Vodič za samoprocenu simptoma KORONA VIRUSA: Kad je neophodno ipak da odete u kovid ambulantu
Autor: Glas javnosti
Profesorka Medicinskog fakulteta u penziji, pulmolog Dragana Jovanović napravila je kratak vodič za obolele od kovida 19 na osnovu koga oni mogu da procene sopstveno stanje i da se jave lekaru na vreme. Danima se ispred kovid ambulanti beleže redovi, u kojima su i oni koji osećaju najblaže simptome, a kojima bi vodič mogao da pomogne.
„Pacijenti koji stoje u redovima duže vreme, satima, u većem su riziku, i ako nemaju kovid, da obole. Najprikladnije bi bilo da se prva trijaža vrši telefonom, da ljudi mogu da nazovu umesto da dolaze direktno u ambulantu“, objašnjava profesorka Jovanović za N1.
Lekari, ili čak studenti medicine, bi, kako kaže, na osnovu simptoma mogli pacijentima da zakažu PCR i laboratorijsko tesiranje, ili, ukoliko je potrebno, ambulantni pregled.
Jovanović poručuje da ako su simptomi diskretni i podsećaju na prehladu, nema razloga da se odmah ide u dom zdravlja i može se eventualno privatno uraditi test na koronavirus.
Ako se jave gubitak čula ukusa i mirisa intenzivna glavobolja, kašalj, malaksalost, verovatno je reč o infekciji koronavirusom, navodi sagovornica N1.
Jovanović poručuje i da bi starije osobe, kao i one koje imaju kardiovaskularna oboljenja, oboljenja disajnih puteva, sistemske bolesti, maligne bolesti, u slučaju zaraze koronavirusom, morale odmah da se jave u dom zdravlja, čak i ako imaju blage simptome.
Kada je reč o zaštitnim maskama, sagovornica N1 preporučuje N95 i N98 maske, jer hirurška maska, kako kaže, od zaraze omikron sojem štiti samo pet do sedam procenata.
Ceo vodič za obolele od kovida 19 profesorke Jovanović možete pročitati u nastavku:
JEDNOSTAVNE MERE UNAPREĐENJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE U DOBA OMIKRON SOJA
Neki sada vec ranije predloženi principi ambulantnog pristupa pacijentu sa COVID-19 infekcijom bi mogli da rasterete preveliki pritisak na kovid ambulante, smanje ogromno opterećenje zdravstvenog kadra, a ujedno bi i doprineli boljoj, sistematičnoj inicijalnoj proceni stanja zaraženih ljudi, dakle boljoj trijaži, a time i adekvatnijem terapijskom pristupu uz bolje praćenje dinamike nalaza.
-Telefonska trijaža i kontrole mogu da zamene nepotrebne posete lekaru za značajan procenat zaraženih osoba, i tako izbegnu dodatna opterećenja za već preopterećen zdravstveni sistem; izbegle bi se time i posete lekaru koje uglavnom podrazumevaju da pacijent ide javnim prevozom, retko privatnim ili hitnim, čime potencijalno izlaže druge osobe virusu, a naročito pošto puno njih ispred COVID ambulante satima čekajuci na pregled, pritom dodatno izlažuci virusu i lekara i zdravstvenog radnika.
Obuka i angažman brojnih nezaposlenih svrsenih studenata medicine, dakle lekara sa biroa za zapošljavanje (samo u Beogradu je nekoliko stotina njih), za pravilnu telefonsku trijažu pacijenata koji bi se javljali sa tegobama, kao i za praćenje dinamike stanja zaraženih i njihovih nalaza, značajno bi unapredila rad zdravstvenih službi sa kovid obolelima, a uz značajno smanjenje opterećenja zdravstvenog kadra, a pre svega smanjenje redova ljudi koji se smrzavaju čekajući po više sati na mrazu.
Ovim konkretnim koracima bi se omogućila bolja trijaža, telefonsko zakazivanje potrebnih pregleda počev od ambulantnih pregleda u slučaju da se ispostave potrebnim/neophodnim za neke pacijente, ali i zakazivanje npr. testova u cilju potvrđivanja zaraženosti, snimanja pluća kada je to indikovano, kao i uobičajenih potrebnih analiza krvi. Time bi se omogućilo i praćenje stanja telefonskim putem za sve zaražene kod kojih je to opravdano, bez nepotrebnih dolazaka do kovid ambulante sa čekanjima viđe sati pri hladnom, mrazovitom vremenu.
-Efikasna samoprocena. Drugi deo tih preporuka iznetih još 2020. godine koje su mogle već biti realizovane, jeste obuka ljudi preko medija (umesto nekih reklama npr.) o vrlo jednostavnim, ali efikasnim instrumentima samoprocene, što bi podstaklo i njihovo korišćenje. Pre svega bi zaraženi znali dovoljno o svim rizicima za teži oblik oboljenja, što još uvek nije slučaj, pa bi to bila jedna od bitnih informacija za lekara koji vrši telefonsku trijažu, pored simptoma bolesti i samoprocene njihove težine. To bi ujedno značilo koordinisan pristup zasnovan na individualnom riziku, težini simptoma i toku bolesti. Edukativni materijali, uključujući instrumente samoprocene, mogli bi pomoći pacijentu i da odluči da li mu je potrebna medicinska procena.
Ovaj pristup je sad već široko zastupljen sa COVID pacijentima u više zemalja Evrope i sveta, i dodatno naglašava sprečavanje transmisije infekcije, očuvanje inače limitiranih resursa (uključujući i testove i opremu) i smanjuje opterećenje na već preopterećen zdravstveni sistem.
BONUS VIDEO: Ulične tuče sa kraljem Novog Beograda Žoržom Stankovićem
SKINI APLIKACIJU
.png)
