KOVID UTIČE I NA MOZAK: Prvi rezultati istraživanja NISU nimalo OHRABRUJUĆI

U studiji koja nije prošla recenziju tim istraživača izveo je zaključak da kovid-19 može da izazove skupljanje i atrofiju mozga; ipak, neophodna su dodatna istraživanja.

Britanski naučnici otkrili su značajne razlike u magnetnoj rezonanci mozga pacijenata pre i posle infekcije korona virusom.

Prema njihovom istraživanju, prvom koje u kome je upoređen mozak pacijenata pre i posle preležanog kovida-19, došlo se do preliminarnog zaključka da kovid-19 može da izazove promene u mozgu, kao što su skupljanje i atrofija.

Čak i kod blagog kovida ukupan volumen mozga često pokazuje blago skupljanje, posebno u oblastima moždane kore koje se odnose na miris i pamćenje.

Istraživači predvođeni profesorkom Gvenel Duo sa Univerziteta Oksford objavili su ovu studiju u časopisu Nature kao početne rezultate istraživanja koja bi trebalo da budu nastavljena, prenosi Telegraf.

Istraživači su proučavali mozak 785 ljudi starosti od 51 do 81 godinu, uključujući 401 slučaj pozitivan na SARS-CoV-2 između dva snimanja, četiri i po meseca posle dijagnoze kovida-19 (u 96 odsto slučajeva blagi kovid-19, u četiri odsto slučajeva hospitalizacija zbog kovida-19), kao i 384 osobe bez korona virusa koje su bile u kontrolnoj grupi za poređenje.

Utvrđeno je da se ukupan volumen mozga smanjio kod onih koji su imali kovid. Između ostalog, izgubili su 0,8 odsto malog mozga, organa vitalnog za kognitivne funkcije.



Indikativno je da su oni koji su se nedavno oporavili imali više poteškoća u obavljanju složenih mentalnih zadataka u odnosu na one koji nikada nisu imali kovid-19.

Zbog starosti, ljudi gube oko 0,2 do 0,3 odsto memorije svake godine.

"Ali, moramo imati na umu da je mozak neverovatan, pa postoji velika šansa da će vremenom štetni efekti infekcije možda nestati" - kaže profesorka Duo.



Najznačajniji gubitak mozga javlja se u oflaktornim područjima, ali za sada nije jasno da li se to javlja zbog toga što korona virus napada direktno ovu regiju mozga ili je efekat indirektan usled šireg zapaljenja nervnog sistema koje izaziva infekcija. Konačno, ostaje nejasno i da li se ove promene javljaju jer moždane ćelije izumiru pošto se ne koriste duže vreme zbog gubitka čula mirisa i/ili ukusa usled infekcije novim korona virusom.

Takođe je nejasno da li sve varijante novog korona virusa izazivaju isti problem, s obzirom na to da je sve manje pacijenata koji prijavljuju izostanak čula mirisa i/ili ukusa usled zaraze omikronom u poređenju sa vuhanskim sojem i varijantama koje su potom bile dominantne na planeti.