MI – SNAGA NARODA: Zahtev i preporuka za prijem Kosova* u Savet Evrope NEOSNOVANI I SUPROTNI Ustavu Srbije i međunarodnim dokumentima

Poslanička grupa „MI-SNAGA NARODA, prof. dr Branimir Nestorović u vezi zahteva i preporuke za članstvo Kosova* u Savetu Evrope objavila je svoj stav sa dokazima koji opravdavaju neprihvatanje prijema Kosova* u članstvo Saveta Evrope.

„Zahtev Kosova* za članstvo u Savetu Evrope“, kao i „Preporuka Odbora za politička pitanja i demokratiju da Kosovo* postane član Saveta Evrope“ su neosnovani i suprotni Ustavu Srbije, Statutu Saveta Evrope, Rezoluciji SB UN 1244, Povelji UN, Helsinškoj povelji ... i činjenicama koje je utvrdila upravo Dora Bakojani, izvestilac Odbora za politička pitanja i demokratiju SE, navodi se u stavu Poslaničke grupe „MI-SNAGA NARODA, prof. dr Branimir Nestorović”.

U dokumentu koji je ova poslanička grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije prosledila medijima, a koji Glas javnosti prenosi u celini, detaljno je obrazložen stav o ovom važnom pitanju koje je ovih dana u centru pažnje naše javnosti, s obzirom na to da će o tome uskoro odlučivati Parlamentarna skupština Saveta Evrope.

U stavu Poslaničke grupe „MI-SNAGA NARODA, prof. dr Branimir Nestorović u vezi „Zahteva Kosova* za članstvo u Savetu Evrope“ navodi se sledeće:

“Ta Preporuka, čiji je zaključak protivrečan i suprotan utvrđenom činjeničnom stanju, izglasana je sa 31:4 glasa, čime se običnim preglasavanjem neovlašćenih lica suspenduju odredbe Ustava Srbije, Statuta Saveta Evrope, Povelje UN i Helsinške povelje, kojima se garantuju teritorijalni integritet i nepovredivost granica.

POGAŽENE SVE POVELJE: Rusija osudila nastojanja da Priština bude primljena u Savet Evrope

Iako Izveštaj sadrži 27 strana, u kome su svoje mesto našli radni doručci, ručkovi i večere Dore Bakojani sa njenim zvanicama (str. 27 Izveštaja), izostavljeni su osnovni podaci: da je Kosovo* stvoreno nasilno, agresijom, oružjem, nelegalnim otcepljenjem od suverene i međunarodno priznate države Srbije, koju secesiju Srbija nikada nije priznala ni pod prinudom.

Sada, nakon 16 godina, pod neviđenim pritiskom i ucenama vrši se pokušaj nasilne legalizacije te secesije preglasavanjem u Odboru, Skupštini ili Savetu ministara Saveta Evrope jer Kosovo* nema pravo i ne ispunjava uslove da bude primljeno u Savet Evrope i u članstvo Ujedinjenih Nacija.

KURTI KUKAO EVROPSKOJ UNIJI: Kaznite Srbiju što nam ometa članstvo u Savetu Evrope

Za razliku od Kosova*, koje je bez referenduma, nasilno i oružjem izvršilo secesiju od međunarodno priznate i suverene države Srbije, Republika Srpska je svoj status ostvarila legalnom odlukom, što je potvrđeno i na međunarodnom nivou, npr. Dejtonskim sporazumom, pa ona ispunjava uslove i za (pridruženo) članstvo u Savetu Evrope.

U Zahtevu Kosova* za članstvo u Savetu Evrope, Ref: 248/2022, koji je prosleđen SE 12.05.2022. godine, navodi se:

1. Republika Kosovo* podnosi zahtev za punopravno članstvo u Savetu Evrope.
2. Mladi i evropski orijentisani ljudi Kosova* teže da pripadaju porodici naroda u Savetu Evrope. Sa izuzetnim iskustvom tragične nedavne prošlosti definisane ratom i genocidom,
3. Kosovo je i spremno i sposobno da ispuni sve uslove za članstvo prema članovima 3 i 4 Statuta Saveta Evrope i da postane vredan član Organizacije. 

