa Vagnera poginuo u padu aviona u Tverskoj oblasti

Jevgenij Viktorovič Prigožin, ruski oligarh, osnivač i vođa trenutno najsposobnije privatne vojske na planeti, Privatne vojne kompanije – Grupe Vagner, poginuo je zajedno sa devet putnika i članova posade u padu privatnog mlaznog aviona, 23. avgusta.

Avion je nakon poletanja iz Moskve za Sankt Peterburg naglo počeo da gubi visinu i za svega nekoliko desetina sekundi pao sa visine od oko devet kilometara, bez preživelih.

Zvanični ruski organi započeli su istragu i tek juče zvanično je potvrđeno da su svi članovi posade i putnici poginuli, potvrđen im je identitet, a dalja istraga utvrdiće detalje nesreće ili atentata.

Geneza

Prigožin je pre dva meseca poveo kontroverznu pobunu koja se završila dogovorom, a zahvaljujući posredovanju predsednika Belorusije, Aleksandra Lukašenka. Ali, moglo je i drukčije, mogao je da izbije ozbiljan sukob između dve ruske frakcije. Srećom nije, no ostao je gorak ukus nesreće kako zbog pogibije vojnih pilota koji su tad stradali, tako i zbog generalnog utiska da odnosi između Privatne vojne kompanije Vagner i ruskog Generalštaba, ili barem najuticajnih ljudi u tom Generalštabu nisu dobri.

Javnost nije dočekala da se potpuno rasvetle svi važni elementi tog događaja, a sustigao nas je drugi koji će doneti svoje kontroverze jer su njime zauvek zatvorena usta jednom od glavnih vinovnika događaja. Ne mogu se više čuti obe strane.

Ove okolnosti bile su dovoljne da se sa kolektivnog zapada, što uvijenije što otvorenije, razglasi unisona optužba da iza incidenta stoji Putin. Američki predsednik Bajden, koji sasvim sigurno ne zna šta je jutros doručkovao, rekao je da on ne zna šta se tačno desilo, ali zna da se u Rusiji ništa ne dešava, a da to ne kontroliše Putin.

ISPLIVALI NOVI DETALJI : Nađen drugi deo Prigožinovog aviona – lokacija otkriva da li je raznesen?

Istina, malo ozbiljnih ljudi može da poveruje u slučajnost i spontani kvar aviona. Avion je sasvim sigurno eksplodirao u vazduhu i to se najverovatnije desilo zbog postavljenog, skrivenog eksploziva u njemu. Dakle, najverovatnije su svi putnici u njemu ubijeni kao kolateralna šteta jer je meta bio vođa Vagnera, Jevgenij Viktorovič Prigožin.

Zaplet

Međutim, utvrđivanje činjenice da su Prigožina ubili mnogo je lakše od utvrđivanja identiteta ubica. Ukoliko je Prigožin bio velika kost u grlu ruske zvanične politike, ne možemo da zaturimo činjenicu – kakav je tek problem i nevolja bio za kolektivni zapad, Engleze, Amerikance, Francuze i Nemce. Ukrajince da ne pominjemo, kao ni poljsko-baltičku boraniju.

S druge strane, sveža rana od sukoba sa Putinom omogućila je brzo i direktno bacanje sumnje na naslednike KGB-a. Kolektivni zapad “nonšalantno” je zaključio da ničeg normalnijeg nema u tome da ruska vlast fizički neutrališe sopstvene neprijatelje i otpočeo je agresivnu deduktivnu propagandu u tom smeru.

Međutim, prvi utisci uglavnom varaju. Stvari u bezbednosnom sektoru ozbiljnih država najčešće ne funkcionišu onako kako se to predstavlja u medijima, a dokaze za to osobito nalazimo ako se malo dublje pronikne u interesna polja i, u ovom slučaju, interese apsolutnih korisnika Prigožinove eliminacije.

Predsednik Ruske Federacije je morao znati, tu nikakve dileme nema, da će eventualna eliminacija Prigožina biti njemu pripisana istog trenutka kad se dogodi. Da li je ruska služba toliko zauzeta i brzopleta pa organizuje atentat na moskovskom aerodromu, duboko u ruskoj teritoriji, ne trudeći se da bolje zamaskira tragove? Da li nije bilo boljeg načina?

