ČOVEK ILI STOKA? PROTOJEREJ SRBOLJUB MILETIĆ: Kakvi smo mi, takva je situacija!
Autor: Glas javnosti
Vremena su sumorna, lukava, teška. Ljudi kažu – situacija je takva. Istina je, ali ko pravi situaciju ako je mi ne pravimo?
Mi smo „situacija“; jer kakvi smo mi, takva je situacija. To što doživljavamo, što vidimo oko sebe jesu posledice, a ne uzrok stanja u kome se nalazimo. A uzrok je u nama samima. Blaženopočivši patrijarh Pavle je često govorio „budimo ljudi“! Jer, ukoliko ne budemo ljudi, onda ćemo biti – zašto da ne kažemo otvoreno – ili stoka, ili roba. Ili oba. To je sve, drugog nema. Zvuči oštro, zar ne? Nismo navikli da se suočavamo sa stvarnošću? Da, situacija je takva. A u suštini, verovatno i gora nego što izgleda. U svakom slučaju, ona nije nastala u nekom praznom prostoru i preko noći.
Kako smo se našli u ovoj situaciji? Evo jednog uvaženog mišljenja. Povodom primanja Templtonove nagrade, u Londonu 10. maja 1983. Aleksandar Solženjicin je između ostalog rekao: „Pre više od pola veka, dok sam još bio dete, sećam se da sam od starijih ljudi čuo sledeće objašnjenje za velike katastrofe koje su zadesile Rusiju: ‘Ljudi su zaboravili Boga, zato se sve ovo dešava!’ Od tada sam proveo skoro 50 godina radeći na istoriji naše Revolucije. U tom procesu sam pročitao stotine knjiga, prikupio stotine ličnih svedočanstava, a i sam sam, sa osam tomova svojih knjiga doprineo raščišćavanju ruševina koje je iza sebe ostavila Revolucija. Ali, ako bi me danas zamolili da, što je moguće sažetije, formulišem glavni uzrok pogubne Revolucije koja je progutala oko 60 miliona ljudskih života, ne bih mogao preciznije da kažem nego da ponovim: ‘Ljudi su zaboravili Boga, zato se sve ovo dogodilo!’ I kada bih bio pozvan da ukratko identifikujem glavnu crtu celog 20. veka, i ovde ne bih mogao da nađem ništa preciznije i sadržajnije nego da još jednom ponovim: ‘Ljudi su zaboravili Boga’. Nedostaci ljudske svesti, lišeni svoje božanske dimenzije, bili su odlučujući faktor u svim velikim zločinima ovog veka!“
Nesumnjivo, kada čovek zaboravi Boga, onda neizbežno zaboravi i svoj identitet. Zbog toga se već dugo, dugo vremena dovodi u pitanje: šta uopšte znači biti čovek? A samim tim i koji je onda naš sistem vrednosti? Ko smo mi, i koliko uopšte vredimo? Jer, ako mi je otac – majmun, onda sam neizbežno i ja – majmun. Ništa drugo nego – stoka!
Sirovi i grubi materijalizam je danas prevaziđen na svim poljima, od fizike do filosofije. Ali njegovi otrovni plodovi su prisutniji nego ikad i oni se i dalje nameću javnosti. Pogledajte medije, modu, javni život… Promoviše se ono što je izopačeno, perverzno, sebično, nisko, bedno, jadno, nemoćno, prosto, glupo, kratkovido… Drugim rečima, sve ono što je strast, slabost i greh, kao nešto savremeno i moderno! Starac Pajsije Svetogorac jadikuje: „Danas je greh ušao u modu i postao je simvol progresa.“ A i stara poslovica kaže: „đavo se bavi uvećanjem broja grehova, a ne njihovim skrivanjem.“ A može i ovako: đavo se bavi uvećanjem broja grehova putem njihovog reklamiranja! Nečastivi je postao prvi „influenser“ !
Kada se pogleda ono što se odigrava na javnoj sceni, ostaje pitanje: šta znači biti čovek? Da li je to neodgovorni, slabi i bespomoćni podanik kome je država dadilja i staratelj; ili je to zrelo, samostalno biće, nešto mnogo više od parazita ili štićenika sistema? Da li vlast i autoritet dolaze od naroda, od pojedinca; ili odozgo, od malog broja ljudi? Da li čovek treba da zavisi od države, ili država od čoveka?
Već dugo vremena su političke elite (za svoj račun ili za račun svojih gazda) oduzimale parče po parče slobode i deo po deo ljudskih prava, a odgovarajuća reakcija je izostala. Čovek je pretvaran u građanina pokornog, narod u stanovništvo, a ljudske vrednosti u bespuće i moralnu pustinju po kojoj protrči poneki gmizavac. Modni i društveni trendovi su reklamirali, promovisali sebičnost, egocentrizam, individualizam, uživanje, zabavu, lakomislenost…
I sada smo na početku onoga što neki nazivaju „nova normalnost“ ili „veliki reset“ ili „novi svetski poredak“. Svi smo svesni da se svet menja, kako god ko to nazivao. A oni koji malo pažljivije gledaju, vide da ustvari, veliko zlo ide na svet.
Mnoge zemlje su posegnule za diktaturom. Milioni kamera širom sveta motre na građane. Policijski helikopteri tragaju za onima koji krše novoizmišljena pravila. Širom sveta na scenu stupa ideološka, politička, državna diktatura.
Kršenjem osnovnih ljudskih prava uvodi se neograničeno i potpuno bezakonje, kojim ljudi gube elementarna prava na kretanje i postojanje. Oni već trpe očiglednu diskriminaciju na radnim i javnim mestima, a njihova deca preživljavaju traume u školi.
Ljudi pitaju: koje je rešenje, šta da radimo? Odgovor je poznat: Svaki od nas da poštuje Božiji zakon, da se obrati Bogu i da ide Njegovim putem, da imamo vere i da bude Volja Božija, a ne naša. Drugog puta nema, sve drugo je bespuće, pustara i smrt.
Protojerej stavofor Srboljub Miletić/Iskra
BONUS VIDEO: Ulične tuče sa kraljem Novog Beograda Žoržom Stankovićem
SKINI APLIKACIJU
.png)