II Određivanje izvestilaca

Juna meseca 2023. godine, za Izvestioca Odbora u tom predmetu, određena je Dora Bakojani. Pored nje, za izvestioca za mišljenje Odbora za pravne poslove i ljudska prava imenovana je Azadeh Rojhan (Švedska, SOC), a za izvestioca za mišljenje Odbora za jednakost i nediskriminaciju imenovana je Beatris Fresko-Rolfo (Monako, ALDE).

U spisima predmeta od 27 strana nismo uočili nalaz, analizu, mišljenje, niti bilo kakav prilog izvestilaca Azadeh Rojhan i Beatris Fresko-Rolfo.

SRBIJA SPREMA PREPREKE PRIJEMU LAŽNE DRŽAVE: Beograd sastavlja non-pejper sa ARGUMENTIMA koji će biti poslat na adrese svih članica Saveta Evrope

U spisima predmeta nalaze se izveštaji o sastancima Dore Bakojani sa najvažnijim funkcionerima sa Kosova* ili iz Evrope. Postoje čak i podaci o njihovim zajedničkim večerama i sl, ali ne postoji nijedan podatak koji bi ukazivao da se Dora Bakojani, u periodu od juna 2023. do 27.3.2024. godine sastala sa predstavnikom druge strane, Srbije, da bi se čula i druga strana (audiatur et altera pars). Da li je u pitanju diskriminatorni odnos prema Srbiji, ili neki drugi razlog, nije moguće utvrditi iz spisa.

Od prijema kosovskog* zahteva, do 28. marta 2024. godine, kao dana upućivanja Izveštaja (od 27 strana) „Odbora za politička pitanja i demokratiju“ Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope na odlučivanje, Izvestilac Dora Bakojani navodi nesporne i najvažnije činjenice koje onemogućavaju prihvatanje „Zahteva Kosova* za članstvo u Savetu Evrope“.

III Osnov za odlučivanje

Memorandum sa objašnjenjem od strane Izvestioca Dore Bakojani (citati):

1. Postupak prijema, prema Statutu Saveta Evrope,

Član 3

Svaki član Saveta Evrope prihvata princip vladavine prava i princip na osnovu koga sva lica pod njegovom jurisdikcijom uživaju ljudska prava i osnovne slobode, i iskreno će aktivno sarađivati na ostvarivanju cilja navedenog u Poglavlju I.

Član 4

Svaka evropska država koja se smatra sposobnom i spremnom da se pridržava odredaba člana 3. može biti pozvana od strane Komiteta ministara da postane članica Saveta Evrope. Svaka tako pozvana država postaje član čim u svoje ime deponuje kod Generalnog sekretara instrument o pristupanju ovom statutu.

2. Postupak za prijem novih država članica regulisan je Statutarnom rezolucijom (51) 30 A, usvojenom od strane Saveta ministara 3. Maja 1951. godine, u kojoj se navodi:

"Odbor je odlučio da, pre nego što pozove neku državu da postane Član ili Pridruženi član Saveta Evrope, u skladu sa odredbama članova 4 i 5 Statuta, ili pozove Člana Saveta da se povuče, u skladu sa odredbama člana 8, Odbor će, u skladu sa utvrđenom praksom, prvo konsultovati Savetodavnu skupštinu.

3. Mišljenje iziskuje dvotrećinsku većinu glasova da bi ga usvojila Skupština. Biće prosleđeno Savetu ministara i sadržaće preporuku da li da pozove podnosioca zahteva da se pridruži organizaciji, ukoliko da: sadržaće listu obaveza.
4. Iako je Mišljenje Skupštine savetodavno, konačnu odluku o bilo kom zahtevu za članstvo donosi Savet ministara. Ako odluku donosi Savet ministara u formatu Zamenika ministara, onda je potreban konsenzus; ako odluku donose ministri, načelno je dovoljno glasanje sa dvotrećinskom većinom.
5. Imajući u vidu složenost nekih od pitanja koja su ključna za ovaj zahtev za članstvo, pokušala sam da pojednostavim sadržaj ovog izveštaja da bih istakla samo ono što je strogo relevantno i čime se drugi već nisu bavili. Izveštaj /napomena: od dana 27. novembra 2023./ eminentnih pravnika /napomena: Thomas Markert i Sia Spiliopoulou Åkermark, koje je Biro imenovao 25. maja 2023./ pruža opsežnu analizu usklađenosti Kosova sa standardima Saveta Evrope u oblastima demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. Bez ponavljanja nalaza eminentnih pravnika, podržavam njihove zaključke i preporuke. Dodatne analize će dati dva izvestioca za mišljenje iz Odbora za pravne poslove i ljudska prava, kao i Odbora za jednakost i nediskriminaciju.
6. Iako je pravni okvir Kosova u potpunosti u skladu sa standardima Saveta Evrope, postoje problemi u njegovoj primeni.
7. Tokom sastanka sa gospodinom Miroslavom Lajčakom, u Briselu, 21. februara 2024. godine, obaveštena sam da nije postignut nikakav napredak u pravcu osnivanja Zajednice.
8. Države članice Saveta Evrope nemaju jedinstveni stav u pogledu državnosti kandidata (Kosova*).
9. Eminentni pravnici (…) nisu se bavili pitanjem da li Kosovo ispunjava uslove za pridruživanje Savetu Evrope prema njegovom Statutu, koji se po članu 4 odnosi na bilo koju „evropsku državu“.
10. Pravnici su takođe podsetili da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde zaključilo da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, uključujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.   
11. Zaključci 

