Glas Javnosti
Posta

VIRUSOLOG OTKRIVA SVE O BORBI PROTIV OMIKRONA : Hibridni imunitet je najjači

Korona virus
Autor: Glas javnosti

Najjači imunitet protiv omikrona je tzv. hibridni imunitet - tri doze vakcine plus prirodno preležana infekcija, dokazano je naučnim studijama

Kod ljudi koji nisu preležali koronu dve doze vakcine nemaju neku efikasnost, neophodne su tri doze, kaže u intervjuu za Kurir virusolog prof. dr Ana Banko s Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- Kod 20% onih koji su primili tri doze vakcine dolazilo je do zaražavanja, a kod samo 6,9% onih koju su primili četiri doze. To su podaci iz naučnih studija koji jasno pokazuju da s povećanim brojem doza, bez obzira na to što te vakcine nisu napravljene specifično za omikron, dolazi i do bolje efikasnosti vakcina. Dakle, iako su one daleko od efikasnosti koju smo imali na početku imunizacije, jer virus je drugačiji, i dalje su efikasne. Takođe, Japan koji ima 90% trodozno vakcinisanih u starijoj populaciji ima stopu smrtnosti 0,3%, a u SAD i Britaniji, kod kojih je ta vakcinacija 30%, stopa smrtnosti ide do 1,1%. A koliko imunitet traje, individualna je karakteristika i to ne možemo tačno da izmerimo.

Kada je u pitanju merenje antitela, kakav je značaj u tome?

- Nažalost, to sada nema značaja. Ranije smo imali dokaz, recimo kod delte, da visok titar antitela korelira s efikasnošću i to je moglo da bude neki pokazatelj imuniteta. Međutim, s aktuelnim varijantama koronavirusa nivo antitela ne korelira s tim da li će taj imunitet biti dovoljan ili više ili manje efikasan. Kod nas, kao i u Evropi i svetu, dominira BA.5 podvarijanta omikrona, a njena jedinstvena osobina su mutacije koje se u anglosaksonskoj literaturi definišu kao "immunity wall" ili "zid za imunitet", zbog čega dolazi do tzv. proboja imuniteta, pa se njome mogu inficirati i oni koji su čak preležali i podvarijantu BA.1, odnosno BA.2. Zato je važno da osobe koje nisu vakcinisane, a koje su se zarazile sa BA.1, odnosno BA.2, znaju da se mogu inficirati i sa BA.4 ili BA.5 Prirodni imunitet kod BA.1 i BA.2 kod nevakcinisanih ne smatra se značajnim, najslabiji je u poređenju s imunitetima sticanim prethodnim varijantama. A iako se strahovalo da će BA.2.75 podvarijanta, tzv. kentaur, da prevlada nad BA.5, to se nije desilo. Kentaur je rizičan jer se jače vezuje za receptore na našim ćelijama, ali očigledno nema taj kapacitet prenosa i opstanka u populaciji kao BA.5.


Efikasnost četvrte doze i da li je kasno za nju?


- Ne, pogotovu ne oni koji se nisu zarazili i koji se relativno čuvaju. Opšta smernica preporučuje četvrtu dozu starijima od 50 godina, kao i mlađima od toga koji imaju pridružene hronične bolesti. Četvrta doza nije nužna za osobe koje su mlađe, zdrave, naročito one koji imaju taj hibridni imunitet zato što omikron, pored svih svojih loših osobina, a to je bolja prenosivost i proboj imuniteta, ipak izaziva blažu kliničku sliku kovida. Osobama koje imaju neko hronično oboljenje ili su starije, a one po pravilu imaju lošiji imunski odgovor, SARS-CoV-2 infekcija može zakomplikovati već postojeće stanje, što se vidi i po profilu pacijenata koji trenutno leže u kovid bolnicama prenosi Kurir

- Ne bi me začudio nikakav broj, a realni broj zaraženih je daleko veći od zvaničnog. Mnogi se ne testiraju, mnogi su asimptomatski nosioci virusa, a mnogi rade kućne testove, što ne ulazi u bazu zvaničnih podataka.

Hoće li se Srbija prokužiti u ovom sedmom talasu s omikronom kao najzaraznijim virusom do sada, kako se tvrdi?

- Jedan od najzaraznijih je virus malih boginja, gde jedna zaražena osoba može zaraziti do 18 nevakcinisanih. Ne možemo SARS-CoV-2 još poistovetiti s morbilima, ali je u tom smislu BA.5 od svih dosadašnjih varijanti korone najjača.

 
Nema idealnog vremena za zaražavanje, jer ne znamo da li ćemo nakon blagih simptoma imati produženi kovid, koji se dešava kod skoro 20% zaraženih. Podaci pokazuju da je čak 76% osoba sa tzv. long kovidom imalo blagi klinički oblik akutne bolesti. Simptomi produženog kovida objašnjavaju se zaražavanjem SARS-CoV-2 na mestima izvan respiratornog trakta, kao što je crevni trakt, nervni sistem ili krv. Iako su respiratorni brisevi negativni, pa ta osoba može imati dugotrajne dijareje, glavobolju, smanjenu koncentraciju itd. U najnovijoj studiji sa Harvarda dokazano je npr. da osobe koje imaju long kovid imaju u krvi i dalje prisutne virusne elemente, za razliku od kontrolne grupe, koju su činili ispitanici nakon kovida, ali bez prijave simptoma produženog kovida.

I koliko to traje?

- Long kovid može trajati tri meseca i duže, a kod nekih i više od godinu dana. Zato je važno znati da virus može opstati u nekim drugim tkivima, gde se, između ostalog, sintetiše i njegov S protein, koji produženo stimuliše naš imunski sistem. Može da dođe do oštećenja tkiva i organa na tim mestima ili da se razvije neki autoimunski proces ili superantigenski efekat, kako to zovemo u imunologiji, pa da imunski sistem na neku drugu infekciju ili bolest odreaguje prekomerno. Primer je čuveni misteriozni akutni hepatitis kod dece, koji nastaje, kako pokazuju studije, kod dece koja su imala kovid u proseku pre 74 dana. Kod njih je dokazano da se nakon dva-tri meseca od preležanog kovida SARS-CoV-2 virus zadržao u crevnom traktu, stimulisao imunski sitem, koji je onda na neku drugu infekciju, poput adenovirusne, preburno reagovao i izazvao hepatitis. Kod mnoge od te dece bila je potrebna transplantacija jetre.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 
 

HOROSKOP