Dakle, pošto je bilo očekivajuće da će za eliminaciju Prigožina kao prvog i jedinog osumnjičenog prepoznati Predsednika Putina, sa stanovišta ruske strane trebalo bi da postoji ogroman, veoma važan razlog da se, svemu tome nasuprot, atentat izvrši. Možda takav razlog može da postoji, ali je sasvim izvesno da je eliminacija Prigožina prepoznata među ruskim neprijateljima kao veoma zgodna prilika da se preko nje politički destabiliše Putin i to upravo u onom delu rodoljubivog biračkog tela Rusije u kojem je Putinova podrška najčvršća i najjača. Kolektivni zapad je, dakle, apsolutni korisnik benefita iz ove situacije, on hoće “jednim udarcem da ubije dve muve”.

Zašto su ubijeni Grigorije Raspućin, Draža Mihailović i Jevgenije Prigožin? (PRVI DEO)

Prigožina ogroman broj Rusa prepoznaje kao rodoljuba, a anglosaksonci pokušavaju da u sukobu dve patriotske figure oslabe moćniju i važniju, a ovu drugu eliminišu. Jedan deo ove zamisli je ostvaren, drugi će verovatno propasti, međutim, ostaje niz veoma važnih izazova koji su stvoreni eliminacijom ozbiljnog geopolitičkog igrača, vođe Vagnera.

Koliko god da je za zapad bilo važno da eliminišu Prigožina zbog prebacivanja krivice na Putina, slabljenje Vagnera, uticaja na moral ruske vojske, patriotske javnosti i javnog mnjenja, još im je važnije da pomrse račune novoj preraspodeli uticaja u Africi.

Vagner je izvlačenjem sa ukrajinskog ratišta i prebacivanjem u Belorusiju, sa vojnog stanovišta ostao očuvan, sposoban ali neangažovan. Došlo je do smene formacija na linijama ukrajinskog fronta i sve je ukazivalo da će Grupa Vagner dobiti važne rasporede na afričkom tlu, gde je inače i bila vrlo efikasna u prošlosti. Izgledalo je da će ova Privatna vojna kompanija pomoći svim onim afričkim državama koje žele da odbrane suverenost i da se suprotstave kolonizatorima koji su, gle slučaja, baš države kolektivnog zapada. Izgledalo je da će Vagner preuzeti ozbiljnije aktivnost upravo u Nigeru kojem Francuska prati vojnom intervencijom i okupacijom.

Danas ne znamo kako će Vagner preživeti smenu komandanata i rukovodstva, ali jasno je ova formacija još neko vreme neće biti spremna za optimalno dejstvo. Teško će neko uspešno i brzo zameniti toliko harizmatičnu ličnost kao što je bio Prigožin, a ne manji problem biće i to da neko drugi izgradi autoritet i kredibilitet takvog izvršnog oficira kao što je bio izvršni komandant Vagnera, Dmitrij Utkin, koji je takođe poginuo s Prigožinom. Ovaj profesionalac, vrhunski oficir, komandos i prevejani vojnik bio je neprikosnoveni autoritet svojim potčinjenim koji su stajali kao strah i trepet pred neprijateljem.

Hoće li biti pune istine?

Od političkog sukoba koji je nastao između rukovodstva Rusije i rukovodstva Vagnera sasvim sigurno izvlači korist kolektivni zapad i njihovi vazali i poltroni. Oni sasvim sigurno nisu hteli da propuste takav “zicer” koji se između ostalog ogledao u odsustvu ozbiljne, strukturne kontraobaveštajne zaštite Vagnera. Niti bi Prigožin prihvatio, niti se rusko rukovodstvo pretrglo da ubedi Prigožina da prihvati deo bezbednosnog prstena njegove zaštite, ali posledice znamo. Da je insistirao na tom službenom obezbeđenju, Prigožin bi možda bio živ. Prošlost se ne može promeniti i stvari stoje kako stoje. Mnoga pitanja i nepoznanice pratiće ovaj događaj i teško će se ikada na ovu epizodu staviti tačka. Neupitno, po našem sudu, ostaće samo tvrđenje Zelenskog u kojem je, možda jedini put u životu, govorio istinu — da ukrajinska strana nije imala učešća u ovome. Naravno, učestvovali su njegovi vlasnici, tajne službe anglosaksonskih država.

SKINI APLIKACIJU