11. Skupština treba da pozove Savet ministara da uzme u obzir specifične okolnosti u vezi sa ovim zahtevom
12. Prvi put u istoriji organizacije, ne smatraju sve zemlje članice Saveta Evrope da je podnosilac zahteva država. Iako prijem novog člana ne zahteva konsenzus, prijem novog člana posle glasanja bio bi događaj bez presedana.
13. Na kraju, Skupština treba da bude spremna da razmotri zahtev Kosova* za članstvo sa Savetom ministara u formatu Zajedničkog saveta.

IV Preporuka Odbora
Nakon što je podnet citirani Izveštaj Dore Bakojani, Odbor za politička pitanja i demokratiju usvojio je 27.3.2024. godine Preporuku da se Kosovo* pozove da postane član Saveta Evrope sa imenom „Kosovo“ i da mu se dodele 3 poslanička mesta u Parlamentarnoj skupštini.
V Dodatne napomene u vezi nelegalnosti Zahteva i Preporuke

Tako usvojena Preporuka je neutemeljena, neosnovana i suprotna Ustavu Republike Srbije, Rezoluciji SB UN 1244 i dole navedenim propisima i stavovima.

1. Kosovo* ne ispunjava uslove da je „država“ u smislu Povelje UN, i ne može biti ni država u smislu čl. 4. Statuta Saveta Evrope. Teritorija je nasilno odvojena vojnim sredstvima od suverene i međunarodno priznate države Srbije, što Srbija nikada nije priznala. Nemački sud Amtsgeriht Tirgarten je pravosnažno utvrdio da je NATO bombardovanje 1999, izvršeno bez odluke UN, bilo protivpravno i da je prekršilo opštu zabranu nasilja iz čl. 2 t. 4 Povelje UN, tj. izvršeno je bez odobrenja SB UN (Amtsdericht Tierdarten, 239 Ds 443/99). Tadašnji nemački kancelar Šreder javno je priznao da je tom agresijom prekršeno međunarodno pravo.

2. „Eminentni pravnici“ angažovani od strane Saveta Evrope, kako navodi Izvestilac Dora Bakojani, uopšte se nisu bavili osnovnim pravnim pitanjem vezanim za zahtev – tj. da li je Kosovo* država itd.
3. Helsinška povelja garantuje teritorijalni integritet i nepovredivost granica Srbije. Citirana je i u nekim drugim međunarodnim ugovorima (npr. Sporazum 2+4 u vezi sa Nemačkom, stupio na snagu 1991. godine).

Navedeni pravni princip teritorijalnog integriteta poštuje se (i posle 40 godina) u slučaju Kipra, od koga se nelegalno otcepio jedan deo teritorije. To nije bila smetnja da Kipar zadrži svoj status u EU, a otcepljeni deo Kipra nije član Saveta Evrope. Taj princip reafirmisan je npr. i u slučaju referenduma o nezavisnosti Katalonije iz 2017. godine i nezavisnosti regiona Veneto iz 2014. godine.

