Izbori samo što nisu: Sve naš do našega

Ljudi, još  samo koja nedelja do izbora...Nekad, u mnogo lepša vremena jedina dilema za mlade i jedino važno pitanje tokom cele godine bilo je – gde ćemo za Novu godinu. Kakvi izbori, kakvi politčari i ostali bakrači?

Otada, prošlo je mnogo i Onih i Naših Novih godina, stvari su se skroz promenile i izbore smo (slavili) obeležavali skoro češće od pomenutih prvih i ostalih januara.

Tako da je do skora jedino pitanje bilo sa koliko će  Sloba da pobedi, koliko će da uzmu Vuk ili Đinđić. ili možda i šešelj? Tako bilo nekad, onda Đinđić ili Koštunica, pa Boris ili Toma i konačno, zadnjih, skoro deceniju – pitanje svih pitanja - sa koliko će posto Vučića da pobedi.

Ovo sad, 21.aprila biće samo nova epizoda iste (srpske, a možda i španske) serije i sumnjam da će išta da se promeni, neizvesno je samo da li će Šef uzeti 52 ili 55 odsto. Dakle mesto isto, priča ista – na izbore izlazi nešto više od pola upisanih, za AV-a glas opet nešto više od polovine istih i rezultat isti – Ovi Što Su Sad Na Vlasti sa četvrtinom upisanih vladaju i naredne četiri godine. Iznenađenje, nema šta...

I dobro, šta ima novo u svemu? Pa ima da Đilas, Boško, Vuk i još neki neće da učestvuju, odnosno da bojkotuju učešće u najnovijoj izbornoj farsi AV-a. U redu je to, čak im i argumenti nisu loši – nema uslova, Vučić je prigrabio sve što je mogao, stegao je sve medije i šta ćemo mi u toj mućkalici?“ I skoro da su u pravu, misle da treba tako da ga pritiskaju, znajući da će rezultat glasanja biti prilično nelegitiman bez učešča svih, pa će on onda jednog dana da legne na rudu, pustiće ih na RTS, možda čak i prvi put pristane na duel s njima i, zamislite, ode čak i oko Olje. Jesto to zdravo razrmišljanje, ali teško ostvarivo, sumnjam da Šefu pada na pamet bilo šta od nabrojanog, osim možda da ih pusti kod Olje 2, u onaj Upitnik. A onda im dovede Vesića...

S druge strane, Sergej i Živković misle da mogu da se izbore sa svom izbornom nepravdom, da će dobiti tih astronomskih tri posto, onda da uđu u Skupštinu i tamo, kao nešto urade-... Teško, Sergej možda i uđe, ali Kiza malo teže.

E upravo je taj Sergej zapravo jedina prava novost - s nekim imenom iza sebe, grubim nastupom i zanimljivim idejama mislim da ima šanse za parlament, barem onoliko koliko nekad kolega mu Regan, ili onaj ukrajinski Kesić koji, kao i Roni postade predsednik. Kad bi malo ređe pominjao „gospođe majke“, Banetov burazer bi, čini mi se, mogao i više da uradi, ovako ogroman uspeh će mu biti 3 posto i pristup skupštinskom restoranu s vešalicom od 100 dinara...

I dakle, to je to, umesto Belog, dobili smo Sergeja kao novost, dobili smo i po sto evra (taman kad treba) i ishod je unapred poznat.

Ipak, ima još,malo vremena do ubacivanja papirića u kutije, a mi ćemo se dotle siti naslušati silnih i bajkovitih obećanja. AV i njegovi napraviće do 21.-og hiljade kilometara autoputa, bar pet metroa po Srbiji i za petnaest dana imaćemo veće plate ne  od Hrvatske, nego i od Japana. Ma ima svega da bude, Tači će moliti da se vrati u Srbiju, a Fabrici će raširiti šator u Pionirskom parku ispred Predsedništa i danima  štrajkovati glađu preklinjući Vučića da ga primi i ipak pristane da uđe u EU. Na granicama će biti raspoređena vojska sprečavajući nasilne Nemce koji će na sve načine pokušavati da uđu ne bi li se zaposlili kod nas...Sve će to lepo da nam obećaju, ima samo da pršti.

Dačić će, naravno, nastaviti da priča istu priču koju vrti 30 godina – socijalna pravda, jednakost, prava radnika, itd...Ako i on sam zna šta je to.

Sergej će obećavati pozorišta u svakom selu, uvešće psovke u zvanični rečnik međudržavnih sastanaka i svim zemljama poslati prevod svake naše sočne proste rečenicee. On će obećati i da će gospođa majka svakog predsednika koji mu dođe biće posebno pozdravljena...

Boško i ekipa iskoristiće vreme da lunjaju po Srbiji i objašnjavaju što da ne glasamo, a kad oni jednog lepog dana dođu na vlast sve će da cveta, institucije i sudovi ima da rade samo da piči.

I tako, sve se zna, a izbor je neviđen, prosto čovek ne može da se odluči(sve moj do...). A ona polovina koja će ipak izaći, neće ni  zucnuti kome su dali glas(12 poena, ko na Evroviziji). Čudna su vremena, šta ima da pričate za koga ste, videste li šta se desilo Sergeju u Knezu? Zato najbolje, kad vas pitaju, diplomatski odgovorite – glasao sam za Naše. Kad vas opet pitaju „a koje naše“, ostanite dosledni – „pa valjda znaš koji su naši“. ..Sve naš do našega..., rekao bih.

G.J.

SKINI APLIKACIJU