Iz navedenih razloga, u Izveštaju se netačno i tendenciozno interpretira presuda MSP iz 2010. godine. Ako grupa (neovlašćenih) građana na nekom neformalnom skupu, kao npr. grupa građana u mesnoj zajednici, odluči da mesna zajednica proglasi samostalnost, to nije suprotno međunarodnim propisima, jer nema nikakvo dejstvo (detaljnije: „Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 2010. godine ne menja ništa iz dva razloga – formalnog i supstancijalnog. Što se formalnog suda tiče, Međunarodni sud pravde nije ovlašćen da vrši sudsku kontrolu akata Saveta bezbednosti, posebno odluka donetih na osnovu VII poglavlja Povelje. Sa supstancijalnog stanovišta, mišljenje Suda ne dotiče se suštine stvari, već predstavlja apstraktan odgovor, jednu sofističku konstrukciju. Našao je, naime, da opšte međunarodno pravo ne sadrži primenljivu zabranu Deklaracije o nezavisnosti, a da nije ustanovio ko je njen autor. U mišljenju se konstatuje da u autentičnom tekstu Deklaracije, na albanskom jeziku, ništa ne upućuje na skupštinu Kosova kao njenog autora, da se jezik Deklaracije razlikuje od onoga koji se koristi u aktima skupštine Kosova, kao što se i procedura usvajanja Deklaracije razlikuje od uobičajene zakonodavne procedure u skupštini Kosova. Deklaracija nije upućena specijalnom predstavniku generalnog sekretara radi objavljivanja u Službenom listu, tako da nije ni objavljena. Ćutanje specijalnog predstavnika o Deklaraciji sugeriše, navodi se u mišljenju, da on nije smatrao da je Deklaracija privremenih institucija samouprave.“ - Prof. Milenko Kreća, ad hoc sudija Međunarodnog suda pravde i Evropskog suda za ljudska prava, član Stalnog arbitražnog suda u Hagu i član Venecijanske komisije).

Pritom, u slučajevima Katalonije i Veneta su održani i referendumi, ali to nije bilo dovoljno za napuštanje principa teritorijalnog integriteta.

4. Ovaj presedan mogao bi da se koristi u slučaju stvaranja tzv. „Velike Albanije“, što Dori Bakojani verovatno nije nepoznato.
5. Savet Evrope nema ingerencije da menja Ustav Republike Srbije, Povelju UN, međunarodno pravo i rezultate međunarodnih konferencija (poput one na kojoj je usvojena Helsinška povelja, koja se citira npr. i u Sporazumu 2+4). Savet Evrope nema ingerencije da svoj Statut prilagođava po potrebi nasilno otcepljenim teritorijama.
6. Osim neispunjenosti kriterijuma da bude „država“, citirani Izveštaj ukazuje na postojanje ozbiljnih i trajnih kršenja načela vladavine prava i osnovnih ljudskih prava srpskih građana na AP Kosovo i Metohija. Nekoliko primera: a) Kao krucijalan razlog za prijem, navodi se realizacija presude Ustavnog suda, nakon višegodišnjih pritisaka i ucena od strane Saveta Evrope u vezi manastira Srpske Pravoslavne Crkve Visoki Dečani. Stupanjem u Savet Evrope ne bi bili rešeni problemi statusa SPC na Kosovu* budući da ga Dora Bakojani ne pominje u svom Izveštaju. b) Ne bi se moglo očekivati ni da će biti formirana Zajednica opština srpske većine. Čak i kada bi bila formirana – bilo bi to obično udruženje građana. v) Zločini na koje su ukazali specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti i tužilac Karla del Ponte nisu dobili odgovarajući epilog.

CRNE PROGNOZE JEDNOG USTAŠE O SRBIJI: Počinje naplata podrške Rusiji - "Kosovo" u Savetu Evrope, hapšenje Dodika i još mnogo toga!

Iz navedenih razloga Srbima na Kosovu i Metohiji se krše osnovna ljudska prava i slobode (pravo na slobodu i ličnu bezbednost, pravo na imovinu, pravo na zabranu diskriminacije, pravo na slobodu kretanja, pravo na slobodu okupljanja, pravo na slobodu veroispovesti itd.).

Čak i da je Kosovo* država (a nije niti može biti), i da je član Saveta Evrope (a nije jer nije država) – u tom slučaju bili bi ispunjeni uslovi za prestanak njegovog članstva zbog ozbiljnih kršenja načela vladavine prava i ljudskih prava i sloboda po Statutu Saveta Evrope.” – Zaključuje se u Stavu Poslaničke grupe „MI-SNAGA NARODA, Prof. dr Branimir Nestorović” u vezi „Zahteva Kosova* za članstvo u Savetu Evrope“.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU